ANDRAŠ NEMET: Krhki srpsko-mađarski odnosi ili saradnja nacionalista iz interesa

07 Nov 2015

Nikolić i Vučić su promenili retoriku samo da bi se dokopali vlasti i novca

Srpsko-mađarski odnosi su zaista bolji nego ranije, ali nezavisno od toga, ne verujem da je to stvarno dobar odnos. U pitanju je pre svega odnos iz interesa – ocenio je, pored ostalog, u dužem intervjuu za hu.autonomija.info Andraš Nemet, spoljnopolitički novinar mađarskog nedeljnika HVG, koji je bio i dopisnik agencije MTI iz Beograda devedesetih godina i potonji dopisnik HVG-a iz Moskve. On je vrsni poznavalac postsovjetskih država i Balkana, u poslednje vreme novinarski najviše angažovan na temama rusko-ukrajinskog konflikta, ali i izbegličke krize, neprestano prisutan na potezu od Kanjiže do Preševa.

– Veoma sam se dobro osećao u Srbiji, ali jednu stvar ne mogu da oprostim biračima ove zemlje, da su za premijera i šefa države izabrali po mom mišljenju nepromenjeno velike nacionaliste – Vučića i Nikolića. To da su građani zemlje bili spremni da zaborave ko su zapravo oni bili i ostali, za mene je znak upozorenja da je sećanje birača prilično kratko. Uveren sam da su Nikolić i Vučić retoriku promenili samo zato jer su tako mogli da dođu na vlast i u blizinu novca. Ali, ovo je samo usputna rečenica pre odgovora: inače, zaista su bolji srpsko-mađarski odnosi nego ranije. Nacionalističke stranke, kada dođu na vlast, značajno lakše preduzimaju korake koji u izvesnoj meri ugrožavaju nacionalni ponos, jer njihovi birači veruju da se to događa iz nekog važnog razloga. Da se Tadić ovako pomirio sa Mađarima, držali bi ga za izdajnika. Vučiću i njegovim drugarima bilo je to lakše da učine – ocenio je Nemet.

– Nezavisno od toga – dodao je Nemet – ne verujem da je to stvarno dobar odnos, mnogo više je to odnos iz interesa. S takvim odnosom teškoća je u tome da, kada se pojavi problem, kao što je sadašnja izbeglička kriza, onda se kanali prilično brzo zaguše. Inače, nikada nisam osećao da je to pravo prijateljstvo. Sećam se jedne anegdote iz sredine 90-tih, kada je Đula Horn (bivši premijer Mađarske) pregovarao sa Miloševićem. Milošević je tražio poprilično stvari, recimo to da Mađarska ne uvede vize za jugoslovenske građane, odnosno da ne sprečava snabdevanje gasom, itd. Učesnici su pričali da je Đula Horn na sve klimao glavom, a da je Milošević sedeo i čekao šta će tražiti zauzvrat. Horn je samo rekao doviđenja, ustao i izašao. Praktično ništa nismo tražili, vojvođanski Mađari nisu pomenuti, ništa – naveo je Nemet.

Nacionalne suprotnosti

Sagovornik Autonomije na mađarskom jeziku, koji je svojevremeno diplomirao na žurnalistici u Moskvi, a nakon toga bio i na politikološkim studijama u Kanadi, gde je počeo da se bavi međunacionalnim odnosima, da bi od sredine 1994. bio dopisnik agencije MTI iz Beograda – kaže da ga je to mesto jako zanimalo, budući da od nekadašnje Jugoslavije nije trebalo biti boljeg terena za proučavanje nacionalnih suprotnosti. „Uspeli su da razbiju zemlju koja je bila jedna od najlepših u ovom delu sveta i, valjda bi mogla i da bude funkcionalna da su pokušali drugačije da je održe u životu“ – kazao je Nemet.

