Banjaluka i Beograd: Zagrljaji za medije, sporazumi za prašnjave fioke

27 Dec 2012

Papiri odlaze u fioke a realan život nekim svojim tokom. To pokazuju podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni

Da li Beograd gomilanjem raznih sporazuma u raznim oblastima sa Republikom Srpskom zaista radi na uspostavljanju kvalitetne saradnje koja je Dejtonom omogu?ena otvaranjem kanala za specijalne veze izme?u Srbije i Republike Srpske ili samo šalje politi?ke poruke o tome koja je njoj najvažnija adresa u susednoj BiH.

Današnji sporazumi bi?e dodati, uz još jedan ovomese?ni – ne zaboravimo sporazum dva rukometna saveza, hrpi papira koji su svih ovih godina ve? potpisivani. O tome svedo?i ekonomistica i bivša ministarka iz Banjaluke Svetlana Ceni?.

Ne mogu sad da vam nabrojim ta?an broj koliko ih je potpisano, mislim da se broja ne zna. Samo Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama potpisivan je par puta, pa komisije, pa radna tijela, pa privredna saradnja, pravosu?e, obrazovanje, kultura, ne znam ko sve nije potpisivao sporazume, samo su efekti nikakvi“, podse?a Ceni?eva.

Aleksandar ?otri?, predsednik skupštinskog Odbora Srbije za odnose sa dijasporom i Srbima u regionu, tako?e svedo?i o protokolarnoj saradnji iza koje ne ostaje prakti?no ništa.

Parlament Srbije ima sporazum koji nas upu?uje na saradnju sa parlamentom RS. Bio sam nekoliko puta na takvim sastancima, mi smo pose?ivali Banjaluku, dolazili su kolege iz Banjaluke u Beograd i sve se završavalo na tim formalnim, protokolarnim, kurtoaznim izjavama, prijateljskim sastancima a to u praksi nije davalo gotovo nikakve rezultate”, kaže ?otri?.

Papiri odlaze u fioke a realan život nekim svojim tokom. To pokazuju podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni. Oni su bolji izme?u onih koji nemaju specijalne veze kao što su Beograd i Sarajevo ili Banjaluka i Zagreb, nego izme?u Srbije i Republike Srpske.

Prvo, ako gledamo trgovinu i privredu, što se ti?e ulaganja u RS to je zanemarljivo. Ne možemo re?i da je ulaganje u RS kupovina Telekoma. To jednostavno nije ulaganje. Jedna država kupuje telekom druge države, a i to je naduvana cijena bila znamo iz kojih razloga. Drugo, u oblasti privredne saradnje, kad se pogleda ne samo investicije, spoljnotrgovinski deficit je na strani RS i to povelik spoljno-trgovinski deficit, što zna?i da mi mnogo više kupujemo iz Srbije nego što Srbija kupuje od nas. Postoje ne carinske barijere, jer ja ne znam kad ?ete vidjeti bilo koje proizvode da idu u Srbiju, kad je recimo pivo „Nektar“ otišlo u Srbiju, toga jednostavno nema“, kaže Svetlana Ceni?.

??Što se ti?e spoljnotrgovinskog deficita, dodaje Ceni?eva, RS bolje stoji sa Hrvatskom nego sa Srbijom:

Samo pogledajte spoljnotrgovinski bilans Federacije BiH sa Srbijom koja nema specijalne i paralelne veze, pa to varira tokom godine, bude ili oko nule ili je Federacija u blagom plusu ili u blagom minusu. Dok je  RS u stalnom minusu, što govori o konkurentnosti robe, mogu?nosti saradnje. Sve ostalo nema nikakvog boljitka. Ako govorimo o obrazovanju, vi znate da kod nas ovde ima štanc diploma koje su prihvatili, a da niko nije ocjenjivao da li to nešto vrijedi ili ne vrijedi, pa ?ak ne treba ni nostrifikacija, dok ljudi koji završe na Kembridžu, moraju nostrifikovati diplomu. Kvalitet obrazovanja nismo unaprijedili. Nau?na saradnja – nema je sem na deklarativnom nivou.“

Jaranske i tajkunske veze

Sve u svemu, kaže bivša ministarka finansija u Vladi Republike Srpske, ”to su  manifestacije o trošku poreskih obveznika bez ikakve suštine. Jedan šou program, kad zatreba Srbiji da kaže da voli RS ili se nešto dešava oko Kosova ili su izbori, kad zatreba RS, opet zbog izbora, zbog manifestacije da Srbija stoji uz nas i mi smo jaki, neka drhti ovo Sarajevo i stalno se to dešava“.

Mi stalno imamo te predstave. A nama ne trebaju te velike izjave. Nama treba prava saradnja“, dodaje Ceni?eva.

Naravno, postoje prekograni?ne paralelne veze koje gotovo besprekorno funkcionišu. Kako je rekao ovih dana jedan sagovornik našeg radija, te besprekorne paralelne veze su  “tajkunske, jaranske, burazerske”.

Ako se, dakle, iza beogradsko-banjalu?kih bliskih politi?kih veza i srda?nih zagrljaja krije zanemarivanje konkretnih interesa koji bi doneli boljitak gra?anima sa obe strane granica, onda se stvari logi?no fokusiraju na jedan drugi, politi?ki teren. A na tom terenu se nalazi još jedna važna adresa-Sarajevo.

Aleksandar ?otri? poru?uje da bi za Beograd trebalo da je ona podjednako važna kao i Banjaluka:

Nikako ne treba davati prednost jednom ili drugom entitetu. Ja sam se veoma obradovao letos kada su premijer Da?i? i predsednik Predsedništva BiH Izetbegovi? otvorili grani?ni prelaz na Drini izme?u Lešnice i Janje i mislim da je to obrazac saradnje. A naravno u okviru saradnje sa BiH poželjna je i entitetska saradnja, s tim da nikako ne treba isklju?ivati Sarajevo iz poliit?kih i ekonomskih pregovora, a ?ini mi se da se to dešava”, upozorava ?otri?.

Nije sporno da su svi ovi sporazumi izme?u Beograda i Banjaluke u skladu sa Dejtonskim sporazumom, kaže Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam. Podsetivši na jednu izjavu prethodnog predsednika da bi Beograd mogao da ima i paralelne veze i sa drugim bh. entitetom, sa Federacijom, Popov kaže da nije stvar u simetri?nom odnosu sa dva entiteta, ve? u tretmanu BIH kao države.

“Srbija bi trebalo da radi na tome da BIH, koja se održava na infuziji, profunkcioniše kao prava država. Da se izvrši pritisak na vlasti u RS da se promeni Ustav BIH kako bi ona postala funkcionalna država”, naglašava Popov.

E, tu je ve? naš sagovornik, na žalost, kako se sada ?ini, skliznuo sa terena politi?kog realizma.

(Branka Mihajlovi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!