Bez državnih para – bez transparentnosti?

25 Nov 2014

Kampanja za nacionalne savete – slučaj Slovaka

Put kojim su potencijalni kandidati kora?ali prema foteljama tzv. manjinskog parlamenta, dakle prema ?lanstvu u Nacionalnom savetu slova?ke nacionalne manjine nije bio posut ružama, pre su se borili sa preprekama i manjkom novca za predizbornu kampanju, pošto država u ove svrhe nije izdvojila nikakav novac.

– Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina propisuje da je Republika Srbija dužna sa obezbedi sredstva samo za sprovo?enje izbora, što se ne odnosi na finansiranje politi?kih kampanja politi?kih stranaka, pošto izborne liste za izbore nacionalnih saveta mogu da predlažu grupe gra?ana upisanih u posebni bira?ki spisak, udruženja koja ostvaruju ciljeve u oblasti zaštite prava nacionalne manjine i registrovane politi?ke stranke nacionalne manjine – objašnjava zamenica Pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinovi? zašto nije bilo državne finansijske podrške u predizbornoj kampanji.

Eva Vukašinovi? dalje navodi da se u Zakonu o finansiranju politi?kih aktivnosti nosioci izbornih lista u manjinskim izborima ne pominju kao tzv. politi?ki ?inioci ?iju politi?ku aktivnost treba finansirati iz republi?kog budžeta.

eva vuksanovic

Eva Vukašinovi?: Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina propisuje da je Republika Srbija dužna sa obezbedi sredstva samo za sprovo?enje izbora, što se ne odnosi na finansiranje politi?kih kampanja politi?kih stranaka

Shodno tome, ispada da su u?esnici u predizbornoj kampanji morali da pokažu spretnost i snalažljivost da bi obezbedili finansijska sredstva za uspešno “privla?enje” bira?a. Kandidati za ?lanove Nacionalnog saveta Slovaka su u predizbornom periodu naglašavali da ?injenica da država nema zakonsku obavezu da finansira navedene aktivnosti zna?i veliki nedostatak za demokratsko i fer sprovo?enje izbora.

– Ostaje nam gor?ina u ustima, mislima i srcu zbog toga što je država doduše organizovala izbore, ali ni dinara nije izdvojila za predizbornu kampanju – razo?arano kaže nosilac liste Slova?ki identitet Anna Tomanova-Makanova.

Jan Litavski, nosilac liste Liga Slovaka Vojvodine Jan Brna, ovu ?injenicu kratko komentariše:

– Ovakav odnos države prema nacionalnim manjinama nam govori u kakvoj državi živimo.

Katarina Melegova-Melihova, koja je bila na ?elu liste Matica Slova?ka u Srbiji-Za slova?ki identitet Katarina Melegova-Melihova, smatra “da time što država u zakonu o nacionalnim savetima daje mogu?nost da ovi, kao njeni organi, budu izabrani, ima obavezu da ceo ovaj proces finansira jednako kao i izbore na drugim nivoima. Tu spada ne samo predizborna kampanja nego i npr. finansiranje zvani?nih posmatra?a izbornog procesa pojedinih lista.”

– To je veliki problem, jer je naša lista u kampanji morala da troši sopstvena sredstva – kaže Pavel Surovi, nosilac liste Slovaci napred!

I nosilac liste Slova?ka stranka Jan Paul se slaže s mišljenjem ostalih kandidata:

– Bez sredstava iz državnog budžeta nije mogu?e ravnopravno u?estvovati na izborima. To se pokazalo i ovaj put pošto su liste koje imaju para imale i bilborde, vreme u medijima a time i bolji rezultat na izborima.

PREDIZBORNA KAMPANJA I FINANSIJE

Pošto država nije dala pare, država ne zahteva ni finansijski izveštaj za predizbornu kampanju. To zna?i da nosioci izbornih lista nemaju obavezu da objave finansijske pokazatelje iz kojih bi javnost saznala koliko, za koje namene I pre svega – iz kojih finansijskih izvora su pojedine liste pla?ale “kontakt” sa bira?ima.

– Ako uzmemo u obzir ko su, prema zakonu, predlaga?i izbornih lista za izbore za Nacionalni savet Slovaka, možemo da konstatujemo da se na njih ne odnosi sprovo?enje zakona o pristupu informacijama od javnog zna?aja I da nemaju formalnu obavezu da podatke iz finansijskog izveštaja za sprovo?enje svoje predizborne kampanje daju na uvid javnosti – objašnjava Stanojla Mandi?, pomo?nica Poverenika za informacije od javnog zna?aja i zaštitu podataka o li?nosti Rodoljuba Šabi?a.

