Apel vlastima Srbije da odustanu od revizije istorije

09 Jun 2017

"Domaći zvaničnici danas, kao i njihovi prethodnici koji su pre 20 i više godina doveli do ratova, koriste podele, diskriminaciju i mržnju da bi obezbedili vlast"

Više nevladinih organizacija uputilo je zajedničko saopštenje u kojem apeluju na državne organe Srbije da pod hitno prekinu sa stvaranjem klime u kojoj su suđenja za ratne zločine, posebno visokopozicioniranim zvaničnicima, skoro nemoguća, veličanje zločinaca i nipodaštavanje žrtava svakodnevica, a sukobi sa susednim državama na temu ratne prošlosti i nesaradnja sa Tribunalom u Hagu stalno obeležje državne politike.

“Prvi značajan korak u tom pogledu bila bi dosledna primena Nacionalne strategije i Akcionog plana za procesuiranje ratnih zločina, uvažavanje prava žrtava i otklon državnih organa i političkih partija, posebno vladajućih, od osuđenih i osumnjičenih ratnih zločinaca”, ističe se u apelu.

Nevladine organizacije predstavnike države pozivaju da sa najvećom mogućom pažnjom prouče izveštaje i razmotre kritike glavnog tužioca Haškog tribunala serža Bramerca i drugih predstavnika Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma, kao i primedbe Fonda za humanitarno pravo i drugih organizacija civilnog društva na rad pravosuđa za ratne zločine i odnos države prema ratnoj prošlosti.

“Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Serž Bramerc u redovnom šestomesečnom obraćanju Savetu bezbednosti UN 7. juna 2017. predstavio je izveštaj u kojem je upozorio na rastući trend poricanja i revizionizma sudski utvrđenih činjenica u Srbiji i celom regionu, kao i na goruće probleme usporavanja procesa suđenja za ratne zločine pred srpskim pravosuđem i otežane regionalne saradnje specijalizovanih tužilaštava. Suštinskim primedbama glavnog tužioca, predstavnik Srbije Čedomir Backović na istom zasedanju suprotstavio je navodne statističke uspehe vlasti koju predstavlja, odbacujući svaku reč kritike”, navodi se u saopštenju.

Organizacije potpisnice ovog apela zahtevaju od vlasti Srbije da pažljivo razmotre primedbe iznete na njihov račun tokom zasedanja Saveta bezbednosti UN i suoče se sa problemima koji su poslednjih godina rezultirali porastom nacionalizma u društvu i drastičnim pogoršanjem odnosa sa državama regiona.

Kako se napominje, tužilac Bramerc je u oštro intoniranom obraćanju upozorio na nastavak “kontinuiranog i široko rasprostranjenog poricanja” zločina i odbijanja da se u Srbiji i drugim državama bivše Jugoslavije prihvate činjenice koje je utvrdio MKSJ: “Poruka poricanja i revizionizma je veoma jasna i glasna. Priznajemo svoje žrtve, ali ne i vaše. Oni koji su za vas ratni zločinci, za nas su heroji.”

Dodaje se da je Bramerc takođe ukazao i da domaći zvaničnici danas, kao i njihovi prethodnici koji su pre 20 i više godina doveli do ratova, koriste “podele, diskriminaciju i mržnju da bi obezbedili vlast”.

U saopštenju se napominje da se u izveštaju tužioca konstatuje da se Srbija “vratila praksi nesaradnje sa Tribunalom” i da već gotovo dve i po godine odbija da izruči troje optuženih za nepoštovanje suda – Petra Jojića, Vjericu Radetu i Jovu Ostojića.

“Zbog iste stvari Srbiju je kritikovao i predsednik MKSJ Karmel Ađus, koji je podsetio da je na taj problem pred Savetom bezbednosti ukazivano u više navrata do sada, ali bez uspeha”, podsećaju poptpisnici apela.

