BEČEJ: Propuštene prilike

17 Jun 2015

Prethodni period se za opštinu Bečej može nazvati periodom propuštenih prilika kada su u pitanju evropski projekti – Da li će kroz saradnju sa bratskim Čongradom doći do nekog pomaka kada je u pitanju privlačenje razvojnih sredstava iz EU fondova

Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Za sedam godina prethodnog budžetskog ciklusa Evropske unije (2007-2013), i oko 200 miliona evra godišnje za instrumente pretpristupne pomoći (IPA) izdvojene za Srbiju – predstavnici Opštine Bečej, kao aplikanti odnosno nosioci projekta, nisu dobili pa ni iskoristili niti jedan evro za evropske projekte. Međutim, Narodna biblioteka, nezavisno od Opštine koja joj je osnivač, ali i Mađarsko kulturno društvo „Petefi Šandor“ uspeli su da realizuju po jedan IPA projekat. U ovom drugom slučaju Opština je kreditom sufinansirala projekat.

Kroz projekat „Zaštita kulturnog nasleđa“ Biblioteka je sa nešto više od 66 hiljada evra 2011. godine rekonstruisala ogranak u Bačkom Petrovom Selu, koji je bio u prilično lošem stanju. Budući da se radi o staroj vili koja je kao kulturno dobro pod zaštitom države, izgled fasade je morao ostati isti, dok je krov u potpunosti saniran, kaže direktorka Narodne biblioteke Bečej Izabela Šormaz.

– Krov koji je prokišnjavao kompletno je saniran, vrt je uređen, a taj ogranak sada ima i hidroizolaciju, što je za objekat u kojem se drže knjige bilo izuzetno važno. Osim toga, uspeli smo da proširimo objekat, jer je jedan njegov deo bio učiteljski stan, što je sada kompletno bibliotečki prostor – objašnjava direktorica Šormaz.

Biblioteka BPS posle renoviranja 01

Unutrašnjost biblioteke u Bačkom Petrovom Selu posle renoviranja

Iako samo partneri na projektu sa mađarskim gradovima Morahalom i Domasek, kao i sa Temerinom, Šormazova dodaje da su od tog novca uspeli još i da poprave elektroinstalacije, promene sistem grejanja, pod, sanitarne čvorove, zamene vrata i saniraju prozore.

– Pored toga, u dvorištu vile u Bačkom Petrovom Selu sada se nalaze i jedna letnja učionica koja se koristi za književne večeri i razne radionice sa decom, kao i veći magacinski prostor – opisuje direktorka Biblioteke. Da nije bilo tog novca od IPA projekta, Šormazova misli da do rekonstrukcije objekta ne bi došlo, jer Opština nije imala para za to. –Budžet za kulturu je jako mali i oni nikako ne bi mogli da nam taj novac daju. Uostalom, Opština poslednje dve godine ne izdvaja ništa ni za nove knjige, što im je obaveza – naglašava Šormazova i kaže da se snalaze, pa nove naslove uglavnom nabavljaju zahvaljujući donacijama.

Biblioteka BPSposle renoviranja

Spoljašnjost biblioteke u Bačkom Petrovom Selu posle renoviranja

Pokretna biblioteka

Novi IPA budžetski ciklus, kao i konkurse rukovodstvo Biblioteke budno prati, s tim da bi se, kako kažu, u narednom periodu više fokusirali na unapređenje programa u bibliotečkim ograncima, kao i na još intenzivniju saradnju sa susednim zemljama. Direktorka Izabela Šormaz kaže da bi se okrenuli saradnji sa Hrvatskom, a ideja koja čeka podršku je „takozvani „Bibliobus“.

–Radi se o pokretnoj biblioteci za čije potrebe bi se angažovao možda ne baš autobus, ali bi mogla da posluži neka vrsta kombija ili pik-ap vozila – priča Šormazova. Ona objašnjava da je to potrebno kako bi i manja naselja bečejske opštine mogla da koriste bibliotečki fond. Naime, standard propisuje da naselja koja imaju preko hiljadu stanovnika mogu da imaju ogranke biblioteka, pa tako mesta u kojima živi manji broj ljudi ostaju i bez tog sadržaja.

Planiranje, pisanje i na kraju konkurisanje za pretpristupne fondove Evropske unije za predstavnicu bečejske biblioteke neće biti problem, jer kako kaže ima iskustva u toj oblasti, a i neguju dobru saradnju sa nevladinim organizacijama koje joj u tome mogu pomoći. Ipak, Šormazova smatra da su u opštinama uvek potrebne edukacije u pisanju takvih projekata, jer su IPA projekti specifični.

Saradnja sa bratskim Čongradom

Motivaciju da zbog očuvanja mađarske kulture i ubuduće apliciraju za evropske projekte, imaju i u Mađarskom kulturnom društvu „Petefi Šandor“. Tokom 2011. i početkom 2012. godine zajedno sa bratskim Čongradom organizovali su četiri kulturne manifestacije. U Bečeju su za 40 hiljada evra, organizovali dve – obeležavanje Svetog Stefana, „Dana novog hleba“, i osmi po redu Festival narodnih običaja „Ričaj“. Mađarskom gradu je na osnovu tog projekta dodeljeno 60 hiljada evra od čega je organizovan „Dan novog hleba“ i „Svadba u Čongradu“ kroz prikaz narodnih običaja.

