Analiza: Vojvodina – primer ekonomskog posrtanja

25 Mar 2013

Oporavak kao naučna fantastika

U ve?ini gradova i opština u Vojvodini ekonomska slika poslednjih godina je sumorna, mnoga uspešna preduze?a su propala, privatizacija nije dala o?ekivani rezultat, a stopa nezaposlenih sve je ve?a, pokazala je analiza Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Autorka analize, ra?ene u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, Žužana Seren?eš rekla je za Radio 021 da ovi podaci karakterišu ve?inu lokalnih samouprava, uprkos višegodišnjim predizbornim obe?anjima svih politi?kih aktera da im je podizanje privrede, privla?enje investicija i otvaranje novih radnih mesta prioritet. “Privredno okruženje karakterišu brojne propale ili neuspešne privatizacije, na šta posebno opominju primeri nekada velikih industrijskih centara, kao što su Vrbas i Sombor, koji su imali brojne poznate fabrike ?ije su kapije danas mahom zatvorene”, kazala je Seren?eš i kao o?it primer posrtanja navela Titel, u kom je nekada bilo 3.400 zaposlenih u privredi, a danas 198.

Ekonomska analiti?arka Vera Šoti smatra da je vojvo?anska privreda najviše uništena politikom Slobodana Miloševi?a devedesetih godina prošlog veka, naro?ito za vreme ratova i tokom embarga me?unarodne zajednice. “Poljoprivreda se u Vojvodini opet svela na osnovnu delatnost, a svi veliki proizvo?a?i iz prehrambene i prera?iva?ke industrije su manje-više zatvoreni ili su propali. Kompanije su izgubile tehnološki korak sa razvijenima, jer se nije radilo i ulagalo. Istovremeno se u ovoj zemlji nije nikada poštovalo tržište i posledice toga se tek sada vide. Jako je teško sada na?i rešenje šta raditi sa velikim zapuštenim objektima, kojih je u gotovo svakoj opštini u Vojvodini”, rekla je Šoti.

Sedam puta manje tržište

Vojvo?anski sekretar za privredu Miroslav Vasin smatra da je razlog za loše funkcionisanje velikih preduze?a taj što su ona projektovana za vreme bivše SFRJ za sedam puta ve?e tržište od današnjeg. “Kada nemate tržište, ne postoji na?in da preduze?e funkcioniše. Imali smo i veliki broj loših privatizacija u Vojvodini koje su bila usmerene uglavnom na ta velika preduze?a. Mala preduze?a su fleksibilna i mogu lako promeniti delatnost, ali se to ne može kod velikih sistema.

Pogledajte samo novosadsku privredu gde su sva velika preduze?a u krizi, a sli?no je u celoj Vojvodini. Odre?en broj preduze?a uspeli smo da spasemo uvo?enjem radnog ste?aja, ali je nemogu?e spasiti sistem koji je projektovan za sedam puta ve?e tržište”, ocenio je Vasin.

Analiza NDNV-a pokazala je da su katastrofalne posledice neuspešnih privatizacija bile u oblasti poljoprivrede, za Vojvodinu najzna?ajnoj privrednoj grani, gde je prodaja kombinata i zadruga ?esto bila pra?ena aferama, uz u?eš?e tajkuna sa sumnjivom prošloš?u. Osim toga, iako u 36 od 45 opština i gradova u Vojvodini pretežno dominira poljoprivreda, lokalne samouprave skoro po pravilu nemaju planove razvoja ili fondove za podršku poljoprivredi.

Analiza je pokazala i da su teške posledice privrednog posrtanja pra?ene i nedovoljnim privla?enjem investicija u velikoj ve?ini vojvo?anskih lokalnih samouprava. “Samo opštine koje su uspele da iskoriste svoj geostrateški položaj privukle su zna?ajniji broj investicija. Poznat je primer In?ije (500 miliona evra investicija), Pe?inaca (300 miliona evra ostvarenih investicija) ili Stare Pazove i Subotice, ali se ?ak i u Rumi ili Šidu, opštinama koje imaju povoljan geografsko-strateški potencijal, u tome se nije uspelo”, rekla je Žužana Sren?eš.

Ona je kao negativne primere navela Kovin gde od 2000. godine nije realizovana nijedna investicija, odnosno Apatin, koji se nalazi u vrhu po prose?nim zaradama, ali od 2004. u toj opštini nije otvoren nijedan proizvodni pogon.

Zatvorena ekonomija i državni posao

Vera Šoti smatra da je najgore što su tranzicija i privatizacija kod nas ra?ene traljavo i sporo i što se nisu odigrale u pravom trenuku, kada su se još mogli dozvati investitori i stvoriti otvorena ekonomija. “Ovde to nije slu?aj i država se u sve petlja i o svemu odlu?uje, a ne pravi ono što je u ekonomiji normalno – da dovodi firme i omogu?i normalnu investicionu aktivnost. Ja ne vidim na pomolu ništa što bi izazvalo rast ekonomije i rast investicija”, kazala je Šoti.

Osim što se rast zaposlenosti beleži prakti?no jedino u lokalnim administracijama, kao i javnim i komunalnim preduze?ima gde se kadruje i zapošljava po strana?kim kriterijumima, nezaposlenost u Vojvodini je veoma velika, ?esto i iznad republi?kog proseka. “Nekada mo?ni industrijski centri, kao što su recimo Vrbas ili Sombor danas imaju isti broj nezaposlenih kao i zaposlenih, Mali I?oš ?ak ima više nezaposlenih nego zaposlenih”, zaklju?ila je Seren?eš.

Vera Šoti je mišljenja da bi lokalne samouprave mogle da stvaraju male slobodne zone i da ne pove?avaju troškove preduze?ima koje posluju, na uštrb smanjenja deficita u svojim budžetima. “Opštine bi mogle da ukinu porez u delu koji im pripada investitorima koji otvaraju nove pogone na period od pet godina, ali to deluje kao nau?na fantastika. Onda opštine sa svojim javnim preduze?ima, koja su filijale za zapošljavanje ro?aka i partijskih istomišljenika, ne bi imale od ?ega da žive”, rekla je Šoti.

Miroslav Vasin tvrdi da ohrabruje podatak što u Vojvodini posluje 37 radnih zona za privla?enje investicija pa je rezultat toga da je u pokrajini realizovano 46 odsto stranih investicija u Srbiji. Kao dobar primer naveo je i jaku dinamiku malih i srednjih preduze?a kroz udruživanja, o ?emu se malo pri?a, iako okupljaju veliki broj preduze?a i imaju za?ajan izvoz. “Vojvo?anski metal klaster okuplja oko stotinu preduze?a koja rade sjajno i imaju preko 300 miliona evra izvoza godišnje. Morali bismo da po?nemo da ih posmatramo kao šansu za prevazilaženje problema i da zaboravimo pri?u o velikim preduze?ima, jer ona nikada ne?e imati poziciju kao što su imala pre 20 godina”, zaklju?io je Vasin.

Darko Šper (021) 

Podelite ovu stranicu!