Bez državnih para – bez transparentnosti?

25 Nov 2014

Kampanja za nacionalne savete – slučaj Slovaka

Put kojim su potencijalni kandidati koračali prema foteljama tzv. manjinskog parlamenta, dakle prema članstvu u Nacionalnom savetu slovačke nacionalne manjine nije bio posut ružama, pre su se borili sa preprekama i manjkom novca za predizbornu kampanju, pošto država u ove svrhe nije izdvojila nikakav novac.

– Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina propisuje da je Republika Srbija dužna sa obezbedi sredstva samo za sprovođenje izbora, što se ne odnosi na finansiranje političkih kampanja političkih stranaka, pošto izborne liste za izbore nacionalnih saveta mogu da predlažu grupe građana upisanih u posebni birački spisak, udruženja koja ostvaruju ciljeve u oblasti zaštite prava nacionalne manjine i registrovane političke stranke nacionalne manjine – objašnjava zamenica Pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović zašto nije bilo državne finansijske podrške u predizbornoj kampanji.

Eva Vukašinović dalje navodi da se u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti nosioci izbornih lista u manjinskim izborima ne pominju kao tzv. politički činioci čiju političku aktivnost treba finansirati iz republičkog budžeta.

eva vuksanovic

Eva Vukašinović: Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina propisuje da je Republika Srbija dužna sa obezbedi sredstva samo za sprovođenje izbora, što se ne odnosi na finansiranje političkih kampanja političkih stranaka

Shodno tome, ispada da su učesnici u predizbornoj kampanji morali da pokažu spretnost i snalažljivost da bi obezbedili finansijska sredstva za uspešno “privlačenje” birača. Kandidati za članove Nacionalnog saveta Slovaka su u predizbornom periodu naglašavali da činjenica da država nema zakonsku obavezu da finansira navedene aktivnosti znači veliki nedostatak za demokratsko i fer sprovođenje izbora.

– Ostaje nam gorčina u ustima, mislima i srcu zbog toga što je država doduše organizovala izbore, ali ni dinara nije izdvojila za predizbornu kampanju – razočarano kaže nosilac liste Slovački identitet Anna Tomanova-Makanova.

Jan Litavski, nosilac liste Liga Slovaka Vojvodine Jan Brna, ovu činjenicu kratko komentariše:

– Ovakav odnos države prema nacionalnim manjinama nam govori u kakvoj državi živimo.

Katarina Melegova-Melihova, koja je bila na čelu liste Matica Slovačka u Srbiji-Za slovački identitet Katarina Melegova-Melihova, smatra “da time što država u zakonu o nacionalnim savetima daje mogućnost da ovi, kao njeni organi, budu izabrani, ima obavezu da ceo ovaj proces finansira jednako kao i izbore na drugim nivoima. Tu spada ne samo predizborna kampanja nego i npr. finansiranje zvaničnih posmatrača izbornog procesa pojedinih lista.”

– To je veliki problem, jer je naša lista u kampanji morala da troši sopstvena sredstva – kaže Pavel Surovi, nosilac liste Slovaci napred!

I nosilac liste Slovačka stranka Jan Paul se slaže s mišljenjem ostalih kandidata:

– Bez sredstava iz državnog budžeta nije moguće ravnopravno učestvovati na izborima. To se pokazalo i ovaj put pošto su liste koje imaju para imale i bilborde, vreme u medijima a time i bolji rezultat na izborima.

PREDIZBORNA KAMPANJA I FINANSIJE

Pošto država nije dala pare, država ne zahteva ni finansijski izveštaj za predizbornu kampanju. To znači da nosioci izbornih lista nemaju obavezu da objave finansijske pokazatelje iz kojih bi javnost saznala koliko, za koje namene I pre svega – iz kojih finansijskih izvora su pojedine liste plaćale “kontakt” sa biračima.

– Ako uzmemo u obzir ko su, prema zakonu, predlagači izbornih lista za izbore za Nacionalni savet Slovaka, možemo da konstatujemo da se na njih ne odnosi sprovođenje zakona o pristupu informacijama od javnog značaja I da nemaju formalnu obavezu da podatke iz finansijskog izveštaja za sprovođenje svoje predizborne kampanje daju na uvid javnosti – objašnjava Stanojla Mandić, pomoćnica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića.

