ANIKO MUŠKINJA HAJNRIH: Manjinske medije ne treba privatizovati

26 Aug 2011

Privatizacija ne garantuje profesionalno izveštavanje. Zašto bi privatni vlasnik bio garancija za to da će njegov medij izveštavati objektivno?

Na?elna odluka o ustanovljavanju institucije Pokrajinskog ombudsmana doneta je 2002. godine, ali je ovaj organ po?eo da funkcioniše godinu dana posle, kao nezavisni i samostalni organ koji se stara o zaštiti i unapre?enju ljudskih prava i sloboda svakog lica, zajem?enih Ustavom, potvr?enim i objavljenim me?unarodnim ugovorima o ljudskim pravima, opšteprihva?enim pravilima me?unarodnog prava, zakonom i propisima Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Podsetimo da je institucija republi?kog ombudsmana, odnosno Zaštitnika gra?ana Republike Srbije po?ela sa radom tek 2007. godine, što zna?i da je Vojvodina po ovom pitanju bila mnogo brža od centralne vlasti.

U intervjuu za portal Autonomija sa zaštitnicom gra?ana Vojvodine Aniko Muškinja Hajnrih rezimiramo proteklih osam godina rada ove institucije, ali i “pretresamo” neka aktuelna društvena pitanja, kao što su najavljena Parada ponosa, odnos saveta nacionalnih zajednica i medija, odnose manjinskih i ve?inske zajednice, ali i manjinskih zajednica me?usobno…

Naša sagovornica je na ?elo institucije Pokrajinskog ombudsmana došla u oktobru 2010. godine. Pre nje ovu funkciju su obavljali Petar Teofilovi? i Dejan Jan?a. Aniko Muškinja Hajnrih je prethodno obavljala dužnost državne sekretarke u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, a pre toga se bavila advokaturom i drugim pravnim poslovima.

Da li se tokom poslednjih osam godina poštovanje ljudskih prava u Vojvodini poboljšalo, koji su najzna?ajniji pomaci, a koji najve?i problemi sa kojima ste se suo?avali u radu?

– Analizom samo rada Pokrajinskog ombudsmana ne bi se moglo pouzdano utvrditi da li se tokom proteklih godina poštovanje ljudskih prava u Vojvodini poboljšalo ili nije. Rast broja pritužbi nije pokazatelj stanja u oblasti poštovanja ljudskih prava, pre bi se reklo da je to rezultat prepoznavanja ove institucije od strane gra?ana. Trebalo je da pro?e dosta vremena dok su gra?ani Vojvodine postali svesni nadležnosti ove institucije, a još više vremena dok su se osmelili da se obrate predstavkama, odnosno pritužbama na rad pokrajinskih i opštinskih organa. Ipak, sigurna sam da se, gledaju?i sa aspekta Pokrajinskog ombudsmana, poštovanje ljudskih prava u Vojvodini iz godine u godinu, znatno poboljšava.

Pokrajinski ombudsman je u svom godišnjem izveštaju detaljno upoznao javnost sa pojavama koje su tipi?ne za rad organa uprave. Najviše pritužbi je bilo na rad opštinskih odnosno gradskih, i republi?kih organa, a namanje na rad pokrajinskih organa. Ohrabruje ?injenica da se, nakon što Pokrajinski ombudsman, nakon istrage po pritužbi, ukaže na nepravilnost u radu nekog organa, ista vrsta propusta ne ponavlja. Za svaku je pohvalu što zaposleni u organima uprave poštuju ovu instituciju i, sa retkim izuzecima, uredno se izjašnjavaju na zahtev ombudsmana o navodima iz pritužbi gra?ana. Polako, ali sigurno, donošenjem novih propisa i izmenama i dopunama postoje?e zakonske regulative, pokrajinski, opštinski odnosno gradski organi, i organizacije ?iji su osniva?i pokrajina odnosno opština, dobili su jasnu sliku o svojim nadležnostima, odnosno o svojim obavezama u odnosu na gra?ane.

OD ORGANA DO ORGANA

Veliki broj gra?ana se skoro svakodnevno javlja ombudsmanima za pomo? u rešavanju svojih problema. Koliko oni poznaju ulogu i poziciju ombudsmana i u kojoj meri im vi izlazite u susret?

