BELA J. GARAI: Državni vrh o asteroidu

20 Feb 2013

Frtutma u predsedničkoj palati na Andrićevom vencu: proročica najavila pad asteroida na balkansko poluostrvo. Napetost je maksimalna... Samo još nekoliko sati do katastrofe...

U predsedni?koj palati na Andri?evom vencu ve? je satima trajala krizna sednica državnog vrha. Napetost je bila maksimalna, od naelektrisane atmosfere svi fikusi su uvenuli. Naime, sve je više isticalo vreme do potencijalne katastrofe: samo je još nekoliko sati ostalo do mogu?eg sudara sa opasnim asteroidom!

– Znate dobro da ja obi?no ne pani?im, ali sada zaista treba hitro da delujemo – pokušava predsednik da ubrza donošenje odluke. – Na sve na?ine treba da spre?imo veliki rizik, da zemlja ostane bez vo?stva, ta?nije bez našeg vo?stva. Istina, nije sasvim sigurno, da ?e baš nas da pogodi ova nebeska grebetina od sto hiljada tona, ali što narod kaže: ?avo nikad ne spava. Ruski nau?nici su izra?unali da je baš Balkan u najve?oj opasnosti, a vi znate da ja samo njima verujem! Gde udari, tvrde, sve poruši u krugu od sto kilometara!

– Au, samo bi nam to još falilo! – re?e predsednik Vlade, koji je, otkako se u poznatoj emisiji sa skrivenom kamerom suo?io sa „golom istinom”, postao veoma surevnjiv prema svim opasnostima. – Taman sam se dogovorio sa Ta?ijem, kada: paff! Padne asteroid i poruši nam integrisane grani?ne prelaze.

– Nije baš Balkan tako mali – javi se ministar spoljnih poslove, poznatiji kao nevidljiv. –Zašto bi udario baš na nas? Mogu?e ja da tresne Hrvate ili Bošnjake, to jest da potrefi Zagreb ili Sarajevo.

– Iz tvojih usta u božje uši! – uzdahne potpredsednik vlade košarkaškog stasa. – Ali šta ako se ipak sru?i na Beograd, kao šta naša najpoznatija vra?ara Baba Desa tako uporno prognozira? Naš predsednik je u pravu kad kaže da treba hitno da evakuišemo vladu. Ne treba dozvoliti da iko od najvažnijih naših državnika bude u opasnosti. Eto, ja na primer ve? sam se spremio za put. A posle katastrofe ?emo se lepo vratiti i po?eti obnovu.

– Jedva ?ekam priliku! – viknu ministar za puteve i ostalo, poznat po prekora?enju rokova. – Imam fantasti?nu praksu iz vremena bombardovanja, za nedelju dana obnavljam sve porušene mostove, ?ak i one koji nisu porušeni.

– Nemoj sad da maštaš o porušenim mostovima, nego lupaj glavu o tome kako da što brže evakuišemo naše rukovodstvo – opomenu ga predsednik.

– Ništa jednostavnije od toga – javi se vispreni ministar finansijski. – Imamo naš avion vlade, i lepo ?emo u više smena odleteti u jednu bratsku zemlju.

– Ma šta lupetaš, Mla?ane! – usprotivio se premijer. – Ne misliš valjda ozbiljno da tom dvadeset godina starom olupetinom letimo? Jedva sam se vratio prošle nedelje iz Dablina. ?im smo poleteli, pojavi se pilot u kabini i kaže da prika?imo padobran, jer ne garantuje da ?e motor da izdrži do Beograda. Ve? sam video sebe kako se spuštam sa padobranom pred skupštinu, na najve?u radost opozicije. Možete zamisliti kako bi se smejali!

– Ne brini ništa, Ivice, ve? smo zamenili karburator. Stavili nov novcat Fijatov iz Kragujevca. Sad možeš slobodno da letiš, možeš i zvu?ni zid da probiješ!

– Nije problem avion – mahne rukom potpredsednik vlade – Ja sam takore?i pajtaš sa princom od Emirata. I prošli put smo se iz Dubaija vratili njegovim luksuznim avionom, pošto se naš i tada pokvario. Sa princom Zajedom smo kao bra?a otkako smo im prodali vojvo?anska gazdinstva.

– Mene ipak mu?i, gde bismo mogli da potražimo spas? – javi se tiho ministar trgovine, jedini manjinac u vladi. – Evo ja naprimer predlažem Tursku. Kod njih se ose?am potpuno sigurno. A i natucam malo turski.

– Ne pri?aj budalaštine, Rasime! – opomenu ga premijer. –Turska ti je isto Balkan. Ja bih više voleo na Zapad. Na briselskom aerodromu se ve? bolje snalazim nego kod svoje ku?e, nego na stanici u Žitoro?i. A i divno se slažemo sa Ketrin Ešton. Priznala mi je da obožava naše pesme. Jednom sam joj ve? pevuckao na uvo u pauzi dijaloga. Slede?i put ?u joj poneti sve Cecine kasete, i malo ka?kavalja iz Žitora?e.

– Pusti bre to pevanje sa baronesom Ešton, i ovako imap dosta ka?kavalja na glavi! – opomenu ga njegov zamenik, dugajlija. – Misliš li da ne znam da joj se udvaraš i sve radiš po njenoj volji? I da si prešao na per-tu sa Ta?ijem u Briselu? Još se nisi opravdao ni za susret sa Šari?evim saradnikom!

– Ostavite sva?u u ovoj dramati?noj situaciji, momci! – vikne predsednik. – Bi?e vremena za to kad prebrodimo ovu stvar sa asteroidom. A što se destinacije ti?e za evakuaciju, naravno da samo naša bra?a Rusi dolaze u obzir. Naš voljeni Vladimir Vladimirovi? Putin ?e nas uvek rado primiti, s obzirom na mene. Jer dobro zna da iz sveg srca volim Rusiju, samo Srbiju volim malkice više.

– U redu, ali šta ako ne padne na nas taj vražji asteroid? – upita premijer. – A mi pobegli kod Rusa… I ovako nas napadaju, da stalno negde putujemo, a narod ni za ?evape nema. ?ak se i Ma?ari u Vojvodini bune da se stalno bavimo Kosovom, i da nas je baš briga za me?uetni?ke incidente.

– Ama gde si setio manjina sad kad nas ovakvi kosmi?ki problemi mu?e? – upita ga predsednik. – Momentalno nema pre?eg posla od naše evaukacije.

U tom momentu se pojavi a?utant sa ceduljom u ruci. Predsednik države pažljivo pro?ita poruku.

– Aha. Zna?i tako. Dragi moji saradnici, odahnite. Sad su javili iz ameri?ke svemirske agencije, iz NASA-e da asteroid ne?e udariti u Zemlju. Dakle, evakuacija stornirana. Šta ?ete, i Baba Desa ponekad pogreši.

– Ura, ura! – viknu potpredsednik vlade košarkaškog stasa. – Idem da objavim narodu da smo zahvaljuju?i našem mudrom rukovodstvu izbegli još jednu katastrofu!

(VAJDASAGMA)

Podelite ovu stranicu!