Beogradski centar za ljudska prava: Bezobzirni napadi na sve koji misle drugačije od vlasti

06 Apr 2018

"Vučićeva vladavina ne ide u prilog razvoju demokratije u Srbiji"

Odsustvo javnog dijaloga, gušenje medijskih sloboda, ignorisanje svakog kritičkog mišljenja i urušavanje pojedinih, već ostvarenih prava i sloboda – obeležili su 2017. godinu prema zaključcima izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava.

Uz sve to, tokom prethodne godine su bili učestali bezobzirni napadi na sve koji drugačije vide budućnost srpskog društva i nisu spremni da bezrezervno podržavaju poteze i odluke vladajućih struktura.

U fokusu izveštaja o stanju ljudskih prava u Srbiji 2017. bila je analiza Ustava Srbije i važećih zakona u odnosu na građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava zajemčena međunarodnim ugovorima, a u kontekstu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, evrointegracija, definisanja spoljne politike Srbije i regionalna saradnja, odnosno predsedničkih izbora, formiranja Vlade i reformi prema zahtevima usvojenih strategija i akcionih planova na unutrašnjem planu.

Pregovori s Prištinom, ali i regionalna saradnja, otežani su brojnim incidentima, kao što je voz u bojama srpske zastave koji je krenuo iz Beograda za Kosovsku Mitrovicu, a koji su se nastavili i u 2018. Takvi događaji, kao i pojedini potezi Beograda, poput poziva predsednika Vučića na unutrašnji dijalog, izazvali su veliko nezadovoljstvo među Srbima na Kosovu, koji su upozorili da takva politika izaziva velike podele u srpskoj zajednici, ali i ugrožava njihovu sigurnost i bezbednost.

S druge strane, vlasti u Srbiji imaju podršku Evropske unije, koja u predsedniku Vučiću prepoznaje ličnost koja može da utiče na stabilnost u regionu. Iako su svesni, ističe se u izveštaju, da Vučićeva vladavina „ne ide u prilog razvoju demokratije u Srbiji“, jer se jačanjem njegove unutrašnje moći guše medijske slobode i ne ostvaruju se ciljevi prema poglavljima 23 i 24, na šta i srpska demokratska javnost upozorava, evropski zvaničnici ne vide nijednu drugu političku opciju na koju bi mogli da se oslone.

Ipak, navodi se dalje, kako su evropske integracije u fokusu i međunarodne i domaće javnosti, evropski zvaničnici sve češće pominju uslove koje Srbija treba da ispuni na polju vladavine prava, reforme pravosuđa i medijskih sloboda, ponavljajući redovno da je ispunjavanje uslova iz poglavlja 23 i 24 ključno merilo za procenu da li je Srbija spremna za članstvo.

Međutim, u izveštaju se zaključuje da i pored svakodnevnih izjava političkih lidera da je za Srbiju ključno pridruživanje Evropskoj uniji, „nije jasno da li su ove izjave potpuno iskrene“, s obzirom na, između ostalog, sporost u sprovođenju usvojenih akcionih planova za ova poglavlja i probijanje rokova.

Značajna pažnja u izveštaju BG centra posvećena je procesu ustavnih reformi u oblasti pravosuđa kao obavezi iz Akcionog plana za Poglavlje 23, kojima se treba obezbediti nezavisnost sudske vlasti. Međutim, krajem januara 2018. Ministarstvo pravde je konačno objavilo amandmane na članove Ustava Srbije koji se tiču pravosuđa, a sadržina ovih amandmana „potvrdila je da ne postoji iskrena volja vlasti da ustavnim odredbama stvori uslove za punu nezavisnost pravosuđa“.

U izveštaju je dat osvrt i na rad Skupštine, koji su u protekloj godini obeležili brojni incidenti, zbog čega se stiče utisak da se u Skupštini ne vode ozbiljne rasprave o zakonima, već je „demokratski parlamentarni dijalog zamenjen oštrim i nepristojnim ispadima pojedinih poslanika“.

S druge strane, Srbija ima najveću stopu rizika od siromaštva i socijalne isključenosti, koji su izrazito rasprostranjeni među romskom populacijom, pogotovo u neformalnim romskim naseljima, pa ovi građani Srbije znatno ređe učestvuju u obrazovanju, teže pristupaju socijalnim uslugama, njihova deca su slabije uhranjena od ostale dece u Srbiji i sporije se razvijaju.

„Oko pola miliona stanovnika nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe“, ističe se. Nadalje, u Srbiji je duboko ukorenjena i društveno prihvatljiva diskriminacija nad ženama, što je povezano sa drugim faktorima, a najznačajniji je ekonomska zavisnost od muških članova porodice. I dalje je veoma niska zastupljenost žena na pozicijama odlučivanja. „Diskriminacija, dvostruki standardi i seksualno uznemiravanje su samo neki od faktora koji doprinose relativno niskoj uključenosti žena u politički i javni život u Srbiji“, navodi se u izveštaju.

Kao veoma štetno demokratskim procesima navodi se tabloidizacija medija „koja je u 2017. godini prisutna više nego ikada ranije“. Ukazuje se na sve veći broj medija koji se koriste za napadanje i diskreditovanje kritičara vlasti, kao i za objavljivanje lažnih vesti te širenje straha i panike među građanima i građankama. Uz tabloidizaciju, primetan je i porast broja desničarskih partija i pokreta koji šire govor mržnje i čak fizički napadaju pojedine neistomišljenike, dok reakcija države izostaje.

Nestaje i poslednja nezavisna institucija?

Prema izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji BG centra, u javnosti nije uočljiva ozbiljna borba protiv korupcije, jer se Vlada i Skupština slabo bave izveštajima Agencije za borbu protiv korupcije i Saveta za borbu protiv korupcije. Kad je reč o ovim telima, važni postupci, kao što su ispitivanje finansiranja vladajuće partije, pokrenuti su kada je Agenciju predvodila Majda Kršikapa, koja je pak već nakon dva meseca, bez obrazloženja, podnela ostavku. Na njeno mesto izabran je Dragan Sikimić, ozbiljno osporavan u javnosti jer je bio i jedan od donatora SNS.

Nadalje, Zaštitnik građana je takođe dobio novog čelnika – Zorana Pašalića, koga je predložila vladajuća koalicija, iako bez ikakvog iskustva u oblasti zaštite ljudskih prava, i uprkos tome što su brojne organizacije civilnog društva podržavale drugog kandidata, koji je godinama bio zamenik zaštitnika građana i veoma dobro poznaje rad ove nezavisne institucije. Ove godine, podseća se u izveštaju, treba izabrati i novog poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a sudeći po iskustvima iz 2017, postoji opasnost da i ovaj izbor bude pod velikim uplivom vlasti.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!