– Pitanje je dobro postavljeno, jer se veliki broj gra?ana zapravo ne obra?a pritužbom na rad nekog organa uprave, ve? traži pomo? u rešavanju svojih problema. Iako Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje obavezu formiranja službi za pružanje pravne pomo?i, retko koja jedinica lokalne samouprave u potpunosti i dosledno ispunjava ovu svoju obavezu. Gra?ani zbog toga, u vreme kada se živi pod vrlo teškim materijalnim uslovima, lutaju od organa do organa traže?i rešenje svog problema, a ovi ih ili ne uvažavaju, “?ute” povodom zahteva, ili rešavaju suprotno zakonu, ?esto zbog nestru?nosti, neprofesionalnosti, ili jednostavno zbog lenjosti. U takvim prilikama, koriste?i se ovlaš?enjem za davanje pravnih saveta, Pokrajinski ombudsman gra?aninu daje detaljno uputstvo o tome šta i pred kojim organom treba da preduzme, dok se istovremeno od organa uprave kome se gra?anin eventualno ve? bez uspeha obratio, traži izjašnjenje o razlozima nezakonitog ponašanja, a potom mu se uputi mišljenje, preporuka ili samo prosta sugestija o tome šta treba da preuzme, odnosno koje bi zakonsko rešenje bilo prihvatljivo u datoj situaciji. Tako, zahvaljuju?i ovim «intervencijama» Pokrajinskog ombudsmana gra?ani uspevaju da ostvare svoja prava. Brojni su primeri pomaganja gra?anima, npr. u oblasti penzionog osiguranja, zdravstvene zaštite, zapošljavanja i prava nezaposlenih, poreskih obaveza i sl.

Pojedini analiti?ari smatraju da je stepen netolerancije u našem društvu u porastu. Svedoci smo brojnih incidenata koji u sebi sadrže ozbiljna kršenja ljudskih prava, a koje produkuje društvo, a ne sama država. Šta ombudsman po tom pitanju može da uradi, s obzirom na svoj autoritet? To pogotovo pitam u kontekstu najave nove Parade ponosa i izjava politi?ara, Parade koja je postala simbol iskazivanja netrpeljivosti prema drugome i druga?ijem? Koliko Pokrajinski ombudsman ima podršku politi?ara u svom poslu i kakva je vaša saradnja sa njima po ovom pitanju?

– Pokrajinski ombudsman kao nezavisan i samostalan organ, stara se o zaštiti i unapre?enju ljudskih prava i sloboda gra?ana Autonomne pokrajine Vojvodine, tako što posebno štiti ljudska prava i slobode od povreda u?injenih od strane pokrajinske i opštinske uprave, organizacija i javnih službi, koje vrše upravna i javna ovlaš?enja, a ?iji je osniva? Pokrajina ili opština. Pokrajinski ombudsman nadzire primenu propisa, kontroliše zakonitost, celishodnost i efikasnost postupanja organa uprave. Iz formulacije nadležnosti Pokrajinskog ombudsmana jasno je da se on ne bavi tolerancijom na na?in kako ste Vi postavili pitanje. Da uzmemo hipoteti?ki situaciju: Pokrajinski ombudsman bi postupao, na primer kada bi se radilo o nerešavanju ili rešavanju suprotno zakonu, o podnetom zahtevu za održavanje parade ponosa u nekoj od jedinica lokalne samouprave. Pokrajinski ombudsman je nezavisan i samostalan organ, za svoj rad odgovara Pokrajinskoj skupštini, što podrazumeva da nema bilo kakvog kontakta, odnosno saradnje sa aktuelnim politi?arima.

NADLEŽNOSTI I INICIJATIVE

Da, poznate su mi nadležnosti Pokrajinskog ombudsmana, ali je dobro podsetiti na njih. Me?utim, moje pitanje je bilo vezano za sam autoritet institucije ombudsmana… Recimo, s obzirom na ?injenicu da ?e na Paradi ponosa u?estvovati gra?anke i gra?ani Vojvodine (nažalost, sude?i po prošlogodišnjoj Paradi, bi?e ih i sa druge strane policijskih kordona), da li ?e neko iz kancelarije Pokrajinskog ombudsmana biti na Paradi? U pojedinim slu?ajevima, Ombudsman je reagovao i bez prijave, recimo u slu?aju napada na CK 13.

– Na nadležnosti Pokrajinskog ombudsmana uvek posebno ukazujem da gra?ani ne bi gubili iz vida da ih Pokrajinski ombudsman “štiti” od nezakonitog rada organa uprave, a ne jedne od drugih.

