Balašević održao tročasovni koncert u prepunom Spensu

Premijerno je izveo pesmu "Čuvaj mi, Bože, Novi Sad", koji je danas, u viđenju kantuatora, "zaposednut i poražen"

20. jan 2019

Sada već tradicionalno, na bogojavljensku noć, Đorđe Balašević je sa svojim „Ujedinjenim mangupima Vojvodine“, u subotu, 19. januara „uplovio u matičnu luku“ i održao koncert u punom Spensu.

Još jednom Balašević sa bine nije odlazio a da na njoj nije proveo barem tri sata.

Jedan od najpoznatijih ovdašnjih kantautora izveo je više od 30 pesama, koje je publika pevala u glas. Balašević je koncert otvorio pesmom „Eleonora“, poznatija kao „Na bogojavljensku noć“, a potom je usledila „Ne volim januar“.

I dok je prethodnih godina pevao „Novi Sad“ (obradu pesme „Noć kad sam preplivao Dunav“), Balašević je ovog 19. januara premijerno izveo pesmu „Čuvaj mi, Bože, Novi Sad“, koji je danas, u viđenju kantuatora, „zaposednut i poražen“, o čemu više možete da čitate OVDE.

Usledila je porcija sentimentalnosti i nostalgije, koju je ovaj Salajčanin publici servirao kroz pesme kao što su „Ratnik paorskog srca“, „Marim ja“, „Ćaletova pesma“ i nezaobilazna „Neki novi klinci“, na čije prve taktove je usledila „kiša plišanih zeka“ ka ovom novosadskom muzičaru.

Između pesama išle su poznate priče o dedi, o tome kako Zvonko Bogdan nije želeo da peva jednu od Balaševićevih pesama, jer mu je bila prebrza, o tome kako se nekada slavio Uskrs, iako se priča da je to bilo zabranjeno, uz zaključak da se „uvek moglo slaviti, samo je stalno bila ideja da se slavi čovek“.

Ređali su se jugoslovenski evergreen-ovi poput „Olivere“, „Nevernika“, „Ne lomite mi bagrenje“, „D-mola“, „Bezdana“, „Provincijalke“, a kao iznenađenje publici došao je „Bluz mutne vode“, pesma koju je Balašević veoma retko izvodio uživo.

I nakon razmenjivanja nežnosti sa publikom kroz „Bezdan“ i „Provincijalku“, na Spensu je mogla da počne žurka. Atmosferu je podigao bend vođen starim Balaševićevim saputnikom pijanistom Aleksandrom Dujinom, saksofonistom Gaborom Bunfordom, violinistom Miroslavom Jovančićem, harmonikašem Andrejem Maglovskim, gitaristom Ivanom Zoranovićem…

„Tancovala“ je publika uz pesme kao što su „Noć kad je Tisa nadošla“, „Devojka sa čardaš nogama“, „Slabo divanim madžarski“, „Sin jedinac“, „Hej, haj, baš nas briga“, a dok je sneg zaobilazio grad „u širokoj ravnici“ Balašević je pevao stihove „Budimpeštanskog snega“.

I bilo je potpuno jasno da u jednu novosadsku noć ne može stati sve ono što je Balašević za četiri decenije otpevao i odsvirao, a što su ljudi zavoleli. Ovog puta je Vasa Ladački ostao u nekoj od birtija, Steva Čenejac je nekako izbegao grom, nije se nazdravilo „za treću smenu“, niti je oslikan „portret života mog“, orkestar je otkazao poslušnost i odbio ono „svirajte mi ‘Jesen stiže dunjo moja'“, niko se nije zapitao šta će biti „Kad odem“, da li sam „Ja luzer?“, i tako u nedogled sve dok svako ne sastavi neku svoju set-listu za novi koncert.

Uostalom, Balašević je već zakazao naredno viđanje sa novosadskom publikom, rečima da „ćemo se morati videti i sledeće godine, kako god da okreneš“. Uz melodiju pesme „Odlazi cirkus“ novosadski kantuator je poželeo laku noć prisutnima.

(Zoran Strika, 021.rs)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Potop
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga