Beljanski: Iza poništavanja doktorata stoji politički pritisak

10 Nov 2016

"Na rešenje Pravnog fakulteta u Novom Sadu podneću žalbu"

Novosadski advokt i predsednik Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Slobodan Beljanski, najavio je danas da će podneti žalbu na Rešenje Pravnog fakulteta u Novom Sadu od 7. novembra, kojim se poništava njegov doktorat odbranjen pre 16 godina, i dodao da ne može da isključi mogućnost da je u pitanju politički pritisak na njega.

Beljanskom je 7. novembra stiglo Rešenje o poništavanju doktorata, u kojem se navodi da je na inicijativu Katedre za krivično-pravne nauke, preispitana zakonistost njegovog rada “Jugosloveniski krivični postupak i medjunarodni pravni standardi” koji je odbranio pre 16 godina, te da je utvrdjeno da “ne postoji prijava za odbranu”.

U Rešenju stoji da “zahtev za odbranu doktorske disertacijene ne može da se podnese neformalno, niti prećutno, već je u pitanju složena, propisima strogo predvidjena procedura”, a rešenje je potpisao dekan Pravnog fakulteta Ljubomir Stajić.

Beljanski je za agenciju Beta objasnio da je doktorirao 2001. godine, nakon što je deset godina pre toga “odustao od odbrane zbog situacionih razloga”, ali da nikada nije povukao svoju prijavu i da je ona ostala otvorena.

„Dekan je zanemario činjenicu da ja nisam nikada ni povukao prijavu i da je tada moj odustanak od odbrane tada bio situacione prirode, prouzrokovan načinom na koji je odložena ili otkazana odbrana dan uoči odbrane. To sam tada uradio u revoltu i predmet nije bio završen, ostao je otvoren“, rekao je Beljanski.

Nastavno naučno veće Pravnog fakulteta je 1. marta 2001. godine, jednoglasno donelo odluku da se formira komisija i da doktorat bude odbranjen, što se i dogodilo.

„Po mom dubokom uverenju, moj poseban, novi zahtev nije bio ni potreban i ovo rešenje koje je došlo ja bih rekao da je ono pravno neosnovano i u velikoj meri besmisleno, te da u njemu ima dosta i zlonemrnosti“, kazao je Beljanski.

On je kazao da „ne može da tvrdi, ali ni da isključi mogućnost da je u pitanju politički ili lični pritisak na njega“.

„Ima više podudarnosti, kao što je činjenica da sam nekoliko puta zastupao stranke u sporovima protiv Pravnog fakulteta, a trenutno je u toku parnica u kojoj zastupam Savez madjarskih učenika vezano za diskriminaciju prilikom polaganja prijemnog ispita na maternjem jeziku“, ispričao je Beljanski za Betu.

Kako je naveo, u ranijim godinama sa uspehom se suprostavio i ideji da se diplomama sa državnih pravnih fakulteta dodeli neka vrsta monopola i da one budu uslova za upis stručnjaka u Imenik advokata i advokatskih pripravnika.

„Postao sam i predsednik organizacije CEPRIS, a ona je naišla na brz otpor, posebno kada se radi o slučaju sudije Trešnjeva, pa se sada može i to povezati, iako ne mogu da tvrdim. Najzad tu je niz mojih javnih istupanja u kojima sam se kritički odnosio prema vlasti, kao i prema načinu i nivou obrazovanja na viskoškolskim ustanovama u Srbiji“, dodao je Beljanski.

On je dodao i da se ovaj slučaj podudario i da činjenicom da treniutno drži praktičnu nastavu na jednom od konkurentskih fakklteta i to iz krivično procesnog prava, te da sve pomenuto „baca sumnju da možda nisu u pitanju samo formalno pravni razlozi, već da je moguće i nešto drugo“.

„Meni nije previše stalo do te titule, a pogotovo mi ne bi bilo stalo sada ako ona potiče od fakulteta koji pribegava ovakvim potezima, ali imam neku vrstu duga prema dvoje naših istaknutih stručnjaka koji su bvili članovi komisije na toj odbrani i nisu više medju živima. Zato ću podneti žalbu kako bih zaštitio ugled i njihov, a u neku ruku i svoj, jer nije jednostavno nekoga držati u zabludi 16 godina“, kazao je Beljanski.

U Komisiji za utvrdjivanje činjeničnog stanja o doktoratu Slobodana Beljanskog, radili su Šef katedre krivično pravnih nauka Branislav Ristivojević, šef Službe za nastavu Milan Babić i šefica Službe opštih i zajedničkih poslova Snežana Petrović.

Dekan fakulteta nije bio dostupan za komentar.

(Beta)