Što se ti?e prisustva predstavnika institucije Pokrajinskog ombudsmana Paradi ponosa, smatram da se stav ove institucije, razumevanje i prihvatanje razli?itosti po svim osnovima, pa i po ovom, ne podrazumeva i potrebu da se to dokazuje i fizi?kim prisustvom nekog iz institucije.

Zanimljivo je da se sli?no pitanje ne postavlja na primer u slu?ajevima štrajkova nezadovoljnih radnika. Kada se Pokrajinskom ombudsmanu predstavkama obra?aju nezadovoljni radnici koji zbog povreda prava iz radnog odnosa svoje nezadovoljstvo izražavaju štrajkuju?i, i kada Pokrajinski ombudsman postupa po tim predstavkama (u okvirima nadležnosti), još se nije desilo da neko postavi pitanje zašto se predstavnik institucije, u znak podrške ne pridruži štrajka?ima.

Što se ti?e postupanja po službenoj dužnosti, Pokrajinski ombudsman ima ovlaš?enje da postupa i po sopstvenoj inicijativi, i to u situacijama kada o nezakonitom radu onih ?iji rad nadzire stekne saznanja iz dugih izvora, i ako oceni da je verovatno da postoji ili je postojala povreda ljudskih prava od strane organa uprave (pokrajinskih ili opštinskih). Ta?no je da se u slu?aju ispisivanja grafita na zgradu CK 13 ombudsman oglasio saopštenjem, ali suština tog saopštenja je bila pozivanje gra?ana i nadležnih organa kao što je komunalna inspekcija, da pravovremeno reaguju i preduzmu konkretne mere iz svoje nadležnosti u cilju eliminisanja ovakvih i sli?nih pojava. Dakle, saopštenje je bilo u okvirima nadležnosti ove institucije.

Pokrajinski ombudsman uvek postupa kada je nadležan. Na primer, nedavno je jedan gra?anin koji želi da sklopi istopolan brak u inostranstvu, jednoj opštinskoj upravi podneo zahtev za dobijanje uverenja o slobodnom bra?nom statusu. Nadležni referent na šalteru mu je dao blanko obrazac zahteva koji je sadržao i pitanja koje se odnose na li?nost budu?eg bra?nog partnera, uz napomenu da se ti podaci daju u cilju priznavanja braka u Srbiji. U ovom slu?aju stranka ne želi priznanje braka u Srbiji i svestan je da to nije mogu?e, ali prema ?injenicama iz mati?nih knjiga ovo lice nije u braku. Istraga je još u toku, u smislu poštovanja propisa od strane opštinskih uprava i zatraženo je da nadležno Ministarstvo ispita rad i postupanje mati?nih službi kako bi se ustanovilo da li dolazi do kršenja ljudskih prava lica koja su druge seksualne orijentacije, a ne heteroseksualne.

OD ZAKONA DO STVARNOG ŽIVOTA

Nedavno ste prezentovali analizu primene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Konstatovali ste, izme?u ostalog, i da su pojedine odredbe ovog zakona u suprotnosti sa drugima, što otežava njihovu primenu. Možete li kroz ovu analizu da procenite koliko nacionalne zajednice u Vojvodini žive jedne pored drugih, a koliko zajedno?

– Konstatovali smo da se pojedina pitanja ure?uju na razli?ite na?ine, a ne da su zakoni u suprotnosti jedni sa drugima, u pravom smislu re?i. Ve?ina ovih zakona koji na razli?ite na?ine ure?uju isto pitanje, istovremeno su bili na javnoj raspravi i doneti su i objavljeni istog dana, pa je i to razlog razli?itog ure?ivanja pojedinih pitanja. Radi se o nijansama, ali kada je u pitanju pravo, i nijanse su bitne. Radi se o nepreciznim formulacijama pre svega u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakona o kulturi, i dr. Sagledavanjem svih problema, svi ovi nedostaci mogu da se otklone.

Navedeno istraživanje nije se bavilo pitanjem suživota nacionalnih manjina. Analiza se bavila odnosom, kontaktom na relaciji nacionalna zajednica, odnosno nacionalni savet kao njeno predstavni?ko telo i jedinica lokalne samouprave, i to samo u oblasti obrazovanja i kulture. Zanimljivo je da se nakon donošenja uredbe kojom je ure?eno pitanje kriterijuma prilikom utvr?ivanja visine sredstava koja se dodeljuju nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kada je došlo do izvesnog odstupanja u odnosu na ranije procentualno u?eš?e nekih nacionalnih saveta, ve?i broj nacionalnih saveta obratio Ministarstvu za ljudska i manjinska prava državnu upravu i lokalnu samoupravu traže?i da se sredstva dodeljuju onako kako je to ?injeno pre donošenja uredbe, zanemaruju?i pri tom da bi takvo postupanje podrazumevalo pove?anje transfernih sredstava jednih na uštrb drugih.

