BEOČIN: Mala opština sa malo nezaposlenih

28 Dec 2012

Iako je u većini opština u Vojvodini došlo do "prekomponovanja" vlasti, odnosno usaglašavanja političkih partija koje su formirale koaliciju na republičkom nivou sa strankama na lokalnom nivou, u opštini Beočin to nije bio slučaj.

Na ?elu opštine Beo?in je ?lan Demokratske stranke Bogdan Cveji?, kome je ovo  drugi mandat. Ve?inu od 18 odbornika, nakon majskih izbora 2012. godine, fomirali su Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijalisti?ka partija Srbije i  Romska demokratska stranka (DS-9, SPS-4, LSV-3 i RDS-2), a tokom avgustovskog zasedanja pridružili su im se i ?lanovi DSS-a, sa tri odborni?ka mesta.

Predsednik Opštinskog odbora DSS Stevo Komljenovi? tada je naglasio da nije ništa neobi?no što je DSS i zvani?no postao partner ove vlasti, jer su ove stranke i ranije dobro sara?ivale na opštinskom nivou zato što imaju zajedni?ki cilj. “Na lokalu nema mnogo politike, bitni su ljudi, njihova ozbiljnost i kompetentnost da pomognu svojoj sredini. Naši ljudi u opštinskoj upravi bi?e štedljivi i odgovorni, a boljitak gra?ana ?e im biti ispred svega”, kazao je Komljenovi?.

Iako je u ve?ini opština, nedugo zatim, u septembru mesecu došlo do “prekomponovanja” vlasti, odnosno usaglašavanja politi?kih partija koje su formirale koaliciju na republi?kom nivou, sa strankama na lokalnom nivou, u opštini Beo?in to nije bio slu?aj.

Bogdan Cveji? isti?e da je taj trend uspešno izbegnut i da to i dalje ne predstavlja problem u ovoj opštini. “Me?utim, taj trend upodobljavanja vlasti i dalje postoji i mi smo trenutno u problemu, jer se vrši pritisak na koaliciju, odnosno na neke stranke u koaliciji, koje su u vlasti na republi?kom nivou. Zasad je situacija stabilna i mislim da ?e i biti jer imamo jasnu ve?inu, 21 od 29 poslanika. Ko?enja u radu nema, ali ?im se dogovarate i diskutujete i borite se da pritiske sklonite i bavite se upodobljavanjem – to je izgubljeno vreme. U Beo?inu velikog pritiska nije bilo, ali postoje težnje pojedinih stranaka da preko pokrajinskih šefova vrše pritiske. Ukoliko ljudi smatraju da imaju ve?inu, sve je legitimno, me?utim mislim da bi se jedna opština razvila mora biti kontinuiteta, ako bira?i pokažu glasovima koga žele, a pokazali su, mislim da ova stuktura treba da ostane, a uveren sam i da ?e ostati”, rekao je Cveji?.

Ipak, ono što se nezvani?no moglo ?uti je da je dogovorena nova koalicija, u koju bi trebalo da u?u dve stranke iz ve? vladaju?e koalicije, a to su SPS i DSS.  Dakle, oni bi, umesto koalicije sa demokratama, trebalo da formiraju koaliciju sa naprednjacima i URS-om.

Predsednik opštinskog odbora URS-a Milan ?a?i? smatra da bi nova kolicija predstavljala daleko prirodnije stanje. “Kao što sam rekao u skupštini opštine, ovde je re? o držanju vešta?ke koalicije na okupu. A to objašnjavam i time da ova vlast nije  aplicirala ni na jedan  republi?ki konkurs. Opštini su dodeljena samo transferna sredstva. Zamislite samo situaciju da je ova garnitura, koja je sad u opoziciji i koja se trudi da do?e na vlast, bila na vlasti. Zato kažem da vlast treba da se upodobi, ali ne mislim da bi  tada bilo re?i o poslovima po partijskoj liniji. Govorim o tome da bi u tom slu?aju na vreme bili obavešteni o konkursima i aplicirali bi u ministarstvima naših funkcionera, našim  ministarstvima. Ja imam ministra finansija i ne bih to zloupotrebio, da sam na vlasti, ali bih na vreme bio informisan i aplicirao bih za ta sredstva,  uz pomo? stru?nih ljude za pisanje projekata”, istakao je ?a?i?.

Predizborna obe?anja i realizacija

lafarge

Lafarž: Jedna od prvih privatizacija posle 2000. donela je Beo?inu ?istiji zrak ali i manjak zaposlenih

U prethodnom mandatu Bogdana Cveji?a, od 2008. do 2012, pod njegovim rukovodstvom Beo?in je krenuo putem održivog ekonomskog razvoja. Napravljene su dve industrijske zone, privu?eni su ozbiljni investitori, a opština koja je bila upu?ena samo na jednu fabriku, okrenula se i novim savremenim proizvodnim granama, ali i turizmu i poljoprivredi, posebno vinarstvu i vinogradarstvu. Me?utim predsednik Grupe gra?ana Milan Kalabi? isti?e da je dolazilo do malverzacija, kada je re? o budžetu, da podaci koji su saopštavani o ulaganju nisu zaista takvi, a Milan ?a?i? je pored malverzacija istakao i da su zasluge URS-a pripisane Demokratskoj stranci tokom predizborne kampanje. “Mislim da je otvaranje fabrike MARS moja i Dinki?eva zasluga, kao i agencije SIEPA, ali je fabrika otvorena u predizbornom jeku uz prisustvo ?elnih ljudi DS-a i ljudi su pomislili da je to njihova zasluga.

