Bešlin: Vojvodina da se radikalnije bori za svoja prava (audio)

26 Oct 2016

"Siromašenje Vojvodine može da proizvede radikalniju borbu ljudi za sopstvene ekonomske interese”

Istoričar Milivoj Bešlin ocenio je da se položaj Vojvodine neće menjati bez radikalizacije prilika i u Vojvodini i u Srbiji.

“Sadašnja situacija sve dublje nas uvlači u centralizam i u siromaštvo”, rekao je Bešlin i dodao da iz Vojvodine treba da stignu radikalniji zahtevi za promenu položaja te pokrajine.

“Na tome treba da se insistira iz Vojvodine i toga se ne treba plašiti, jer Vojvodina nema šta da izgubi”, rekao je Bešlin na tribini Nezavisnog društva novinara Vojvodine “Ustav Srbije – deset godina posle”.

Prema njegovim rečima, Srbija je kroz istoriju veoma često menjala ustave i nikada se nije pomirila sa formiranjem pokrajina niti je odustala od matrice srpskog nacionalizma.

“Zbog nacionalizma i centralizma mora biti zatrt identitet Vojvodine i zbog toga i njeni simboli moraju biti u skladu sa srpskim nacionalizmom”, rekao je Bešlin.

Dodao je da je istorijski potvrđena korelacija između stepena autonomije Vojvodine i njenog bogatstva, odnosno što je Vojvodina autonomnija, to je bogatija.

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kazala je da aktuelni Ustav Srbije mora da se menja tokom procesa pridruživanja Srbije EU. “Što ovaj ustav kraće traje, to bolje. Ali, preduslov je da se menja na bolje”, kazala je ona i dodala da nije optimista po tom pitanju.

Prema njenim rečima, tokom ustavne reforme treba insistirati da se Srbija definiše kao republika svih onih koji u njoj žive, bez favorizovanja jedne nacije.

Dodala je da treba insistirati i na tome da se sudstvo odista konstituiše kao treća vlast u državi, jer se u suprotnom ne može ni u elementarnom smislu govoriti o vladavini prava.

Kada je u pitanju ustavni položaj Vojvodine, navela je Vesna Rakić Vodinelić, treba insistirati na tome da Vojvodina ima i zakonodavna ovlasćenja, jer bez toga nema ni autonomija.

“Položaj Vojvodine je u ustavu namerno neuređen i ona je svedena na lokalnu samoupravu. Mene ne bi iznenadilo da se u nekom daljem razvoju situacije postavi pitanje ukidanja Vojvodine kao pokrajine”, ocenila je Vesna Rakić Vodinelić.

Prema njenim rečima, Ustav Srbije iz 2006. godine konstituisao je jednu čvrsto centralizovanu državu.

Ekonomski novinar Dimitrije Boarov rekao je da lokalne samouprave i Vojvodina raspolažu samo sa 11,5 odsto javnih sredstava, dok centralna vlast institucionalno raspolaže sa 88,5 odsto svih sredstava a faktički i sa više.

“Takva koncentracija finansijske moći ubija svaku lokalnu inicijativu, umrtvljuje društvo i vodi ka despotskoj organizaciji vlasti. Svaki centralizam uvek završava u velikoj korupciji”, kazao je Boarov.

On je ocenio da je teritorijalna organizacija vlasti u Srbiji gotovo nedodirljiva tema, a demonizuju se sve autonomističke snage i suzbijaju se bilo kakve ideje o formiranju drugih autonomija u drugim delovima Srbije.

Prema njegovim rečima, vojvođanski bruto društveni proizvod je manji od proseka Srbije, što se nije desilo nikada u proteklih 100 godina.

“Takvo siromašenje Vojvodine može da proizvede radikalniju borbu ljudi za sopstvene ekonomske interese”, ocenio je Boarov.

(Autonomija)