Imaju?i u vidu navedeni zakon, a u interesu objektivnog informisanja ipak smo zamolili nosioce slova?kih lista da objave finansijske parametre predizborne delatnosti. Ali uprkos tome što se u predizbornom periodu ?esto govorilo o transparentnosti, svoje finansijske pokazatelje je objavilo samo nekoliko kandidata od kojih su samo neki priložili i dokazni materijal.

Ana Tomanova Makanova

Anna Tomanova-Makanova: Ostaje nam gor?ina u ustima, mislima i srcu zbog toga što je država doduše organizovala izbore, ali ni dinara nije izdvojila za predizbornu kampanju

– Za kampanju smo zahvaljuju?i sponzorima i samim kandidatima uspeli da sakupimo 455.000 dinara – kaže Tomanova-Makanova, pružaju?i nam fotokopije ra?una i ugovora iz kojih proizilazi od koga, koliko i za šta je potrošen novac koji su namenski koristili za predstavljanje predizbornog programa.

– U kampanji smo koristili letke (54.000 dinara), pla?ene oglase u novinama (36.000 dinara), RTV reklamni spot, odnosno pla?ene termine u ?etiri medija (338.237 dinara) i ažuriranu veb stranicu naše liste (6.460 dinara). Što se ti?e službenih putovanja, kao aktuelna predsednica Nacionalnog saveta Slovaka morala sam da budem prisutna na manjinskim manifestacijama, o ?emu sam medije informisala pismenim putem. Nigde nisam agitovala da glasaju za moju listu, samo sam radila svoj posao.

Jan Litavski kaže da je 90 posto izborne kampanje finansirao iz sopstvenih izvora dok su ostalih deset posto obezbedili ostali kandidati sa liste.

– Potrošeno je približno 325 hiljada dinara od toga više od polovine za putne troškove a ostalo za letke i TV reklame, kaže Litavski. – Ra?une nisam ?uvao pošto ne moram sam pred sobom da pravdam ra?une – objašnjava Litavski.

Katarina Melegova-Melihova kaže da s obzirom na to da nacionalne manjine nisu od države dobile nikakva sredstva, kampanja MSS se finansirala iz sredstava MOMS (mesnih odbora) prema tome koliko je koji imao kandidata, kao i iz privatnih finansijskih sredstava pojedinaca i firmi.

– Letke, bilborde i pla?ene termine u medijima smo koristili u skladu sa našim skromnim finansijskim mogu?nostima – konstatuje naša sagovornica. – Pošto je mati?na predizborna kampanja finansirana sredstvima privatnih lica i firmi, nismo u obavezi da o tome izveštavamo državne organe i institucije.

Pavel Surovi tvrdi da je kampanju ve?inom finansirao sam u okviru svojih mogu?nosti, kao i iz priloga ostalih kandidata, ali nije želeo da otkrije podatke o visini potrošenih sredstava, kao ni o nameni i finansijskim izvorima:

– Nemamo šta da krijemo i sve ra?une pokaza?emo nadležnom državnom organu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ako to od nas zatraže.

I Jan Paul tvrdi da su predizbornu kampanju finansirali iz sopstvenih sredstava i od pozajmica ?lanova Slova?ke stranke. Prema njegovim re?ima za kampanju su potrošili 119 000 dinara, uglavnom za letke, jedan pla?eni TV termin i putne troškove:

– Finansijski izveštaj ?e biti objavljen na veb stranici Agencije za privredne registre.

ATMOSFERA PREDIZBORNE KAMPANJE IZ UGLA KANDIDATA

Vreme u kom su bira?i slatkim re?ima, velikim vizijama, kao i podmetanjima uperenim prema protivkandidatima „nagovarani“ da zaokruže upravo odre?eni redni broj osta?e upam?eno pre svega po nedostatku finansija. Na izborima je dominirala „želja i cilj da se uzme sve“. Takav utisak o ovim izborima ima Ana Tomanova-Makanova, koja relativno slabu izlaznost bira?a komentariše ovako:

– Ljudi su apati?ni u odnosu na izbore, ne veruju nikome, umorni su od sporog razvoja, teško se motivišu da iskoriste svoje glasa?ko pravo. Drago mi je što je bilo više izbornih lista, što je postojao pluralizam i mogu?nost izbora, kaže Tomanova-Makanova. Ministarki državne uprave i lokalne samouprave zamera što je samo raspisala izbore, ali nije preduzela nikakve korake da se barem preko republi?kih i pokrajinskih medija u predizbornom periodu pripadnicima nacionalnih zajednica konstantno uputi poziv da se upišu u posebne bira?ke spiskove i da iza?u na izbore.

