BELA CRKVA: Šansa u saradnji s Rumunijom

08 Jun 2015

Bela Crkva je primer da i male, nerazvijene ili nedovoljno razvijene opštine, limitirane finansijskim i ljudskim kapacitetima, mogu, uz dobro planiranje i saradnju sa prekograničnim opštinama iz susednog regiona, da dođu do evropskih fondova

Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Možda 250.000 evra, koliko je Bela Crkva iz evropske kase, tačnije IPA fonda 2007-2013, dobila u sklopu dva najvažnija od ukupno četiri projekata i nije mnogo, ali je učešće ove banatske varoši u njima svakako doprinelo socio-ekonomskom razvoju prekograničnog regiona, a još više svesti građana o koristima saradnje sa susedima i mogućnostima da se iz fondova EU privuče novac koji će doprineti kvalitetu njihovog života.

Važnija od iznosa koji je opštini pripao u okviru projekata ukupno vrednih više od dva miliona evra – 2.294.848 jeste zainteresovanost i volja belocrkvanskih čelnika da lokalna samouprava koristi EU instrumente za pružanje finansijske i svake druge podrške integraciji zemalja ovog dela Balkana, što u mnogim vojvođanskim mestima nije slučaj. Još važnije je nastojanje da se olakša život građana tamo gde problem postoji, a to se i postiže kroz projekte s obe strane srpsko-rumunske granice, koliko god etape „evropskog posla“ tekle sporo.

Osim toga, Bela Crkva je primer da i male, nerazvijene ili nedovoljno razvijene opštine, itekako limitirane finansijskim i ljudskim kapacitetima, mogu da uz dobro planiranje i nalaženjem partnera koji će da ponese lavovski deo posla, ipak dođu do evropskih fondova.

Šarolika lokalna vlast

Belom Crkvom vlada široka koalicija i, reklo bi se, funkcioniše bez većih trzavica, a čine je od 2012. naovamo Demokratska stranka, Jedinstvena Srbija, koja je, posle Jagodine baš ovde ostvarila najbolji izborni rezultat (osam, a potom još dva odbornička mesta), Liga socijaldemokrata Vojvodine, Belocrkvanska slobodna inicijativa i Demokratska stranka Srbije. U klupama je ukupno 33 odbornika, s tim da su krajem 2013. godine, kada je Predsedništvo Srpske napredne stranke donelo odluku o povlačenju iz vlasti u 11 opština, i naprednjački odbornici u Beloj Crkvi napustili vladajuću koaliciju i prešli u opoziciju, zajedno sa dva člana Bogate Srbije. Kako god, na vladajućoj garnituri je da podstakne razvoj opštine sa nepovoljnim ekonomskim pokazateljima kakvi su decenijama unazad: trenutno, nezaposlenošću od oko 40 odsto, prosečnom zaradom od 32.540 dinara, niskom privrednom aktivnošću, nedovoljnom razvijenošću (60 do 80 odsto republičkog proseka) i budžetom od 480 miliona dinara, suviše tankim da bi to breme sam podneo. Pomoć iz drugih izvora i kasa je neophodna, a ako je suditi po rečima predsednika opštine Stanka Petrovića, jedan od puteva ka prosperitetu Bele Crkve i njenih 19.500 stanovnika ići će preko projekata finansiranih iz evropskih fondova.

U opštinskoj upravi izdvajaju dva važna posla sa Evropom  – Razvoj prekograničnog turizma između opština Bela Crkva i Gilad, koji je u potpunosti realizovan (vredan 457.000 evra, od čega je Beloj Crkvi pripalo 65.000) i mnogo „teži“ – Izgradnja mosta na reci Neri između Vračev Gaja i Sokolovca od 1,6 miliona evra i belocrkvanskih 180.077 evra.

Uz ova dva projekta za koje smo podatke dobili iz Opštine, identifikovali smo još dva koja su na teritoriji Bele Crkve realizovana uz pomoć Evropske unije. “Projekat sprečavanja zagađenja Dunava rudarskim otpadom u stvarnosti i medijska promocija“ takođe je iz IPA programa prekogranične saradnje sa Rumunijom, a realizovan je 2010. i 2011. godine. Nosilac projekta bio je GEC Nera iz Rumunije, partneri sa rumunske strane Opština Pojejena, a sa srpske strane Opština Bela Crkva, Škola plus “Dositej Obradović” iz Bele Crkve te Veliko Gradište. Oblast delovanja obuhvatala je opštine Moldava Nova, Pojejena, Veliko Gradište i Bela Crkva. Ukupno je ovaj projekat vredeo 62.774 evra.

Sa rumunskom opštinom Pojejena 2011. i 2012. realizovan je i projekat “Bolje sutra počinje danas – primena evropske prakse u upravljanju čvrstim otpadom”, vredan 141.797 evra, koliko je obezbeđeno iz programa IPA-Exchange 3.

