Amnesti: U Srbiji uvrede zvaničnika stvaraju toksično okruženje

22 Feb 2018

"Novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom podvrgnuti su kampanjama blaćenja od strane ministara i medija bliskih vladi"

U Srbiji uvrede zvaničnika i medija bliskih vladi stvaraju toksično okruženje za nezavisne medije i aktiviste tranzicione pravde, ocenila je organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel (Amnesty International – AI) u danas objavljenom izveštaju.

U izveštaju koji obuhvata 2017. godinu Amnesti je naveo i da se u Srbiji i dalje nastavlja nekažnjivost za zločine po međunarodnom pravu.

Bivši srpski vojni komandanti posle odsluženih kazni izrečenih pred Haškim tribunalom sve češće su dobijali uticajne položaje, navodi se u delu izveštaja o Srbiji.

Iako je Komitet UN protiv torture glasao protiv izručenja kurdskog aktiviste Dževdeta Ajaza, Srbija ga je u decembru vratila u Tursku gde ga čeka sigurni zatvor, navodi se u izveštaju.

Navodi se takođe da je u maju Snežana Stanojković izabrana za glavnu tužiteljku za ratne zločine, i da su održana samo tri suđenja u Specijalnom sudu za ratne zločine, koja su završena oslobađajućom presudom. Nastavlja se ponovno suđenje za bivše vojnike optužene za ratne zločine na Kosovu, uključujući i za prvu optužnicu za silovanje.

U uvodnom delu izveštaja navodi se da je u zemljama bivše Jugoslavije, sa izuzetkom Bosne i Hercegovine gde je ostvaren određen skroman napredak, nekažnjivost ostala norma, i da sudovi i dalje imaju ograničene kapacitete i resure i suočeni su s neumerenim političkim pritscima.

Tužioci u celom regionu nisu imali podršku izvršnih vlasti i njihov rad je doveden u pitanje klimom nacionalističke retorike i nedostatkom posvećenosti političara održivoj regionalnoj saradnji.

Kada je reč o Srbiji, Amnesti navodi da su masovne demonstracije, protesti protiv izborne korpucije i pristrastnosti medija usledili posle predsedničkih izbora na kojima je pobedila vladajuća stranka u aprilu.

Nevladine organizacije koje se bave tranzicionom pravdom napadnute su od strane državnih zvaničnika, uključujući Aleksandra Vučića, medija koji podržavaju vladu i preko društvenih mreža, piše u izveštaju.

Novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom podvrgnuti su kampanjama blaćenja od strane ministara i medija bliskih vladi.

Privatno obezbeđenje vladajuće stranke fizički je napalo šest novinara koji su izveštavali o demonstracijama održanim tokom predsedničke inauguracije 31. maja. U julu novinari koji rade za KRIK dobili su pretnje smrću, i bila je provala u stan istraživačke novinarke Dragane Pećo.

U septembru politička stranka ministra odbrane optužila je glavnog urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića da je narkoman koga plaćaju stranci. Ovo je usledilo posle istrage KRIK-a o imovini ministra.

Kako se navodi, neki pozdravljaju kao napredak imenovanje Ane Brnabić, koja je lezbejka, za premijerku i njeno prisustvo na Prajd paradi u Beogradu u septembru. Međutim, ocenjuje se da vlasti nisu uspele da zaštite LGBTI pojedince i organizacije od diskriminacije, pretnji i fizičkih napada.

U aprilu je Komitet UN za ljudska prava pozvao Srbiju da efikasno primeni zakone o zločinima iz mržnje.

Što se tiče Roma, romske porodice u Beogradu i dalje žive u nehigijenskim naseljima, navodi se u izveštaju i dodaje da su njima uskraćena socijalna i ekonomska prava, uključujući pravo na zdravstvo, obrazovanje, vodu i sanitaciju, i da su pod rizikom su prisilnih izbacivanja. Ukazuje se da policija i dalje maltretira Rome.

Izbeglice i migranti su blokirani u zemlji, a oni koji su pokušavali da uđu u EU preko Mađarske i Hrvatske su više puta nasilno vraćani u Srbiju.

U januaru 2017. do 1.800 izbeglica i migranata i dalje je živelo u napuštenim skladištima, često na temperaturi ispod nule. Do maja oni su izbačeni i prebačeni u centre koje vodi vlada gde su uslovi neadekvatni i koji su pretrpani. I dalje postoje prepreke i odlaganja pri registraciji, intervjuisanju i davanju identifikacije za tražioce azila.

Do avgusta od 151 podnete aplikacije za azil, prihvaćene su dve a 28 je odbijeno, dok je 121 aplikacija u toku obrade.

Kada je reč o Kosovu, navodi se da nedostatak dogovora o uzajamnoj pravnoj pomoći između Kosova i Srbije ometa porcesuiranje Srba osumnjičenih za zločine prema međunarodnom pravu tokom oružanih sukoba 1998. i 1999. uključujući i seksualno nasilje vezano za sukobe.

Stotine nerešenih slučajeva treba da se prebace u junu 2018. godine u kancelariju Specijalnog tužioca Kosova.

Tužioci, nevladine organizacije i žrtve seksualnog nasilja za vreme ratnih sukoba zabrinuti su da svedočenja koja je UNMIK sakupio posle oružanih sukoba nisu na odgovarajući način istražena. U junu nije dozvoljen pristup bivšoj predsednici Kosova Atifeti Jahjagi da uđe u Srbiju, gde je trebalo da predstavi knjigu svedočenja žrtava seksualnog nasilja za vreme sukoba.

Navodi se da je ostvaren određen napredak u primeni zakona iz 2014. kojim se obezbeđuju neke reparacije za osobe koje su doživele seksualno nasilje za vreme ratnih sukoba. Dodaje se da stigma povezana sa silovanjem za vreme ratnih sukoba i dalje opterećuje žrtve.

U izveštaju se navodi da je mali napredak ostvaren u pronalaženju nestalih za vreme oružanih sukoba na Kosovu i da se na spisku nestalih 1.658 ljudi.

Ukazuje se da je Specijalni sud za Kosovo koji treba da istražuje zločine koje su počinili pripadnici OVK otvoren 28. juna u Hagu, a da kosovski poslanici nisu u decembru uspeli da ukinu zakon o tom sudu za koji smatraju da je protiv OVK.

(Beta)

 

Podelite ovu stranicu!