ANA LALIĆ: Sačuvajmo barem sliku

22 Jan 2016

Podrška fotoreporterima

Za skoro petnaest godina rada u dnevnom novinarstvu, imala sam zadovoljstvo da sarađujem sa desetinama novosadskih fotoreportera, koji su hrabro i profesionalno, svojim fotografijama i svojim imenima stajali iza mojih reči i reči mojih kolega. Potkrepljivali, a neretko i nosili tekstove svojim fotografijama koje su često govorile daleko više od sadržaja ispisanih oko njih.

Svojim umećem da primete ono što većina ne bi, “uhvate momenat” (mehaničkom radnjom kliktanja) obezbeđivali su čitaocima, ali i redakcijama, i fizički dokaz istinitosti teksta koje mi, novinari, potpisujemo. Saučesnici, spremni da satima leže na krovovima garaža zbog dobre fotografije, ćutljivi i strpljivi saborci spremni da pokisnu, rizikuju, i čuvaju ti leđa.

Par tekstova, na koje sam ponosna u svojoj karijeri, ne bi ni nastalo da nije bilo tih vrednih ljudi natovarenih opremom koja često vredi kao njihova i moja godišnja plata.

Centralni zatvor BG, FOTO Aleksandar Kamasi

Centralni zatvor, Beograd (foto: Aleksandar Kamasi)

Reportažu iz psihijatrijske bolnice Centralnog zatvora u Beogradu, za koju sam nagrađena, “napisao” je zapravo fotoaparat Aleksandra Kamasija. Zapanjenost prizorom i količinom intenzivnih emocija stida, očaja, straha, nemoći… zamrzli bi svakog čoveka i novinara. Ćutanje i šok su prekidali samo “kliktaji” Kamasijevog aparata, koji je zabeležio sve ono što sam kasnije, ni izbliza dovoljno slikovito, pokušala da opišem. Uz takve fotografje, reči su bile suvišne.

Razotkrivanje prevaranta koji je od majke teško bolesnog deteta iznuđivao novac obećavajuči lažna lečenja ne bi se dogodilo da nije bilo Sandre Vojnović. Fotoreporterke koja je svoj posao uradila uprkos tome što je u nas bio uperen pištolj. Zahvaljujući toj fotografiji, desetak roditelja bolesne dece iz cele Srbije je prepoznalo ološa koji ih je na isti način prevario, zbog čega je na kraju i uhapšen.

Novi Sad 11.12.2013 Juzni tok Gasovod izgradnja Sajkas foto Robert Getel

Dok je Južni tok još bio gasovod: Ana Lalić na terenu (foto: Robert Getel)

Uprkos besmislenoj i birokratskoj zabrani fotografisanja, Robert Getel je čitaocima još pre dve godine svojom fotografijom dokazao da je Južni tok besmislena politička igranka, kako se kasnije i zvanično ispostavilo.

Fotografije fotoreportera Nenada Mihajlovića gradskih odbornika koji za vreme skupštine igraju igrice, potežu iz pljoske, fizički nasrću jedni na druge i drže sazuvene noge na stolovima Skupštne grada govore mnogo više o tome kakvi nas ljudi predstavljaju u gradskom parlamentu od bilo kog novinarskog izveštaja.

Ovi su samo neki od ličnih primera. Verujem da govorim u ime mnogih kolega novinara, koji imaju neke svoje Kamasije, Getele, Vojnoviće…

Fotografija je mnogo više od duhovne tvorevine. Iza njenog nastanka stoje predani, obrazovani, požrtvovani, uporni i vredni ljudi koji imaju taj talenat da jednim “klikom” uokvire i ogole istinu.

Novinarima su ton već ukinuli. Sačuvajmo barem sliku.

(Autonomija, naslovna fotografija: Robert Getel)

Podelite ovu stranicu!