Razgovor sa Stankom Petrovićem započeli smo upravo po njegovom povratku iz Gilada, prekogranične i partnerske opštine u Rumuniji, u kojoj je baš tog dana održana kulturno-sportska manifestacija, jedna od mnogih proizašlih iz zajedničkog projketa.

– U Giladu koji ima oko 3.000 stanovnika je izgrađena sportska balon hala, s rumunske strane realizovana je veća vrednost projekta, ali je i za meštane Grebenca u našoj opštini, naseljenog rumunskim življem, ova saradnja od izuzetnog značaja. Kupljena je oprema za FK Vulturul, uređeno je igralište, a što je najvažnije, uspostavljena je saradnja između ovog mesta i Gilada, koje dosad nije bilo iako je udaljenost svega pedesetak kilometara. Nosilac projekta je Gilad, projektni tim je dokumentaciju nosio u Temišvar, ali inicijativa je, s naše strane, krenula od mesne kancelarije i fudbalskog kluba u Grebencu. Pitali su da li bismo im pružili logistiku, na šta smo, naravno, pristali, a novac za sufinanisranje dobili smo na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za finansije – kaže Petrović. – I dalje se, u okviru projekta, radi na promociji turizma, kulture, umetnosti i sporta organizovanjem specifičnih manifestacija i sajmova domaćih proizvoda i rukotvorina, razmenom iskustava, različitim sadržajima, a sve to doprinosi jačanju kapaciteta prekograničnih naselja za razvoj turizma i uopšte privrednih aktivnosti u ovom području.

Bela Crkva

Privilegija Bele Crkve: Bezmalo stotinu opština je u susednom regionu Rumunije i sve su one potencijalni partneri za prekogranične projekte

Osvrćući se na sve prepreke koja mala i slabo razvijena opština poput Bele Crkve mora da prevaziđe nastojeći da participira u evropskim projektima, počev od nedovoljne kompetencije i kadrovskih mogućnosti, složenih procedura, a naročito obezbeđenja novca za kofinansiranje sa činjenicom da se on vraća tek po obavljenom poslu, naš sagovornik ističe da je u neku ruku ova opština u privilegovanom položaju spram drugih. On kao prednost vidi blizinu rumunske granice i politiku i uređenje sistema lokalnih samouprava u toj zemlji. Pomenimo, bez obzira na veličinu ili druga svojstva, lokalne zajednice u Rumuniji imaju jednak delokrug poslova, a ima ih mnogo, naročito u regionu Karaš-Severin.

– Upravo to je naša privilegija: bezmalo stotinu opština je u tom regionu i sve su one naši potencijalni partneri za prekogranične projekte. Spremni smo da za one veće autsorsujemo agencije, ljude s iskustvom u planiranju i pisanju projekata. Kapaciteti naše uprave u tom segmentu nisu zadovoljavajući i to je nasleđen problem, ali imamo svesrdnu pomoć kolega iz Vršca koji su u tom poslu iskusniji i kompetentniji, te razvojne agencije za Banat, koja nam pruža logistiku u domaćim konkursima. Samo je bitno naći partnera koji će imati kapaciteta da to realizuje – ocenjuje Petrović i navodi da je upravo sa razvojnom agencijom, to jest Regionalnim centrom za društveno-ekonomski razvoj – Banat, potpisan početkom ove godine sporazum za projekat „Izgradnja i promocija biciklističke staze u Južnom Banatu“, koji će biti finansiran iz IPA fonda, u novom Programu prekogranične saradnje Rumunija – Srbija 2014-2020.

Prekogranični turizam

U „Razvoju prekograničnog turizma“ oba partnera realizovala su planirane aktivnosti i projekat je u potpunosti zaživeo. U Giladu je izgrađena sportska hala od 1.032 metra kvadratna, sa hiljadu mesta, terenom za mali fudbal, rukomet, košarku, tenis, a u Grebencu sportski teren i ti se kapaciteti intenzivno koriste. Nesumnjivo su načinjeni i koraci u transformisanju pograničnog područja u atraktivnu turističku zonu, za šta je bilo potencijala s obzirom na to da je Gilad ima bogato istorijsko i kulturno nasleđe, u blizini je termalnog izvorišta, reke Tamiš (u mestu Gad, pretežno naseljenim srpskim življem), obiluje šumama, lovačkim fondom…, a u potencijalima ne zaostaje ni vojvođanska strana. Lansiran je veliki kulturno-sportski događaj u prekograničnom području „Turizam u Banatu“, s namerom da se poboljšava svake godine, sve je valjano promovisano, a održani su i seminari na temu prekograničnog turizma.