– Situacija je ista kao u celoj državi – konstatuje Litavski – imamo kontradiktorne zakone, bilo je puno nepravilnosti, nedostatak finansija. Preovla?ivala je nezadovoljavaju?a atmosfera.

Melegova-Melihova je istakla dobar rad RIK-a:

– Što se ti?e pripreme predizborne kampanje od strane RIK-a, kampanja je bila profesionalno i pravovremeno pripremljena, a što se ti?e same predizborne kampanje pojavili su se pamfleti protiv pojedinih lista tako da se nadam da ?e organi Ministarstva unutrašnjih poslova otkriti ko su autori i ko ih je širio.

Još je dodala da je Matica slova?ka isto kao i na prethodnim izborima vodila fer kampanju bez bla?enja ostalih lista i bez spuštanja na takav nedostojni nivo.

Izbori za Nacionalni savet Slovaka 2014 osta?e upam?eni i po tome što su bira?i upisani u posebne bira?ke spiskove dobili poziv za izbore na jeziku i pismu ve?inskog naroda.

– Veliki problem predstavlja ?irili?ni poziv na izbore za šta odgovornost snosi i Nacionalni savet Slovaka. Trebalo se izboriti za dvojezi?ni poziv. Tu se ipak radi o izborima za Slova?ki nacionalni savet – iznosi kritiku Surovi, koji podse?a i na nejasnu situaciju u vezi sa pozivima za izbore, pošto mnogi Slovaci nisu dobili poziv za izbore iako su se još 2010. godine upisali u posebni bira?lki spisak. Navodno su i pritisci, zastrašivanje, podrugljivi esemesovi i „preslišavanje“ Surovog kandidata tako?e obeležili preizborni period.

Prema Janu Paulu, „zloupotreba slova?kih medija“ je obeležila ukupnu atmosferu pred izbore, i to, kako tvrdi, „Radio-televizije Vojvodine (slova?ke redakcije) i NIU Hlas ljudu u korist liste Slova?ki identitet-Ana Tomanova-Makanova, TV Opštine Kova?ica u korist Lige Slovaka Vojvodine, a TV Petrovac u korist mati?ne liste.“

PREDIZBORNA KAMPANJA U STRANA?KIM BOJAMA?

Šuška se da su sve liste kandidata bile u nijansama jakih srpskih politi?kih strana. Ove tvrdnje zasad ostaju tek puke spekulacije, pošto ih je nemogu?e dokazati. Ali ?injenica je da se nikome ne može zabraniti da aktivno ili pasivno u?estvuje na izborima, pošto bi to onda bila diskriminacija.

– Onemogu?ivanje ili ograni?avanje predlaganja lista od strane bira?a koji su ?lanovi politi?kih organizacija zna?ilo bi direktnu diskriminaciju tih osoba na osnovu politi?kog uverenja i ?lanstva u politi?kim organizacijama, a to zna?i povredu Ustava Republike Srbije, pošto najviši pravni akt zabranjuje diskriminaciju – kaže Eva Vukašinovi? iz institucije pokrajinskog zaštitnika gra?ana. – ?injenica da neko formalno nije u ?lanstvu neke politi?ke organizacije ne zna?i neizbežno njegovu politi?ku neutralnost, isto kao što ?lanstvo u politi?koj organizaciji ne zna?i obavezno „slepu“ strana?ku delatnost koja se može pokazati u radu nacionalnog saveta i prevagnuti nad stru?nim radom.

I mi smo protiv diskriminacije, ali i protiv produžene ruke ove ili one politi?ke stranke. Podržavamo zalaganje za poštovanje, ostvarivanje i razvijanje prava nacionalnih manjina u skladu sa zakonskom regulativom i mogu?nostima. U predizbornoj kampanji kao da se na to ponekad zaboravljalo…

Vladimíra Dor?ová-Valtnerová (Hlas ?udu)

Prevela: Anna Lazarevicová

Podelite ovu stranicu!