Dodaje se da se izveštaju tužioca Bramerca ističe da je napredak Srbije u pogledu procesuiranja ratnih zločina generalno “negativan”, da su pozitivni pokazatelji istrage i procesuiranja “veoma ograničeni” i da nema značajne promene loših trendova uspostavljenih proteklih godina. Takođe, i da je Bramerc ukazao i na to da se saradnja tužilaštava za ratne zločine u regionu „kreće u pogrešnom smeru“, pozivajući srpsku i druge državne vlasti da se taj problem razreši.

“Umesto da uvaži izrečene primedbe i pokaže spremnost da se nagomilani problemi na polju procesuiranja ratnih zločina i odnosa prema do sada sudski utvrđenim činjenicama prevaziđu, predstavnik Srbije Čedomir Backović odbacio je navode glavnog tužioca i predsednika MKSJ i na kritiku odgovorio – kritikom. On je zamerio predstavnicima MKSJ da su u svojim obraćanjima otišli van kompetencija i mandata koji im je određen, baveći se obrazovanjem, istorijom i drugim nepravničkim temama”, navodi se u saopštenju.

Potpisnici apela ukazuju da se, umesto da se osvrne na sadržaj kritika upućenih Srbiji i odgovori na utemeljene tvrdnje o novom pojačanom trendu revizije činjenica iz prošlosti, Backović opredelio da napadne predstavnike MKSJ i odbaci svaki prigovor.

“Navodima o ograničenim rezultatima suđenja za ratne zločine pred domaćim suđenjima i problemima u regionalnoj saradnji suprotstavio je niz statističkih podataka koji su i do sada zloupotrebljavani i ukazao na birokratski ‘uspeh’ usvajanja Nacionalne strategije i Akcionog plana za suđenje ratne zločine, koji se po oceni civilnog društva jedva primenjuju u praksi (Izveštaj FHP-a o suđenjima za ratne zločine u Srbiji, strane 18-21), a umesto odgovora na kritiku o nesaradnji Srbije sa MKSJ zaklonio se iza zakonskog okvira koji navodno ne dozvoljava izručenje optuženih za nepoštovanje suda, iako je takvih izručenja u prošlosti po istom zakonu bilo”, navode nevladine organizacije.

U saopštenju se ocenjuje da defanzivni pristup Srbije zabrinjava još više ako se ima u vidu da kritike iz Haga na iste teme ne dolaze prvi put, kao i da predstavnici civilnog društva na probleme revizije prošlosti i zamiranja procesa suđenja za ratne zločine ukazuju godinama unazad.

Svečani državni doček za ratne zločince i njihov povratak u javni život, veličanje ratnog rukovodstva Srbije, odbijanje da se prihvate sudski utvrđene činjenice u vezi sa srebreničkim genocidom i drugim zločinima počinjenim od strane počinilaca iz Srbije, potpuno odsustvo optužnica protiv visokorangiranih počinilaca, opstrukcija suđenja za ratne zločine koja je rezultirala beskrajno dugim suđenjima, jednoipogodišnje čekanje na izbor tužioca za ratne zločine, usporavanje saradnje srpskog sa drugim tužilaštvima u regionu pod pritiskom politike, suprotstavljanje nalazima presuda za ratne zločine sudova iz regiona i drugi problemi koje je u izveštaju Savetu bezbednosti UN detektovao tužilac Bramerc već su u mnogo navrata unazad apostrofirani u reakcijama civilnog društva u Srbiji. Predstavnici države, međutim, na njih su odgovarali kao i na jučerašnje tužiočevo obraćanje – arogantno i defanzivno, ponekad i agresivno”, ukazuje se u saopštenju.

Apel su poptisale nevladine organizacije: Astra, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za evroatlantske studije, Civil Rights Defenders, Fond za humanitarno pravo, Građanska akcija Pančevo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Incijativa mladih za ljudska prava, Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Praxis, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava i Žene u crnom.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!