– Značajan doživljaj iz tog dopisničkog perioda iz Beograda je da sam imao priliku da budem u Bosni za vreme opsade Sarajeva. Nikada ne bih pomislio da ju srcu Evrope oš jednom može da dođe do blokade slične lenjingradskoj. Jedne nedelje, kada sam bio u Sarajevu, figurativno sam bio na meti srpskih topova, a sledeće nedelje sam bio gore u brdima sa srpskim artiljercima, u trenutku kada su baš gađali Sarajevo. Bio je pravi novinarski izazov iskusiti dve strane iste životne situacije, naročito u takvim krajnostima. Docnije, u nedeljama bombardovanja Beograda, valjda sam bio prvi mađarski novinar koji je tamo otputovao nakon napada. Sećam se, stajali smo u razvaljenoj bašti mađarske ambasade, među krhotinama polupanih prozora, kada je došao jedan Srbin. Mislio sam, dobiću šamar, umesto toga me poljubio i rekao: „Desilo se što se desilo, počnimo nanovo”. Volim u Srbiji to što ljudi umeju olako da pristupaju životu. U kosovskoj krizi bio sam prisutan tokom podujevskih borbi, u Makedoniji kada su se 1995. pobunili Albanci, potom u Hrvatskoj prilikom operacije Oluja, kada je više stotina hiljada srpskih izbeglica bežalo sa decom iz svojih domova, sa polomljenim šoferšajbnama i potpuno neizvesnom budućnošću – prisetio se Nemet, ističući da je novinarska obaveza da se bude na terenu, da se ne radi na osnovu tuđih viđenja. „Samo tako možemo verodostojno da pišemo –ako umemo… Zbog toga sam i sad išao u Ukrajinu, dvaput sam bio čak kod aerodroma u Donjecku. Vrhunac moje karijere su bili periodi dopisništava iz Beograda i Moskve. Dobro je pisati o zemlji tako da čovek oseća svaki njen treptaj” – rekao je Nemet.

– Za razliku od ruskih političara, za koje je Mađarska gotovo ništa i zbog toga je jako teško susresti čak i jednog rukovodioca srednjeg ranga, u Srbiji je situacija sasvim drugačija. Večno će mi kao lepa uspomena ostati intervju koji sam uradio sa Zoranom Đinđićem, koji je po mom mišljenju bio jedan uspešan komad. Za jedan kratak intervju razgovarao sam i sa Slobodanom Miloševićem kada je bio na vrhu vlasti, kao i sa ondašnjim predsednikom države Zoranom Lilićem. Sadašnji premijer Aleksandar Vučić tada je, jel’da, još bio zamenik Vojislava Šešelja. Sa obojicom sam pravio intervju. Sa Šešeljem dvaput, na šta nisam ponosan, jer nijednom nisam uspeo da ga navedem na iskren govor. Ništa drugo nije radio, samo je ponavljao koliko on voli Mađare, jer on voli mir, normalan je srpski čovek. Nizašta nisam mogao da koristim te materijale, što smatram izvesnim neuspehom. Vučića sam uspeo više da otvorim, od njega su se čule zanimljive rečenice – prisetio se Nemet.

Čekajući priključenje

Sagovornik Autonomije 2012. učestvovao je i u projektu Čekajući priključenje (Next in line), u okviru kojeg je, kao potencijalnim budućim članicama Evropske unije, pored Islanda, putovao u Bosnu. U pogledu šansi balkanskih zemalja za priključenje EU, Nemet kaže da „ne veruje da će u narednih deset godina bilo koja balkanska zemlja postati članica EU“.

