Arežina: Regulatorna tela su zavesa iza koje je batina vlasti

02 feb 2018

"Ako postoji politička pozadina odluka rukovodstva RTV, onda ulazimo u veliki mrak",

Slobodan Arežina, ponovo smenjeni programski direktor RTV Vojvodina, najavio je novu tužbu protiv te medijske kuće. Govoreći o tome što je, po vladavini prava, Srbija nalošije ocenjena na Balkanu, kaže da formiranje regulatornih tela ne znači da će sudstvo ili mediji raditi nezavisno i dodaje: „To je postalo zavesa iza koje se krije batina vlasti“.

Arežina je smenjen s mesta programskog direktora RTV-a, tek što se, nakon odluke Apelacionog suda u Novom Sadu, vratio na posao. Pre dva dana pravna služba RTV zvala ga je da potpiše „aneks Ugovora o radu“, koji mu je otkazan pre toga, a kojim ga raspoređuju na mesto „menadžera projekata“ i to po odluci Upravnog odbora te medijske kuće.

To je pomalo postalo stvar i pitanje zdravog razuma, kaže. „Prvi put se dogodilo od kad sam u novinarstvu, da se neko odlukom suda vrati na rukovodeće mesto u državnom mediju. To nije bilo ni u vreme komunizma. A sada se događa da ja, za manje od dve godine, budem dva puta smenjen sa istog mesta„, komentariše odluke rukovodstva RTV.

Ljudi misle da ovi zakoni koje usvajamo da bi se pridruživali EU, služe da bi nas tapšali po ramenu, da se štiklira novi uslov na tom putu, a ne da se primenjuju, rekao je gost Novog dana.

Arežina kaže da je suština da Upravni odbor ne želi da taj javni medijski servis radi onako kako zakon propisuje.

„Sada ću da podnesem novu tužbu, ponovo ćemo da trčimo isti krug“, naveo je, dodajući da centimentar po centimetar treba da se osvajaju prostor slobode i pravde.

Objašnjava da njegov advokatski tim savetuje da potpiše aneks, jer se u protivnom može lako dogoditi da, bez potpisa, po automatizmu, poslodavac može da da otkaz. Sudovi u Srbiji često odbijaju da raspravljaju, kad vide da onaj koji je tužio nije potpisao aneks, kaže Arežina, dodajući da će ga potpisati kako bi nastavio borbu na sudu.

Navodi da se iskreno nada da iza svega ne stoji politički nalog. Pre bih rekao da je reč o jednom inatu, osionosti, i možda nedostatku zdravog razuma u rukovodstvu, koje ne želi da izvrši sudsku odluku, da bi dokazalo neku svoju pobedu, naveo je.

„Nadam se da ne postoji politička pozadina, a ako postoji, onda ulazimo u veliki mrak“, naveo je.

„Regulatorna tela ne znače i nezavisnost“

Srbija je, prema indeksu vladavine prava Svetskog projekta pravde, pala za dva mesta i iza je svih ostalih balkanskih zemalja, a opšti pad vladavine prava, posebno osnovnih ljudskih prava, beleži se i na globalnom nivou. Na listi 113 država iz celog sveta, Srbija se našla na 76. mestu.

„Mora se uporno raditi na tome da se pravosuđe učini nezavisnim… Nije to pitanje političke odluke, mora da uđe to u svest ljudi i sudijama treba dati hrabrost da sude po zakonu… Pritisci na sudstvo su veliki, ovde je postala tradicija da vlast kontroliše i postavlja sudije„, naveo je Arežina.

Formiranje regulatornih tela ne znači da će sudstvo ili mediji raditi nezavisno, dodaje. „Često se dogodi, kao što se dogodilo s REM – to je postalo zavesa iza koje se krije batina vlasti. Navodno imamo nezavisno telo, a pošto se ti ljudi imenuju odlukama vlasti, zavise od vlasti, samo su postali maska koja vlasti omogućuje da efikasnije utiče i na sudstvo i medije“, navodi.

Profesionalna udruženja sudija moraju da se bore i da budu agilnija, dodaje. Upozorenja, bojim se, nisu dovoljna, trebalo bi da razmisle o jačim stvarima.

Opozicija i RTS

Čelnici opozicije, piše list Danas, ne odustaju od protesta ispred javnog servisa, iako su od RTS dobili poziv na razgovore. Oni su zakazani sutra.

Pre toga poslato je pismo koje potpisuje 13 opozicionih organizacija upućeno RTS-u i REM-u u kojem se ukazuje na nepravednu zastupljenost partija u izbornoj kampanji.

RTS je najmoćniji medij u ovoj državi i njihovo nastojanje da budu prisutni tamo je legitimno, videćemo šta će dati ti pregovori, kaže na to Arežina.

Indikativno je, primećuje, da je poziv za pregovore stigao tek nakon što su protesti zakazani.

Moramo da prihvatimo nešto što je notorna činjenica, a to je da smo mi višestranačko društvo, da uvažavamo različite političke opcije i da je javni medijski servis prvo mesto na kome bi se te različite opcije pojavljivale i sučeljavale mišljenja, istakao je.

„Ja se nadam da će naći rešenje koje će biti prihvatljivo i za RTS i za opoziciju“, dodaje.

(N1)

Podelite ovu stranicu!