IPA Rumunija-SrbijaRumunska strana, i finansijski i tehnički, najvećim delom nosi i krucijalan projekat za belocrkvansku opštinu – „Izgradnja mosta na reci Neri između Vračev Gaja i Sokolovca“. Najpre se krenulo od partnerstva sa opštnom Sokolovac, ali zbog obima i težine posla, iza lokalne samouprave stao je region Karaš-Severin, grad Rešica, dok je sa naše starne partner Bela Crkva. Nekada je na tom mestu postojao most na Neri, a i sada je tačka u kojoj se sreću ljudi, kultura i tradicija stanovništva iz pograničnog područja: u celom tom pojasu s rumunske strane živi srpska nacionalna manjina, a u belocrkvanskoj opštini, posle srpske, najveća je rumunska zajednica. Baš na ovom mestu, između Vračev Gaja i Sokolovca, već dvadeset godina svakog januara održava se manifestacija – plivanje za Bogojavljenski krst.

Češka pomoć milion i po evra

stanko popovic

Predsednik Opštine Stanko Petrović: Češka je u Belu Crkvu do sada investirala više od milion i po evra

Veliki donator u opštini Bela Crkva je Republika Češka, odnosno njena razvojna agencija. Stanko Petrović podseća da je lane pokrenut projekat inostrane razvojne saradnje Češke „Izrada strategije snabdevanja vodom za piće u regionu Bela Crkva“, koji podrazumeva izradu studije upravljanja vodom za piće u regionu Bela Crkva. Česi su, dodaje, spremni da doniraju 500.000 evra za crpnu stanicu u Straži, iz koje dolazi voda za celu opštinu. Već nekoliko godina postoji uspešna saradnja na nekoliko razvojnih projekata u mesnoj zajednici Kruščica – prva kanta za otpatke, izgradnja kotlarnice u osnovnoj školi, izgradnja seoske kanalizacije, terena sa veštačkom travom, belon hale, objekta za FK “Ratar” i nabavka traktora – kosilica za održavanje terena – ukupna vrednost preko milion evra.
– U toku je izgradnja balon hale u Kruščici, takođe iz češke donacije. Najveća donacija te zemlje bila je za izgradnju kanalizacije u ovoj mesnoj zajednici – 750.000 evra, koliko je obezbedila Razvojna agencija Republike Češke. Tadašnji Fond za zaštitu životne sredine potpisao je memorandum od 300.000 evra, Vlada AP Vojvodine obezbedila je 50.000 evra. Česi su razvili mrežu, sproveli je u celom selu, Vlada Vojvodine je finansirala zemljane radove i to je završeno, a prečistač još nije – to je sada deo posla Minisarstva za zaštitu životne sredine i Švedske organizacije za međunarodni razvoj SIDA – kaže Petrović.
Republika Češka je donacijama pomogla uređenje domova kulture u Beloj Crkvi, Kruščici i Češkom selu, kao i uređenje crkvenih objekata i formiranje Muzeja češke nacionalne manjine u Češkom selu. Takođe, su obezbeđena dva autobusa za prevoz učenika, a njihova vrednost je oko 70.000 evra. Ukupna vrednost čeških ulaganja u opštini Bela Crkva premašila je cifru od milion i po evra.

– Izgradnja mosta i prelaza je zahtevan i dugotrajan posao, koji podrazumeva i kompleksnu proceduru. Čekao se konkurs dve godine, pa odgovor više od godinu, za potpisivanje ugovora o donaciji bila je potrebna saglasnost pet-šest različitih institucija. Krajnji rok za tenderske i sve druge poslove je kraj ove godine – priča nam stručni saradnik u Opštini Gordana Timotijević. – Sada žitelji ova dva mesta koriste prelaz u Kaluđerovu, a kad se završi most, taj put će biti kraći 40 kilometara. Ali, nije samo u tome značaj projekta. On ima dublju potku, važan je za opstanak mnogih obrazovnih i kulturnih institucija, društveni razvoj zajednice

bela_crkva

Belocrkvanska jezera: Turistički potencijal koji očekuje evropske fondove za razvoj

Gordana Timotijević objašnjava da će, kada se projekat završi i most izgradi, gimnazija u Beloj Crkvi đacima iz rumunskih pograničnih mesta biti mnogo bliža od temišvarske. Koliko je to važno, najbolje govori to što sada putuju 150 kilometara do Temišvara i to kroz Srbiju, a imali bi od svog sela do Bele Crkve manje od deset kilometara. Inače, jake su veze između žitelja s obe strane granice, a to je po ko zna koji put potvrđeno lane, tokom poplava, kada su građani Rumunije danonoćno pomagali našim.

