- Autonomija - http://www.autonomija.info -

Apel vlastima Srbije da odustanu od revizije istorije

Više nevladinih organizacija uputilo je zajedni?ko saopštenje u kojem apeluju na državne organe Srbije da pod hitno prekinu sa stvaranjem klime u kojoj su su?enja za ratne zlo?ine, posebno visokopozicioniranim zvani?nicima, skoro nemogu?a, veli?anje zlo?inaca i nipodaštavanje žrtava svakodnevica, a sukobi sa susednim državama na temu ratne prošlosti i nesaradnja sa Tribunalom u Hagu stalno obeležje državne politike.

“Prvi zna?ajan korak u tom pogledu bila bi dosledna primena Nacionalne strategije i Akcionog plana za procesuiranje ratnih zlo?ina, uvažavanje prava žrtava i otklon državnih organa i politi?kih partija, posebno vladaju?ih, od osu?enih i osumnji?enih ratnih zlo?inaca”, isti?e se u apelu.

Nevladine organizacije predstavnike države pozivaju da sa najve?om mogu?om pažnjom prou?e izveštaje i razmotre kritike glavnog tužioca Haškog tribunala serža Bramerca i drugih predstavnika Me?unarodnog krivi?nog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Me?unarodnog rezidualnog mehanizma, kao i primedbe Fonda za humanitarno pravo i drugih organizacija civilnog društva na rad pravosu?a za ratne zlo?ine i odnos države prema ratnoj prošlosti.

“Glavni tužilac Me?unarodnog krivi?nog suda za bivšu Jugoslaviju Serž Bramerc u redovnom šestomese?nom obra?anju Savetu bezbednosti UN 7. juna 2017. predstavio je izveštaj u kojem je upozorio na rastu?i trend poricanja i revizionizma sudski utvr?enih ?injenica u Srbiji i celom regionu, kao i na goru?e probleme usporavanja procesa su?enja za ratne zlo?ine pred srpskim pravosu?em i otežane regionalne saradnje specijalizovanih tužilaštava. Suštinskim primedbama glavnog tužioca, predstavnik Srbije ?edomir Backovi? na istom zasedanju suprotstavio je navodne statisti?ke uspehe vlasti koju predstavlja, odbacuju?i svaku re? kritike”, navodi se u saopštenju.

Organizacije potpisnice ovog apela zahtevaju od vlasti Srbije da pažljivo razmotre primedbe iznete na njihov ra?un tokom zasedanja Saveta bezbednosti UN i suo?e se sa problemima koji su poslednjih godina rezultirali porastom nacionalizma u društvu i drasti?nim pogoršanjem odnosa sa državama regiona.

Kako se napominje, tužilac Bramerc je u oštro intoniranom obra?anju upozorio na nastavak “kontinuiranog i široko rasprostranjenog poricanja” zlo?ina i odbijanja da se u Srbiji i drugim državama bivše Jugoslavije prihvate ?injenice koje je utvrdio MKSJ: “Poruka poricanja i revizionizma je veoma jasna i glasna. Priznajemo svoje žrtve, ali ne i vaše. Oni koji su za vas ratni zlo?inci, za nas su heroji.”

Dodaje se da je Bramerc tako?e ukazao i da doma?i zvani?nici danas, kao i njihovi prethodnici koji su pre 20 i više godina doveli do ratova, koriste “podele, diskriminaciju i mržnju da bi obezbedili vlast”.

U saopštenju se napominje da se u izveštaju tužioca konstatuje da se Srbija “vratila praksi nesaradnje sa Tribunalom” i da ve? gotovo dve i po godine odbija da izru?i troje optuženih za nepoštovanje suda – Petra Joji?a, Vjericu Radetu i Jovu Ostoji?a.

“Zbog iste stvari Srbiju je kritikovao i predsednik MKSJ Karmel A?us, koji je podsetio da je na taj problem pred Savetom bezbednosti ukazivano u više navrata do sada, ali bez uspeha”, podse?aju poptpisnici apela.