– Iako je kroz realizaciju tih projekata Društvo „Petefi Šandor“ pokazalo da ima dobro uigran tim kojem je pomagao i stručnjak za javne nabavke, pri apliciranju za novac iz IPA fondova ipak je bilo problema – kaže Robert Ric iz tog Društva. – Jedan od najvećih problema nam je bilo nedovoljno poznavanje engleskog jezika, odnosno tih stručnih izraza, ali smo na kraju ipak uspeli. Pored problema sa jezikom, mučilo nas je i predfinansiranje projekta. Opština nam je izašla u susret, oni su nam obezbedili deo novca, koji smo im posle, kad smo ga dobili od Unije, vratili – priča Ric.

Nedostatak znanja i menadžerskih veština

Kao razlog za to što Bečej nije dovoljno iskoristio mogućnosti EU programa od 2007. do 2013. godine članica Opštinskog veća za projektni menadžment planiranje Tatjana Avramov navodi nedostatak novca za pripremu i ulaganje. Osim toga, kao prepreke u procesu konkurisanja za IPA projekte Avramov, kao i Ric, vidi i u nedostatku znanja, ali i menadžerskih veština, uopšte ljudi koji bi se bavili evropskim projektima, kao i u komplikovanim procedurama.

– Iz razgovora sa ljudima koji su imali dodira sa IPA projektima, stiče se utisak da su stroga pravila konkurisanja nešto što ljude odbija i zbog čega se možda plaše da apliciraju za te projekte – priča Avramovljeva.

becej_5_v-1

Bečej: Stroga pravila koja odbijaju

Kao najvažnije pretnje koje mogu usporiti realizovanje evropskih projekata u Bečeju, članica Opštinskog veća nalazi i u nedostatku novca za sufinansiranje i predfinansiranje projekata, nedovoljnoj finansijskoj podršci iz republičkog budžeta za infrastrukturne probleme čiji su troškovi održavanja visoki, u sporoj decentralizaciji, ali i nerešenim imovinskim pitanjima.

Ljudi ne čitaju

Da je do 2013. godine ipak nešto urađeno na planu jačanja institucija ili prekogranične saradnje, Bečejcima je malo poznato, kao i predstavnici Opštinskog veća. Kako kaže, Biblioteka je konkurisala nezavisno od Opštine, pa lokalna samouprava od početka nije bila upućena u taj projekat.

Iako bečejska javnosti možda nije u velikoj meri upoznata sa tim šta IPA projekti znače i da li se na području te opštine sprovode, Tatjana Avramov smatra da lokalni mediji o tome dovoljno informišu.

–Imamo lokalne medije koji plasiraju te informacije, a tu su i društvene mreže koje doprinose informisanosti. Mislim da je možda više problem u samim ljudima koji to ne čitaju – smatra članica Opštinskog veća i poručuje da taj grad ima mnogo mogućnosti i šansi koje planira da iskoristi u narednom periodu. –Mi aktivno, već dva-tri meseca pripremamo nekoliko IPA projekata za novi budžetski ciklus. Radimo veoma ozbiljno, ali će nam trebati i pomoć. Za sada smo počeli saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, bavićemo se i pitanjem osoba sa invaliditeteom, kulturom…. Imamo ideje za to da geotermalne izvore koristimo za grejanje i sada tražimo finansije za to – najavljuje ona.

Najava boljih vremena?

U martu ove godine održan je sastanak predstavnika opštine Bečej i bratskog prekograničnog grada Čongrada, na kojem je dogovorena saradnja ove dve lokalne samouprave u privlačenju razvojnih sredstava iz EU fondova. S obzirom da je Čongrad već bio prisutan u Bečeju u realizaciji evropskog projekta sa lokalnim partnerom Mađarskim kulturnim društvom “Šandor Petefi”, ovo će praktično biti nastavak saradnje. Na sastanku je odlučeno da će se ove dve opštine udružiti prilikom apliciranja za sredstva fondova EU.

Kada je reč o ostalim prioritetnim oblastima u kojima bi Bečeju u narednom periodu bila potrebna podrška iz evropskih fondova, članica Opštinskog veća za projektni menadžment izdvaja transport i unapređenje javne infrastrukture, a kao važne segmente za dalji razvoj opštine vidi i turizam, podsticanje preduzetništva, samim tim i zapošljavanja, mobilnost radne snage, investiranje u obrazovanje, dok su zaštita životne sredine i tehnološki razvoj nešto niže na lestvici prioriteta.

Antikorupcijsko pravno savetovalište

Anketirani građani takođe smatraju da bi trebalo raditi na povećanju stope zaposlenja u Bečeju, što su prepoznali kao jednu od ključnih slabosti te opštine. Između ostalog, kao slabosti najčešće navode zdravstvenu i socijalnu zaštitu, putnu infrastrukturu, turizam i nemar u tretiranju otpadnih voda, što su uglavnom i oblasti za koje misle da bi trebalo tražiti pomoć Evropske unije.

Kao prednosti i nešto što bi u narednom periodu trebalo lokalna vlast trebalo u većoj meri da iskoristiti, Bečejci obično navode baš životnu sredinu, odnosno mogućnosti koje pruža Tisa, ali i komunalna infrastruktura.

Do završetka konkursa i realizacije novih IPA projekata u Bečeju, Opština je već započela saradnju sa Mađarskom, a zbog održavanja plovidbenih kapaciteta.

Međutim, Bečejsko udruženje mladih „BUM“ uočilo je i potrebu za pokretanjem „Antikorupcijskog pravnog savetovališta“, koje bi građanima trebalo da pomogne u borbi protiv korupcije.

Tako da je kroz ovo Savetovalište „BUM“ partner na projektu „Povećana transparentnost i efikasnost javnog sektora u četiri oblasti“, čiji je nosilac organizacija Transparentnost Srbija.

Vanja Đurić

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

 

Podelite ovu stranicu!