Bogdan Cveji? isti?e da je takvo rezonovanje samo rezultat razo?aranja zbog malog broja glasova koji su opozicione partije dobile na lokalnim izborima. “Moj generalni komentar je da je u politici dozvoljeno sve, u Srbiji pogotovo. Jasno je da politi?ki protivnici koji nisu ni prešli cenzus ili imaju mali broj odbornika žele da izjavama doprinesu tome da se stvori politi?ka nestabilnost i da se iz toga stvori promena na politi?koj sceni. Ali, ne slažem se s ljudima koji to zloupotrebljavaju. Mi imamo budžetsku reviziju, imamo nekoliko projekata EU, jedna smo od 5 opština koja je najbolja u pisanju i realizaciji projekata. Tako smo 2011. proglašeni za najbolju lokalnu samoupravu. I da li ima potrebe objašnjavati više, nema osnova za takve izjave neistomišljenika”, dodao je Cveji?.

Demokratska stranka je isticala da je otvaranje novih radnih mesta i kontinuirano zapošljavanje jedan od prioriteta opštine, a upravo to je bio i deo kampanje za izbore. Predsednik opštine Beo?in je u avgustu najavio da, pored kompanije Mars koja je prva otvorila svoj pogon u Biznis parku, još jedna kompanija koja se bavi proizvodnjom metalne galanterije gradi halu od 8.000 kvadratnih metara. Radi se o kompaniji Džej – Džej vlasnika Save Jankovi?a, koji ima firmu i u Francuskoj. Prema najavama, novi proizvodni pogon po?e?e da radi na prole?e 2013. godine, a bi?e zaposleno 200 radnika. Tre?a kompanija koja je zainteresovana za ulaganja u opštinu Beo?in je firma Pro Vud i ona bi trebalo da zaposli oko 30 radnika. Kao ?etvrta investicija navedena je jedna nema?ka firmu ?ije je sedište registrovano na teritoriji opštine Beo?in. “Preduze?e Beo pelet ?e se baviti proizvodnjom malih peleta za grejanje i oni su pred potpisivanjem ugovora sa Lafaržom”, rekao je Cveji?.

U novembru su predsednik opštine Bogdan Cveji?, generalni direktor kompanije Lafarž (Lafarge) u Srbiji Kostin Bork (Costin Borc) i direktor Projekta održivog lokalnog razvoja Ameri?ke agencije za me?unarodni razvoj (USAID) Hauard Okman (Howard Ockman) potpisali Sporazum o uspostavljanju javno-privatnog partnerstva, s ciljem da zajedni?ki razviju novi poslovni park u Beo?inu. Nova poslovna zona, površine 26 hektara, bi?e izgra?ena na zemljištu u vlasništvu opštine, i odgovori?e na zahteve zainteresovanih investitora iz Austrije, Slova?ke, Novog Zelanda i Velike Britanije, koji planiraju da otvore preduze?a i da – za po?etak – zaposle 250 stanovnika Beo?ina i susednih mesta.

Budžet

Tokom 2011. godine budžet opštine od 536 miliona dinara je rebalansom bio pove?an za 40 miliona. U opštinskoj upravi isti?u da su ponosni na taj podatak i dodaju da ne veruju da je bilo koja druga opština uspela da napravi takav rezultat. Projektovan budžet za 2013. godinu je oko 510 miliona, što je, kako ocenjuju opštinske vlasti, više nego solidan budžet za opštinu koja ima manje od 17.000 stanovnika.

Budžet za 2012 godinu je, nakon rebalansa, iznosio oko 665 miliona dinara, a budžetski deficit oko 37,5 miliona.

U opštini isti?u da socijalna davanja ?ine jedan odsto budžeta, dok se za ?a?ke markice za prevoz izdvaja 3 do 5 odsto budžeta. Za sport se izdvaja 10 procenata, jer sportska hala košta od 25 do 27 miliona dinara, a valja ura?unati i sportske klubove. Na kulturu se , navode u opštini, izdavaja tako?e okvirno toliko. “Imamo Kulturni centar koji sadrži televiziju, radio, biblioteku, muzi?ku školu, kulturno-umetni?ko društvo i razna udruženja, Dakle, blizu 25 posto budžeta izdvajamo za socijalna davanja, sport i kulturu. Ne smemo ništa da prepustimo slu?aju”, kažu u opštini.