Najbolje šanse valjda ima Crna Gora jer – sada ću biti malo opak –spektakularno ume da se poda Zapadu. Međutim, korupcija je užasna, ugnjetavanje medija… Raširena porodična vlast čas šefa države, čas premijera Mila Đukanovića svakako će usporavati proces, ali po mom mišljenju iz regiona ipak oni imaju najveće šanse. Veoma je mala zemlja, ako je prime u EU, gotovo da niko neće ni primetiti. Makedonija je beznadežna zbog rasprave sa Grcima i kao da sve preduzima da to i ostane. Direktno razjaruju Grke, svaka druga stvar, ako nije Aleksandar Veliki, zove se Filipom u toj zemlji… Verovatno je da je do srži pokvaren državni aparat, pomislimo samo na poslednji skandal sa prisluškivanjem. Po mom mišljenju su rđave i šanse Bosne, jer su entiteti nesposobni da se sporazumeju u onim najosnovnijim pitanjima koje je Brisel postavio kao uslov za otpočinjanje pregovora o priključenju. Pomislimo samo na evropske poglede slučaja Sejdić-Finci, jer se ovde tematizovalo to da prema ustavu zemlje osim Bošnjaka, Hrvata i Srba osoba bilo koje druge nacionalnosti ne može da ima poziciju u skupštini. Ni pitanje policije ne mogu normalno da reše. U istočnoj Bosni Rusi podstiču Srbe da pokušaju da onemoguće centralnu vlast. Zemlja počinje da se briše s mape, ceo svet na Bosnu gleda kao na jedno beznadežno prašnjavo selo. U međuvremenu jača i muslimanski ekstremizam… Među odronjene bih ubrojio i Srbiju, koja ima šanse, ali kosovska kriza deluje kao usporavajući činilac. Srbi pokušavaju da onemoguće Kosovo, a Albanci Srbiju. Proces usporava i to što je jako puno srpskih državljana zatražilo azil u Zapadnoj Evropi. Ukidanje viznog režima Srbi su iskoristili za to da ostanu na Zapadu, što je u EU uključilo zvono za uzbunu – kazao je Nemet.

andras nemet

Andraš Nemet: Ne verujem da će u narednih deset godina bilo koja balkanska zemlja biti članica EU

Pored svih tih problema, prema mišljenju Nemeta, približavanje čitavog Zapadnog Balkana usporava i to što ni Evropska unija „nije u najboljem stanju”. – Još pre četiri-pet godina, kada je još bila u dobroj kondiciji, došlo je do pojave pod nazivom zamor od proširenja.

– Mnogi su zažalili što je Rumunija i Bugarska primljena. Zbog toga, ne verujem da za deset godina bilo koja balkanska zemlja može postati članica Unije. Ni prijem Hrvatske nije bila neka priča o uspehu. Odmah nakon priključenja Nemci su morali da se posvađaju sa Hrvatima, jer su tražili izručenje nekadašnjeg rukovodioca hrvatske tajne službe, što su Hrvati odbili. Sadašnja pitanja oko granica, takođe, upozoravaju da Hrvatska nije spremna za uvođenje Šengenskog sistema. Dakle, obe strane su odgovorne za to da priključenje neće biti jedan brz proces. A, bilo bi stvarno dobro, jer je svakoj zemlji, tako i Mađarskoj, članstvo u Uniji jako mnogo pomoglo, čak period priprema možda i više od toga. U Mađarskoj su se najozbiljnije promene dogodile između 2000. i 2004. Tada smo pokušali da odgovaramo zahtevima za priključenje. Sada, kada smo već iznutra, ni izdaleka nismo tako dobri, ali u onom periodu Mađarska je bila izrazito dobro mesto za život.

SVM veoma malo pomaže vojvođanskim Mađarima

Nemet u intervjuu kaže još i da sa velikim zanimanjem prati i vojvođansku mađarsku zajednicu:

– Odrastao sam u „normalnoj” komunističkoj porodici, u kojoj baš nismo mnogo znali da i van granica žive Mađari. Mogao sam imati sedam ili osam godina, kada su stigli rođaci iz Sente i prilično sam se iznenadio da znaju mađarski. I taj je doživljaj doprineo tome da još od tada sa velikim interesovanjem pratim zajednicu vojvođanskih Mađara, koja je u veoma teškoj situaciji i, bojim se, živi svoje poslednje godine. Za mene je osnivanje SVM-a bio veliki doživljaj. Čika Feriku Čubelu (Ferenc Čubela, prvi predsednik SVM-a) veoma sam cenio, bilo mi je jako žao kada je umro. Mislim da je mnogo uradio u interesu vojvođanskih Mađara i velika je šteta što SVM sad više ne ide u tom pravcu. Imam utisak da u ovom trenutku veoma malo pomaže vojvođanskim Mađarima. To što je tako niska glasačka spremnost Mađara u značajnoj je meri rezultat one politike koju vodi SVM, pomislimo samo na nedavne skandale u vezi sa raspodelom novca – rekao je Andraš Nemet.

(Izvodi iz šireg intervjua Ervina J. Laškovića sa Andrašem Nemetom, objavljenog na hu.autonomija.info)

Podelite ovu stranicu!