ANA LALIĆ: Ubrojčavanje nesanice

18 Oct 2013

Koliko košta vaša skrušena molitva?

“Sinoć cele noći nisam spavao. Imao sam tešku dilemu. Neću spavati ni noćas, jer sam izabrao” – opisao je dr Andrej Fajglj, direktor KCNS i prvoborac za neku Treću Srbiju, golgotu kroz koju je prolazio pre no što je odlučio da cenzuriše umetničko delo jer se, izabrao je Fajgelj, “neprikladno poigrava sa svetinjom”.

Evo, od tada, ni ja dve noći oka nisam sklopila.

I mene, poštovani branitelji tradicionalne, stare, a opet nove Srbije, muče dileme i izbori.
Na primer, da li uopšte da vam dam za pravo da mi remetite san?

Ili da samo čvršće zažmurim na još jedan vaš nosens? Da li uopšte da se bavim vašim patološkim strahom od svega što misli, stvara i govori ili da ovu noć posvetim nečemu pametnijem, na primer proučavanju Biblije? Da pokušam i ja da shvatim to što vi uviđate, pa možda izjutra osvanem prosvetljena i pročišćena?

Izabrala sam da ćutim.

Jer, nije moje da kažem da ste iznova sve pogrešno shvatili. Nije na meni da vam objasnim da se sporni crtež Isusa bez lika sa novcima u šakama zapravo može protumačiti i po trećesrbijanskim nadzorima, tj, da smo otišli u očin, jer su se prave vrednosti izgubile u materijalnim.

Nema smisla da vam ja objašnjavam da danas svako ko ima novaca može da se igra Isusa, kog, kako je izabrao dr Fajgelj, “većina građana poštuje kao Boga”, pa makar bio i sin božji.

Ne dao mi isti taj Bog da dam sebi za pravo da posumnjam da čak ni Trećoj Srbiji nije lako samo od vere i nadzora živeti, a kamoli da se usudim, pa da priupitam koliko košta zakup Kristalne dvorane u Hajatu, u kojoj se nedavno u veselju i kavijaru slavilo. Ili, naopako, da pomenem kakav je to greh kada jedan insan umisli da je Mojsije, te rampama otvara i zatvara puteve gospodnje koji vode do Informatike? Neću, naopako, čak ni u snu da izgovorim da, eto, i među vama ima nekih zaludnih, kao onaj pop sa onim jarićima, koji se zdao da prevodi neprevodivo, pa od “digitalizacija” načinio staru, tradicionalnu, srpsku, najsrpskiju reč “ubrojčavanje”. Nema zaista smisla da obelodanim kako sam se, grešna, čak i nasmejala kada sam saznala da je za “ubrojčavanje” čak i konkurs raspisan… Ne priznajem ni da mi se osmeh malo zamrzao na licu kada dalje pročitah da će pobednik biti nagrađen od Informatike, jer me još uvek malo žacne kada posumnjam da i vi, možda, zloupotrebljavate novac koji vam Novosađani daju. Naravno da, pri zdravoj pameti, to ne mislim… to mi više dođe ovako, od nespavanja, valjda, pa me grešne misli napadnu. Zdravorazumski, iskreno verujem da vas čak i vređa kada ste primorani da dodirnete novac, jer ste svesni da sva pošast ovog sveta i dolazi od materijalnih zala. Skoro pa da osećam bol koji i vi osećate kada ruke, vazda sklopljene u molitvi, morate da raširite i dodirnete prljavu novčanicu, koja nas je i odvela na ovu sramnu stranputicu, gde svako sebi daje za pravo da se oseti čovekom, te se drzne da misli i govori.

No, ja znam da ćete nas vi vratiti na pravi put.

I verujem, iskreno verujem, da je na spornom delu Isus imao lik, ličio bi na jednog od vas.

(Autonomija)