Dodaje se da se izveštaju tužioca Bramerca isti?e da je napredak Srbije u pogledu procesuiranja ratnih zlo?ina generalno “negativan”, da su pozitivni pokazatelji istrage i procesuiranja “veoma ograni?eni” i da nema zna?ajne promene loših trendova uspostavljenih proteklih godina. Tako?e, i da je Bramerc ukazao i na to da se saradnja tužilaštava za ratne zlo?ine u regionu „kre?e u pogrešnom smeru“, pozivaju?i srpsku i druge državne vlasti da se taj problem razreši.

“Umesto da uvaži izre?ene primedbe i pokaže spremnost da se nagomilani problemi na polju procesuiranja ratnih zlo?ina i odnosa prema do sada sudski utvr?enim ?injenicama prevazi?u, predstavnik Srbije ?edomir Backovi? odbacio je navode glavnog tužioca i predsednika MKSJ i na kritiku odgovorio – kritikom. On je zamerio predstavnicima MKSJ da su u svojim obra?anjima otišli van kompetencija i mandata koji im je odre?en, bave?i se obrazovanjem, istorijom i drugim nepravni?kim temama”, navodi se u saopštenju.

Potpisnici apela ukazuju da se, umesto da se osvrne na sadržaj kritika upu?enih Srbiji i odgovori na utemeljene tvrdnje o novom poja?anom trendu revizije ?injenica iz prošlosti, Backovi? opredelio da napadne predstavnike MKSJ i odbaci svaki prigovor.

“Navodima o ograni?enim rezultatima su?enja za ratne zlo?ine pred doma?im su?enjima i problemima u regionalnoj saradnji suprotstavio je niz statisti?kih podataka koji su i do sada zloupotrebljavani i ukazao na birokratski ‘uspeh’ usvajanja Nacionalne strategije i Akcionog plana za su?enje ratne zlo?ine, koji se po oceni civilnog društva jedva primenjuju u praksi (Izveštaj FHP-a o su?enjima za ratne zlo?ine u Srbiji, strane 18-21), a umesto odgovora na kritiku o nesaradnji Srbije sa MKSJ zaklonio se iza zakonskog okvira koji navodno ne dozvoljava izru?enje optuženih za nepoštovanje suda, iako je takvih izru?enja u prošlosti po istom zakonu bilo”, navode nevladine organizacije.

U saopštenju se ocenjuje da defanzivni pristup Srbije zabrinjava još više ako se ima u vidu da kritike iz Haga na iste teme ne dolaze prvi put, kao i da predstavnici civilnog društva na probleme revizije prošlosti i zamiranja procesa su?enja za ratne zlo?ine ukazuju godinama unazad.

Sve?ani državni do?ek za ratne zlo?ince i njihov povratak u javni život, veli?anje ratnog rukovodstva Srbije, odbijanje da se prihvate sudski utvr?ene ?injenice u vezi sa srebreni?kim genocidom i drugim zlo?inima po?injenim od strane po?inilaca iz Srbije, potpuno odsustvo optužnica protiv visokorangiranih po?inilaca, opstrukcija su?enja za ratne zlo?ine koja je rezultirala beskrajno dugim su?enjima, jednoipogodišnje ?ekanje na izbor tužioca za ratne zlo?ine, usporavanje saradnje srpskog sa drugim tužilaštvima u regionu pod pritiskom politike, suprotstavljanje nalazima presuda za ratne zlo?ine sudova iz regiona i drugi problemi koje je u izveštaju Savetu bezbednosti UN detektovao tužilac Bramerc ve? su u mnogo navrata unazad apostrofirani u reakcijama civilnog društva u Srbiji. Predstavnici države, me?utim, na njih su odgovarali kao i na ju?erašnje tužio?evo obra?anje – arogantno i defanzivno, ponekad i agresivno”, ukazuje se u saopštenju.

Apel su poptisale nevladine organizacije: Astra, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za evroatlantske studije, Civil Rights Defenders, Fond za humanitarno pravo, Gra?anska akcija Pan?evo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Incijativa mladih za ljudska prava, Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Praxis, Sandža?ki odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava i Žene u crnom.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!