Imajući u vidu navedeni zakon, a u interesu objektivnog informisanja ipak smo zamolili nosioce slovačkih lista da objave finansijske parametre predizborne delatnosti. Ali uprkos tome što se u predizbornom periodu često govorilo o transparentnosti, svoje finansijske pokazatelje je objavilo samo nekoliko kandidata od kojih su samo neki priložili i dokazni materijal.

Ana Tomanova Makanova

Anna Tomanova-Makanova: Ostaje nam gorčina u ustima, mislima i srcu zbog toga što je država doduše organizovala izbore, ali ni dinara nije izdvojila za predizbornu kampanju

– Za kampanju smo zahvaljujući sponzorima i samim kandidatima uspeli da sakupimo 455.000 dinara – kaže Tomanova-Makanova, pružajući nam fotokopije računa i ugovora iz kojih proizilazi od koga, koliko i za šta je potrošen novac koji su namenski koristili za predstavljanje predizbornog programa.

– U kampanji smo koristili letke (54.000 dinara), plaćene oglase u novinama (36.000 dinara), RTV reklamni spot, odnosno plaćene termine u četiri medija (338.237 dinara) i ažuriranu veb stranicu naše liste (6.460 dinara). Što se tiče službenih putovanja, kao aktuelna predsednica Nacionalnog saveta Slovaka morala sam da budem prisutna na manjinskim manifestacijama, o čemu sam medije informisala pismenim putem. Nigde nisam agitovala da glasaju za moju listu, samo sam radila svoj posao.

Jan Litavski kaže da je 90 posto izborne kampanje finansirao iz sopstvenih izvora dok su ostalih deset posto obezbedili ostali kandidati sa liste.

– Potrošeno je približno 325 hiljada dinara od toga više od polovine za putne troškove a ostalo za letke i TV reklame, kaže Litavski. – Račune nisam čuvao pošto ne moram sam pred sobom da pravdam račune – objašnjava Litavski.

Katarina Melegova-Melihova kaže da s obzirom na to da nacionalne manjine nisu od države dobile nikakva sredstva, kampanja MSS se finansirala iz sredstava MOMS (mesnih odbora) prema tome koliko je koji imao kandidata, kao i iz privatnih finansijskih sredstava pojedinaca i firmi.

– Letke, bilborde i plaćene termine u medijima smo koristili u skladu sa našim skromnim finansijskim mogućnostima – konstatuje naša sagovornica. – Pošto je matična predizborna kampanja finansirana sredstvima privatnih lica i firmi, nismo u obavezi da o tome izveštavamo državne organe i institucije.

Pavel Surovi tvrdi da je kampanju većinom finansirao sam u okviru svojih mogućnosti, kao i iz priloga ostalih kandidata, ali nije želeo da otkrije podatke o visini potrošenih sredstava, kao ni o nameni i finansijskim izvorima:

– Nemamo šta da krijemo i sve račune pokazaćemo nadležnom državnom organu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ako to od nas zatraže.

I Jan Paul tvrdi da su predizbornu kampanju finansirali iz sopstvenih sredstava i od pozajmica članova Slovačke stranke. Prema njegovim rečima za kampanju su potrošili 119 000 dinara, uglavnom za letke, jedan plaćeni TV termin i putne troškove:

– Finansijski izveštaj će biti objavljen na veb stranici Agencije za privredne registre.

ATMOSFERA PREDIZBORNE KAMPANJE IZ UGLA KANDIDATA

Vreme u kom su birači slatkim rečima, velikim vizijama, kao i podmetanjima uperenim prema protivkandidatima „nagovarani“ da zaokruže upravo određeni redni broj ostaće upamćeno pre svega po nedostatku finansija. Na izborima je dominirala „želja i cilj da se uzme sve“. Takav utisak o ovim izborima ima Ana Tomanova-Makanova, koja relativno slabu izlaznost birača komentariše ovako:

– Ljudi su apatični u odnosu na izbore, ne veruju nikome, umorni su od sporog razvoja, teško se motivišu da iskoriste svoje glasačko pravo. Drago mi je što je bilo više izbornih lista, što je postojao pluralizam i mogućnost izbora, kaže Tomanova-Makanova. Ministarki državne uprave i lokalne samouprave zamera što je samo raspisala izbore, ali nije preduzela nikakve korake da se barem preko republičkih i pokrajinskih medija u predizbornom periodu pripadnicima nacionalnih zajednica konstantno uputi poziv da se upišu u posebne biračke spiskove i da izađu na izbore.