Hteo sam vas zapravo pitati koliko je mogu?e na osnovu ove analize proceniti šta se dešava u stvarnom životu nacionalnih zajednica? Koliko su one zatvorene, a koliko otvorene za komunikaciju sa drugima? Dakle, kako zakonska rešenja i funkcionisanje nacionalnih saveta uti?u na život jedne zajednice?

– Analiza se bavila pitanjem primene odredaba Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja i kulture i na osnovu nje se ne može u celosti sagledati šta se dešava u stvarnom životu nacionalnih zajednica. Za to je potrebno opsežno sociološko istraživanje, a odgovor bi dali pre svega sami pripadnici nacionalnih manjina.

Mislim da nacionalne zajednice nisu dovoljno otvorene kako sa aspekta komunikacije sa drugim nacionalnim manjinama, tako ni sa aspekta komunikacije sa pripadnicima ve?inskog naroda. Intenziviranje ove komunikacije bila bi zapravo potvrda doslednog prihvatanja razli?itosti i življenja jednih sa drugima, a ne jednih pored drugih. Sagledavši ovaj problem, u nameri da doprinose približavanju nacionalnih manjina, Pokrajinski ombudsman je uputio zahtev RTV Vojvodine da se obezbedi prevo?enje programa manjinskih redakcija na srpski jezik, kako bi pripadnici drugih nacionalnih zajednica, a i pripadnici ve?inskog naroda bili u prilici da prate i razumeju emisije na jeziku neke nacionalne manjine. Nadamo se da ?e sugestija biti prihva?ena, i time u?injen bar mali pomak na ovom planu.

Podrazumeva se da Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji ure?uje pitanje nadležnosti nacionalnih svaeta kao predstavni?kih tela nacionalnih zajednica, njihov izbor, odnose sa državnim, pokrajinskim i organima jedinica lokalne samouprave ima uticaja na na život jedne zajednice. Nacionalni saveti kao predstavni?ka tela u ime manjine, samostalno ili zajedno sa državom, odlu?uju o pitanjima od vitalnog zna?aja za nacionalnu zajednicu u ?etiri važne oblasti društvenog života, a to su obrazovanje, kultura, informisanje i službena upotreba jezika i pisama. Pokazalo se da zaživljavanja ovog zakona u praksi te?e sporo i da je potrebno znatno ve?e angažovanje kako samih pripadnika nacionalnih manjina i ?lanova nacionalnih saveta tako i državnih, pokrajinskih odnosno opštinskih organa.

SMENA PRESBURGERA

U praksi smo svedoci pojedinih slu?ajeva zloupotrebe odre?enih prava koje imaju saveti nacionalnih manjina u Vojvodini. Spomenimo samo slu?aj smene urednika “Ma?ar soa” ?abe Presburgera, oko ?ega se podigla velika buka u javnosti. Tako?e, pojedini mediji na jezicima nacionalnih manjina žale se da ne mogu na konkursima da dobiju podršku za svoje projekte ukoliko nemaju pozitivno mišljenje nacionalnih saveta, a pozitivno mišljenje ponekad ne mogu da dobiju jer profesionalno i kriti?ki izveštavaju o njihovom radu. Kako iza?i iz tog kolopleta, kada se ?esto kritike na ra?un nacionalnih saveta doživljavaju kao napad na odre?enu nacionalnu zajednicu?

