ANA LALIĆ: Moj Beograde, zagrli me!

03 Jun 2016

Pevačica i udovica ratnog zločinca kao ekskurzijska znamenitost

Pre svega par dana u susednoj Hrvatskoj više od 40.000 ljudi izašlo je na ulice da podrži reformu obrazovanja, boreći se za bolju budućnost svoje dece. Istovremeno, u susednoj Srbiji, učenike trećeg razreda osnovne škole iz Sremskih Karlovaca učiteljice su, u sklopu ekskurzije, odvele u kućnu posetu pevačici Svetlani Ražnatović.

U vili, nasleđenoj od ratnog zločinca i kriminalca, pokojnog joj supruga Željka Ražnatovića Arkana, pevačica je toplo dočekala mališane, podelila autograme i poklonila svoj CD. Deca su mogla da uživaju u blagodetima njenog doma, a moguće da su dobila priliku i da se dive umetninama pokradenim iz domova po Erdutu, Vukovaru, Borovu… Tri učiteljice, koje su ih, uz Zoološki vrt i Avalski toranj, odvele u obilazak i ove beogradske znamenitosti, posetu su upriličile, kažu u školi, na svoju ruku. Ili, kako tvrdi direktor škole Goran Moravić, pre no što je spustio slušalicu, učiteljice su udovicu Ražnatović „verovatno srele na parkingu“, pa odlučile da navrate.

O muzičkom ukusu triju prosvetnih radnica izlišno je i raspravljati, ali ne i o njihovim etičkim i vaspitnim normama. Sa kojim pravom i po kom to zakonu su sebi dale za pravo da decu, koja su im poverena da bi ih obrazovale, vodaju u kućne posete bilo kome? Ali, kada su se već drznule, da li tri prosvetarske gracije znaju da u tom Beogradu postoji i kuća Duška Radovića, Kiša, Andrića…? Ili je problem što navedeni nisu snimili nijedan CD? Loš parking? Ili što za posetu Miloradu Ulemeku Legiji u CZ ipak treba dozvola MUP-a?

Međutim, nisu tri učiteljice sumnjivih moralnih kvaliteta, niti opskurna biografija njihove heroine najveći problem ove priče, već ćutanje roditelja ovih osnovaca i potpuni muk nadležnih institucija. Izostanak svake reakcije znači davanje legitimiteta svakom prosvetnom radniku da indoktrinira devetogodišnjake svojim primitivnim uverenjima, izostanku svake moralnosti i, u krajnjem slučaju, jezivim muzičkim ukusom. Problem je što ni ova priča, kao većina priča u Srbiji, neće dobiti epilog, niti povući neku sankciju za nauk svim budućim. Problem je što većini roditelja ovih osnovaca ovo nije problem. Što im ne smeta obrazovni sistem u kom se pevačica sa osam razreda osnovne škole, supruga ratnog zločinca i vlasnica krivičnog dosjea predstavlja kao model uspeha i „znamenitost“ Beograda. Što će se sa ekskurzije, umesto sa saznanjima o dostignućima jednog Mihajla Pupina (da, i to se može videti u tom Beogradu), vratiti sa odličnim poznavanjem pesama sa novog CD-a narečene. Što neće zapamtiti koliko je visok Avalski toranj, jer ga je zasenila Arkanova kula.

Problem je što čak ni ovo nije dovoljno da se neko u Srbiji zabrine za sopstveno dete i što ne strahuje u kakvog će to čoveka izrasti. Možda da im odmah, već na maloj maturi (jer ćemo im ostale diplome kupiti), poklanjamo po fantomku i mikrofon?

Čisto da ih pripremimo za život u ovakvoj Srbiji.

(Autonomija, foto: Ron Haviv)