“Privatizacija Beo?inske cementare, u kojoj je direktno radilo oko 2.000 ljudi, a indirektno ili honorarno oko 3.000 je promenila klimu. Sada se borimo sa zadatkom jer je u toj fabrici zaposleno samo 350 ljudi, a njih 100 nije sa teritorije Beo?in. Naš cilj je da ljude koji su sada bez posla usmerimo na poljoprivredu. Me?utim, ?injenica je da je teško edukovati ljude koji su sada odre?ene starosne dobi – a koji su godinama radili jedan posao – da se bave ne?im drugim. Kroz subvencije vra?amo ljude poljoprivredi, a ponosni smo što su se vremenom otvorile i svojevrsne male fabrike vina”, kaže Cveji?.

Bogdan-Cvejic

Bogdan Cveji?: Po drugi put gradona?elnik

Prema njegovim re?ima, razvija se tradicija malih i srednjih preduze?a, a opština je osnovala i turisti?ku organizaciju. On isti?e da je 2008. godine, prema Zavodu za statistiku, u Beo?inu bilo 1.570 nezaposlenih, a sada ih je 1.430, što je oko 11 odsto. Bogdan Cveji? isti?e da je kratkoro?ni cilj da u 2013. godini nezaposlenost bude manja  od 10 posto, nakon realizacije zapo?etih projekata.

Javna preduze?a u rukama partija 

Kada je re? o javnim preduze?ima, na njihovom ?elu se, kao i obi?no, nalaze ljudi sa partijskom knjižicom. Milan Kalabi? ocenjuje ovakvu situaciju neprimerenom i smatra da je na ?elu preduze?a nestru?an kadar, koji ima neprimereno visoke li?ne dohotke. “Na ?elu Javnog komunalnog preduze?a je ?ovek iz DS-a, a tako?e i na ?elu JP Gra?evinsko zemljište i putna privreda. Na ?elu sportsko-poslovnog centra je sada kadar DSS-a, a njegov prethodnik je iz URS-a, dok je direktor Toplane iz SPS-a”, navodi Kalabi?.

Bogdan Cveji? isti?e da su na ?elu Javnih preduz?e stru?ni ljudi i da je sve manje-više ustaljeno, odnosno da nije bilo velikih promena. ““Ne može se izbe?i politika. Društvo je visoko politizovano, ali smatram da bi trebalo da težimo drugom smeru, najzad i zakoni ?e to ograni?iti, jer vreme pred nama donosi depolitizaciju. Trudili smo se da redovnu delatnost preduze?a svedemo na minimum. Zaposleni u opštinskoj upravi ulaze u broj koji je propisalo ministarstvo. Trudimo se da poslujemo racionalno i da što ve?i deo sredstava damo gra?anima, kroz subvencije za poljoprivredu, kroz infrastruktrna ulaganja, spoljna ure?enja. Uvek bi moglo i bolje, ali kada se i na nivou države odlu?e za rezove, to ?e se tada preneti i na lokalne samouprave”, kaže Cveji?.

Transparentan rad lokalne samouprave

Rad lokalne samouprave Beo?in je prili?no transparentan. Prilikom sakupljanja informacija koje su bile neophodne, pored manjih poteško?a, nije bilo ve?ih problema. Zaposleni u lokalnoj samoupravi pokazali su inicijativu i želju da  dostave neophodne informacije. Poteško?e koje su obeležile rad su u direktnoj vezi sa podse?anjem, telefonskim putem, do kog datuma je neophodno dostaviti odgovore i tražene informacije, ali i nemogu?nost da se svi traženi podaci dobiju, jer je bila u toku priprema poslednjeg rebalansa budžeta za 2012. godinu.

Opština Beo?in ima sajt koji redovno ažuriraju i koji sadrži neophodne informacije za pra?enje rada lokalne samouprave. Vesti se postavljaju redovno i posetioci na sajtu mogu da prate najvažnija dešavanja – potpisivanje ugovora, planirane projekte, ali i da pogledaju budžet. Tako?e, postoji poseban odeljak u kom zainteresovani mogu da postave pitanja predsedniku opštine i predsedniku skupštine opštine. Pored toga postoji lokalna televizija, koja posluje u okviru Kulturnog centra Beo?in, koja prati dešavanja u opštini, a deo materijala se može videti i na youtube-u. Neki ?lanovi opozicije, me?utim, isti?u da ?esto nemaju priliku da iskažu svoje mišljenje i koriste termin “medijski mrak”, ali su sa druge strane saglasni da je deo odgovornosti i na njima što nisu blagovremeno dostavljali informacije medijima i pokušavali da se oglase u drugim glasilima van Beo?ina. Informator o radu Opštinske uprave tako?e je dostupan široj javnosti, kao i Službeni list u kom se nalaze informacije koje su u vezi sa funkcionisanjem lokalnih organa.

Branislava Lovre (Autonomija) 

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete na?i na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da gra?ani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvo?anskih lokalnih samouprava.)

Podelite ovu stranicu!