– Što se ti?e postupka smenjivanja glavnog i odgovornog urednika lista “Magyar Szó” institucija Pokrajinskog ombudsmana je stava da je nedopustivo da jedini dnevni list na ma?arskom jeziku bude izložen bilo kakvom politi?kom pritisku. Veoma je važno da list obezbedi prostor svakoj politi?koj stranci u jednakoj meri i da prepusti ?itaocu da on oceni aktivnost stranaka i da na osnovu pro?itanog uobli?i sopstveni stav. Obrazloženje smene glavnog urednika ovog lista sadrži delove koji su neprihvatljivi, naime uporište nalaze u tvrdnji da “Magyar Szó’’ u odre?enim prilikama pojedinim politi?kim predstavnicima nije davao dovoljno prostora. Smatramo da se ceo slu?aj desio u vrlo nepovoljnom trenutku, tada kada je u vezi sa položajem manjinskih medija stvoren jedan široki konsenzus. Svi koji smo u tom procesu u?estvovali, složili smo se oko toga da manjinske medije ne treba privatizovati i da treba pokušati da se manjinski mediji izdvoje od mera koje medijska strategija predvi?a u tom pravcu, a delom upravo zato da bi na kraju postigli što manji politi?ki uticaj na medije. U posebnom izveštaju Pokrajinskog ombudsmana o manjinskim medijima u Vojvodini koji je prošle godine upu?en Skupštini APV i Vladi APV jasno je iskazano da su anketirane medijske ku?e izložene stalnom politi?kom pritisku, naro?ito na nivou lokalnih samouprava.

Instituciji Pokrajinskog ombudsmana nije podneta nijedna pritužba u kojoj bi se neki od manjinskih medija žalili da ne mogu na konkursima da dobiju podršku za svoje projekte ukoliko nemaju pozitivno mišljenje nacionalnih saveta, a da pozitivno mišljenje ponekad ne mogu da dobiju jer profesionalno i kriti?ki izveštavaju o njihovom radu. Budu?i da nije bilo pritužbi, nije bilo prilike da Pokrajinski ombudsman ukazuje na nepravilnosti prilikom sprovo?enja konkursa za dodelu sredstava za projekte medija koji izveštavaju (i) na jezicima nacionalnih manjina.

NACIONALNI SAVETI I MEDIJI

Što se ti?e “mišljenja”, radi se o konkursima Ministarstva za kulturu Republike Srbije. Zapravo, hteo sam da ilustrujem problem monopolizacije medijskog tržišta na manjinskim jezicima, jer ovakva konstelacija stanja ne omogu?ava pluralizam informisanja unutar nacionalnih zajednica. Spominjete široki konsenzus. Me?utim, treba re?i da u Nacrtu Medijske strategije koje su radili medijski eksperti i predstavnici medijskih asocijacija i novinarskih udruženje, u saradnji sa me?unarodnim organizacijama, govori se o potrebi deetatizacije medija na jezicima nacionalnih manjina. Te organizacije su ostale pri tom stavu. Postavlja se pitanje koji su to mehanizmi koji bi obezbedili manji politi?ki uticaj na ure?iva?ku politiku ovih medija ako im nacionalni saveti ostanu osniva?i?

– Vra?aju?i se ponovo na nadležnosti Pokrajinskog ombudsmana podse?am da je za postupanje po pritužbama na rad Ministarstava nadležan Zaštitnik gra?ana Republike Srbije. Me?utim, bilo je sli?nih slu?ajeva i u radu Pokrajinskog ombudsmana, koji je u više navrata postupao po predstavkama udruženja gra?ana koja su se obra?ala pritužbama na nepravilan rad i nezakonito postupanje opštinskih, odnosno gradskih organa prilikom sprovo?enja konkursa za dodelu sredstava za projekte tih udruženja u oblasti kulture. Nakon sprovedene istrage, Pokrajinski ombudsman je ovim organima upu?ivao preporuke da se nepravilnosti u radu prilikom odlu?ivanja o projektima otklone, odnosno da se poštuju zakonske odredbe.

Što se ti?e deetatizacije medija, odnosno njihove privatizacije, nisam sigurna da ona garantuje i objektivnost u izveštavanju odnosno eliminisanje politi?kih uticaja. Zašto bi privatni vlasnik, ?lan ili pristalica neke polti?ke stranke bio garancija za to da ?e njegov medij izveštavati objektivno? Stepen društvenog razvoja u Srbiji i prihvatanje vrednosti nezavisnosti bilo kog medija kod nas još uvek nije dostigao nivo da bi se mogao osmisliti bilo kakav mehanizam koji bi onemogu?io spoljni uticaj na rad medija bez obzira na to da li se radi o mediju u privatnom ili državnom vlasništvu odnosno u vlasništvu nacionalnog saveta. Manjinski mediji ne mogu da imaju tretman kao ostali. Privatizacija medija ne garantuje ujedno i nepristrasno izveštavanje, a u slu?aju manjinskih medija plašim se da bi ona neminovno dovela do gašenja istih, imaju?i u vidu bitno otežano tržišno funkcionisanje manjinskih medija.

Nedim Sejdinovi?

Podelite ovu stranicu!