– Situacija je ista kao u celoj državi – konstatuje Litavski – imamo kontradiktorne zakone, bilo je puno nepravilnosti, nedostatak finansija. Preovlađivala je nezadovoljavajuća atmosfera.

Melegova-Melihova je istakla dobar rad RIK-a:

– Što se tiče pripreme predizborne kampanje od strane RIK-a, kampanja je bila profesionalno i pravovremeno pripremljena, a što se tiče same predizborne kampanje pojavili su se pamfleti protiv pojedinih lista tako da se nadam da će organi Ministarstva unutrašnjih poslova otkriti ko su autori i ko ih je širio.

Još je dodala da je Matica slovačka isto kao i na prethodnim izborima vodila fer kampanju bez blaćenja ostalih lista i bez spuštanja na takav nedostojni nivo.

Izbori za Nacionalni savet Slovaka 2014 ostaće upamćeni i po tome što su birači upisani u posebne biračke spiskove dobili poziv za izbore na jeziku i pismu većinskog naroda.

– Veliki problem predstavlja ćirilični poziv na izbore za šta odgovornost snosi i Nacionalni savet Slovaka. Trebalo se izboriti za dvojezični poziv. Tu se ipak radi o izborima za Slovački nacionalni savet – iznosi kritiku Surovi, koji podseća i na nejasnu situaciju u vezi sa pozivima za izbore, pošto mnogi Slovaci nisu dobili poziv za izbore iako su se još 2010. godine upisali u posebni biračlki spisak. Navodno su i pritisci, zastrašivanje, podrugljivi esemesovi i „preslišavanje“ Surovog kandidata takođe obeležili preizborni period.

Prema Janu Paulu, „zloupotreba slovačkih medija“ je obeležila ukupnu atmosferu pred izbore, i to, kako tvrdi, „Radio-televizije Vojvodine (slovačke redakcije) i NIU Hlas ljudu u korist liste Slovački identitet-Ana Tomanova-Makanova, TV Opštine Kovačica u korist Lige Slovaka Vojvodine, a TV Petrovac u korist matične liste.“

PREDIZBORNA KAMPANJA U STRANAČKIM BOJAMA?

Šuška se da su sve liste kandidata bile u nijansama jakih srpskih političkih strana. Ove tvrdnje zasad ostaju tek puke spekulacije, pošto ih je nemoguće dokazati. Ali činjenica je da se nikome ne može zabraniti da aktivno ili pasivno učestvuje na izborima, pošto bi to onda bila diskriminacija.

– Onemogućivanje ili ograničavanje predlaganja lista od strane birača koji su članovi političkih organizacija značilo bi direktnu diskriminaciju tih osoba na osnovu političkog uverenja i članstva u političkim organizacijama, a to znači povredu Ustava Republike Srbije, pošto najviši pravni akt zabranjuje diskriminaciju – kaže Eva Vukašinović iz institucije pokrajinskog zaštitnika građana. – Činjenica da neko formalno nije u članstvu neke političke organizacije ne znači neizbežno njegovu političku neutralnost, isto kao što članstvo u političkoj organizaciji ne znači obavezno „slepu“ stranačku delatnost koja se može pokazati u radu nacionalnog saveta i prevagnuti nad stručnim radom.

I mi smo protiv diskriminacije, ali i protiv produžene ruke ove ili one političke stranke. Podržavamo zalaganje za poštovanje, ostvarivanje i razvijanje prava nacionalnih manjina u skladu sa zakonskom regulativom i mogućnostima. U predizbornoj kampanji kao da se na to ponekad zaboravljalo…

Vladimíra Dorčová-Valtnerová (Hlas ľudu)

Prevela: Anna Lazarevicová

Podelite ovu stranicu!