ARIS MOVSESIJAN: Greh nečinjenja razjeda društvo

17 Sep 2015

Srbija je zemlja sa visoko razvijenom potrebom uništavanja i potpune degradacije autoriteta

Sloboda medija je u Srbiji definitivno ugrožena. Razlozi za to su razni, ali se o tome ne piše previše, jer nema mnogo mesta gde bi se o tom fenomenu pisalo. Takav glas bi se mogao o?ekivati od intelektualaca, sve manje vidljivih i sve tiših. Jasno je da njihova nezavisnost od politike i individualnost jeste esencijalna potreba, da dok zavaljeni u svoje “fotelje savršenosti” pokušavaju da objasne svet oko sebe. Ostaje pitanje, da li se ta fotelja nalazi negde na Olimpu ili možda samo u senci nekog drveta?

Srbija je zemlja sa visoko razvijenom potrebom uništavanja i potpune degradacije autoriteta. Tek ako neki ?ovek postane žrtva i ako se oko te žrtve može izmaštati mit, onda joj se vra?a mesto na pijedestal, koje je suštinski trebalo da dobije za života. I da, to udaljava intelektualce od javnosti, koja maltene ritualno spaljuje svakog ko pokušava da misli. Zašto intelektualci, ionako unapred osu?eni na žrtvu, a bez prava na zasluge, ne u?estvuju u politici makar za jedan podeljak više?

Istina je da postoje izuzeci koji potvr?uju pravilo i istina je da se baš zahvaljuju?i njima može videti kolika je glad društva za visoko obrazovanim ljudima. S druge strane, pristižu nam u sve ve?em broju ljudi koji su svoju ?lansku kartu akademskih gra?ana kupili na berzi diploma i doktorata. I ta populacija ne preza od politike i sve ve?eg isticanja titule, u najve?oj meri potpuno nepravedno dobijene. To je još jedan razlog zbog koga bi intelektualci morali da si?u sa Olimpa, ili da iza?u iz senke. Egocentri?nost intelektualne elite prenosi se na sve segmente društva i postaje “mejnstrim” promišljanja sveta, politike u svetu i na doma?em terenu. Skoro je do farse dovedeno to što svaki gra?anin Srbije ima svoju verziju istorije, mahom baziranu na mitologiji, “moralnim pobedama”, poluistinama i nedovršenim mislima. A kako bi i moglo da bude druga?ije, ako neko ko je školovan, ko predstavlja najosetljiviji i najvažniji deo mehanizma tako nedostaju?eg prosvetiteljstva, sedi udaljen od svoje esencijalne uloge? Dobrovoljno izbegli u papire i knjige, neku manju privilegiju i tu i tamo besplatnu kartu za neki simpozijum ili usavršavanje, intelektualci u Srbiji rizikuju da postanu dinosaurusi u izumiranju o kojima ?e tek naknadno, možda, njihove “kosti” re?i neku re?, baziranu na slutnjama, a ne na ?injenicama.

Za?u?uju?e jeste i to, što ka Olimpu danas o?igledno hrle oni koji su “bogovske” titule stekli zahvaljuju?i korupciji, što se ti isti penju po drve?u, deru se i postaju nesporno nosioci društvenog sistema ove naše zemlje. Tako i u Skupštini postaje jasno da se na predlog NOVE stranke o akademskoj ?estitosti mogu ?uti smejanja i nipodaštavanja, koja ?e uskoro u potpunosti zavladati u akademskim krugovima, sve bližim obi?noj cirkuskoj predstavi. I opet pitanje: Zašto onda u mraku koji šire mediji, u situaciji direktne ugroženosti, intelektualci biraju tišinu umesto borbe sa smehom varvarskog naleta? Nakon monarhije, antifašizma, komunizma, samoupravnog socijalizma, ratova, po?etka ponovnog pokušaja ulaska u višepartijski sistem, tranzicije koja je kao Pakmen pojela i poslednje nade, došao je period kada je znanje više nego ikad potrebno. Posebno na mestima gde se odlu?uje o sudbini ove države, na mestima gde nije dovoljno hteti, nego i znati. Greh ne?injenja razjeda srpsko društvo.

Mladi koji nadiru u želji za znanjem, uglavnom završavaju po razvijenim zemljama sveta, traže?i šansu da steknu mesto koje im pripada, daleko od lažnog Olimpa. Retko se vra?aju, a i zašto bi?! I opet, odgovor leži u unutrašnjem izbeglištvu srpske intelektualne elite, koju sada ve? možemo opisati i kao nekog starca u bolni?koj pidžami. Pa dobro. Neka su naši bogovi stari. Potrebno ih je nahraniti i okrepiti. Potrebno ih je ohrabriti da si?u više sa tog lažnog Olimpa. Potrebno ih je uklju?iti u politi?ki život od koga, voleli mi to ili ne, danas zavisi naša budu?nost. Potrebno je da i sami shvate koliko imaju da pruže i da daju svojim sunarodnicima, da razbiju mitove, da “moralne pobede” pretvore u stvarne pobede i da se popnu na pijedestal za svog života, brane?i se na taj na?in od toga da i sami postanu samo mit.

Autor je Koordinator saveta za kulturu NOVE stranke

(Danas)

Podelite ovu stranicu!