Arhitekta: Spens je javno dobro i treba ga štititi

31 Aug 2018

"To je jedan od najznačajnijih objekata ovog tipa u staroj Jugoslaviji, a arhitektura tog vremena trenutno je izložena u njujorškom MOMA muzeju"

Pitanje rada poslovnog centra poznatog po skraćenom imenu Spens (Sportski i poslovni centar “Vojvodina”) u Novom Sadu, podiglo je u sredu na noge odbornike u Skupštini glavnog grada Vojvodine. I to ne zbog finansijskih problema u kojima se ovo javno preduzeće nalazi već godinama, već zbog najave gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića da bi objekat mogao biti srušen.

Gradonačelnik Vučević već nekoliko dana objašnjava javnosti svoju izjavu, govoreći da “nije poenta u rušenju”, već da bi na istom mestu bio izgrađen novi manji objekat i Novi Sad tako dobio “ekonomski najisplativiji sportski centar, bez diskoteka i butika”.

“Ja kažem da je novo vreme za novi Spens. To je moja poruka”, rekao je Vučević uoči sednice Skupštine grada.

Opozicija je gotovo jednoglasno protiv rušenja ovog ikoničnog objekta za Novosađane, izgrađenog 1981. godine, koji ih pritom podseća na vreme snažnog prosperiteta i razvoja grada.

Otvorenim pismom reagovao je i Gradski odbor Demokratske stranke Srbije u Novom Sadu, a predsednik Bojan Radojević za Radio Slobodna Evropa kaže da će ta stranka učiniti sve da spreči rušenje i obrazlaže da javni sport “ne može da bude profitabilan”, već je javno dobro.

Spens se bavi sportom, 300 klubova trenutno trenira tamo, naša deca tamo prvi put počnu da voze klizaljke, da plivaju i bave se sportom koji potpomaže njihovo zdravlje i takva delatnost ne može da bude profitabilna. I svuda u svetu se takva delatnost, uz kulturu i zdravstvo, dotira iz budžeta. Znači, svi građani odvajaju jedan deo svojih sredstava i to se koristi za zajedničke kulturne, sportske i druge aktivnosti”, naglašava Radojević.

Radojević predlaže da Spens bude renoviran i da se na taj način sačuva jedan od najpoznatijih simbola grada, ali i objekat koji građanima u urbanim sredinama pruža usluge neophodne za čuvanje zdravlja i bavljenje sportom.

“Sigurno je jeftinije da se postojeća zgrada renovira, energetski poveća njena efikasnost, čime bi se smanjili troškovi, iako troškovi moraju da ostanu, nego da se zgrada sruši”, navodi on.

Oglasila se i arhitektonska struka. Aleksandar Bede iz Društva arhitekata Novog Sada kaže da je Spens jedan od najznačajnijih objekata ovog tipa u staroj Jugoslaviji, koji je radio čuveni sarajevski profesor Živorad Janković, a arhitektura tog vremena trenutno je izložena u njujorškom MOMA muzeju.

“To se trenutno u Njujorku prikazuje, a mi bismo da rušimo. I ne samo to. Spens je javno dobro i najveći javni prostor pod jednim krovom koji imamo u gradu i zbog toga ga treba štititi, jer ne zaboravimo, on je izgrađen na osnovu odluke na referendumu o samdoprinosu koji su građani izglasali krajem sedamdesetih godina. Bilo kakva priča o daljem rušenju, morala bi ići preko nekog referenduma”, podvlači Bede.

On dodaje da ekonomska priča o kojoj govori gradonačelnik trenutno ne stoji, jer ne postoje nikakve pouzdane računice koje bi dokazale tezu da je isplativije rušiti i graditi novo.

“Dok nemam tu računicu, svaka priča je čista demagogija. A i sumnjam da ćemo ikada imati tu računicu jer je teško zamislivo da je rušenje isplativije od adaptacije”, navodi Bede.

U anketi provedenoj na ulicama Novog Sada, građani su za Radio Slobodna Evropa rekli da su protiv mogućeg rušenja objekta koji u svojoj najvećoj dvorani može da primi i do 14.000 ljudi.

Ekolog Duško Medić kaže da je rušenje Spensa loša poruka, koja nastavlja višegodišnju praksu “urbicida” u gradu.

“To je samo nastavak onoga što se radi već godinama u Novom Sadu, počevši od izgradnje ‘Pupinove palate’ na temeljima stare jermenske crkve i spomenika, pa je onda kasnije došlo do rušenja pomoćnog stadiona Fudbalskog kluba Vojvodine i na kraju sada čujemo da i Spens može tako da prođe. To govori o tome da gradska vlast zapravo ne razmišlja o građanima, već o novcima i ko zna čemu drugom”, navodi ekonomista Miloš Katić.

Kristina Molnar i Lea Kotlica su studentkinje Novosadskog univerziteta, koje Spens ne vide kao jak simbol, ali koriste njegove usluge i ne mogu da zamisle život u gradu bez njega.

“Treniram na Spensu svaki dan, ne bih mogla da zamislim da te zgrade nema. Potpuno bi mi se poremetio život, mislim da to treba da ostane tako kako jeste”, navodi Kristina.

“Mislim da treba da se promeni namena Spensa, jer je to sada kao neki grad duhova, ali definitivno ne treba da se sruši nešto što je građeno dve godine i za šta se vezuje Novi Sad i ljudi koji tu žive”, dodaje Lea.

Nepoznato je da li Grad Novi Sad već ima planove šta sa zemljištem na kojem se Spens nalazi, ako bude srušen.

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!