– Završena je planska i projektno-tehnička dokumentacija i u toku je tender za izvođača radova. Trebalo je da se projektuje put do mosta, za koji je 21 milion dinara obezbedio Fond za kapitalna ulaganja APV. Kada je o prelazu reč, tu je procedura kompleksnija. Reč je o graničnom prelazu, pa se čeka da svoj posao obave MUP, i druge državne institucije – iznosi ona.

Mnogo se očekuje od mosta

Građani Bele Crkve očekuju mnogo od projekta izgradnje mosta. Naša sagovornica, pedesetpetogodišnja profesorka engleskoj jezika, dobro upućena u zbivanja u opštini, ocenjuje da su svi prekogranični projekti svakako dobrodošli jer će (ili su već) omogućiti građanima bolje uslove za život, doneti nove kulturne i sportske sadržaje u ruralna područja, ali imaju i ekonomsku komponentu koja je još značajnija.

– Ovo je poljoprivredni kraj, imamo mnogo uspešnih proizvođača voća koji izvoze na rusko tržište. Izgradnjom mosta i graničnog prelaza biće značajno skraćen put belocrkvanskim privrednicima do luke Moldova, s rumunske strane, što bi se sigurno odrazilo na ukupnu privrednu konkurentnost ovog pograničnog područja. To je pretpostavka i za brži razvoj turizma, a Bela Crkva ima šta gostima da ponudi – kaže ona ne umanjujući ni socijalnu, obrazovnu i kulturnu dimenziju projekta, s obzirom na činjenicu da je učenika u belocrkvanskim školama sve manje, a da istovremeno đaci iz rumunskih pograničnih sela nemaju adekvatne uslove za školovanje.

GIZ uradio mnogo

Od 2012. u Beloj Crkvi sprovodi se i projekat IMAPCT – upravljanja komunalnim otpadom i otpadnim vodama, kojim rukovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Potpisan je te godine trojni sporazum o saradnji u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama između Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, GIZ i opština Aleksandrovac, Bela Crkva, Krupanj, Kuršumlija i Svilajnac. Tih pet opština ušlo je u uži izbor i postale su direktne korisnice projekta. Sve, pa i Bela Crkva, intezivno su od tada radile na planiranju i izgradnji strategije u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama, čemu je prethodila procena stanja. Naime, ni Bela Crkva nije imala adekvatne podatke o količinama otpada i otpadnih voda i opasnosti po zdravlje stanovništva.
– Otpad, to jest smetlište je na samom ulazu u grad, što je nedopustivo. Iako je merenje otpada ukupno i po vrstama već godinama zakonska obaveza, do početka saradnje sa GIZ-om to nije urađeno. U saradnji sa ekipom sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu najpre je obavljeno razvrstavanje smeća, potom i merenje i analiza otpadnih voda koje se preko laguna ulivaju u reku Neru, što je urađeno u laboratorijama Univerziteta u Novom Sadu. Sve su to preduslovi za izgradnju reciklažnog centra i adekvatnog prečistača za otpadne vode, a cilj je da naša opština uskladi upravljanje otpadom i otpadnim vodama sa zakonodavstvom EU. Naravno, za Belocrkvane je od velikog značaja da se ovaj komunalni problem reši – priča nam koordinatorka projekta u Beloj Crkvi i nekadašnja direktorka preduzeća JKP „Belocrkvanski komunalac“ Milica Vitomirov. – Potrudili smo se da uđemo i u drugu fazu IMPACT-a, koji podrazumeva projekat reciklažne stanice, te je ostalo da nađemo finansijera dok čekamo da se realizuje veliki projekat regionalne deponije u Vršcu.

Sve to, očekuje naša sagovornica, moglo bi ublažiti veliku boljku ove slabo razvijene opštine – nezaposlenost, pa stoga i depopulaciju. Socijalna slika nije zadovoljavajuća ali, kako kaže, građani primete nastojanje lokalne samouprave da pomogne tamo gde može pa je tako za đake i penzionere prevoz besplatan, daju se olakšice za boravak dece u predškolskoj ustanovi…

– Barem još dva-tri evropska projekta u okviru prekogranične saradnje planiramo da pripremimo. Na primer, u partnerstvu Moravica-Bela Crkva, već razrađujemo aktivnosti za izgradnju zatvorene pijace, jedne sa naše, jedne s rumunske strane, što bi sigurno podstaklo trgovinu, poljoprivredu i celu privredu. Rumuni svakodnevno dolaze kod nas u kupovinu, a u našoj opštini je poljoprivreda jedna od glavnih delatnosti – kaže Stanko Petrović, navodeći da, pored nemačko srpske-kompanije „Flamat“, prve grinfild investicije u opštini, privrednu sliku popravljaju upravo agrarne kompanije, poput „Agromarketa“ koji pravi najsavremeniju hladnjaču u zemlji, što će takođe poboljšati spoljnotrgovinsku razmenu u pograničnom regionu.

Slađana Gluščević

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)