Amnesti: Srbija ograničava medije

24 Feb 2016

34 nezavisnih novinara je napadnuto ili su primali pretnje i ti slučajevi nisu efikasno istraženi

Organizacija Amnesti internešenel (AI) ocenila je da Srbija izbeglicama nije obezbedila odgovarajući pristup međunarodnoj zaštiti, da vlasti ograničavaju slobodu medija, da se sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova sporo primenjuje, kao i da je sporo procesuiranje ratnih zločina.

“Uprkos nekim poboljšanjima u primeni zakona o azilu, vlasti nisu uspele da obezbede izbeglicama efikasan pristup međunarodnoj zaštiti”, ocenjuje AI u izveštaju o stanju ljudskih prava 2015. godine.

Organizacija navodi da je kroz Srbiju prošlo više od 600.000 izbeglica i migranata, a da je od nešto više od 485.000 registrovanih samo 656 osoba podnelo zahtev za azil.

Do kraja novembra je intervjuisana 81 izbeglica, a od tog broja 16 je dobilo izbeglički status, a 14 subsidijarnu zaštitu (međunardona zaštita bez izbegličkog statusa).

Podsetivši da je u julu otvoren registracioni centar u Preševu, AI ocenjuje da su “uslovi za prijem bili neodgovarajući” za hiljade izbeglica koje su dnevno ulazile u Srbiju, kao i da je “nedovoljna nega bila obezbeđena za ranjive pojedince”.

“Policija je nastavila da loše postupa prema izbeglicama i migrantima i da ih finansijski eksploatiše”, piše u izveštaju.

U izveštaju se konstatuje da je otvaranje prvih poglavlja u pregovorima s Evropskom unijom odlagano zbog spore primene sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, “iako Evropska komisija za članstvo u EU od Srbije ne zahteva eksplicitno formalno priznanje Kosova”.

U delu u kojem se govori o slobodi izražavanja, AI ocenjuje da vlada utiče na medije i podseća da je 34 nezavisnih novinara napadnuto ili su primali pretnje i da ti slučajevi nisu efikasno istraženi.

“Vlada se mešala u slobodu medija kroz selektivne medijske subvencije i reklamiranje. U novembru je premijer optužio tri istraživačka medija da rade za strane vlade u cilju destabilizacije zemlje”.

AI podseća i da je načelnik Generalštaba Ljubiša Diković tužio bivšu direktorku Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić za klevetu zbog objavljivanja navodnih dokaza da je počinio ratni zločin.

U delu o sudskom procesuiranju ratnih zločinaca, AI podseća da je u decembru apelaciono veće Haškog tribunala poništilo prvostepenu presudu kojom su bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović bili oslobođeni i naložilo da im se ponovo sudi.

Takođe se navodi da je Specijalni sud za ratne zločine u Beogradu posle žalbi oslobodio sedam optuženih za silovanje u Biljeljini i Skočiću, u BiH. Tužilaštvo za ratne zločine je prošle godine podiglo “samo” tri optužnice, podsećajući da je optuženo osam bivših pripadnika policije Republike Srpske zbog ubistva više od 1.000 Bošnjaka u Kravici, kod Srebrenice, u julu 1995.

AI podseća da slučaj nestanka braće Bitići još nije rešen, “uprkos obećanjima koje su njihovim rođacima dali tužilac za ratne zločine i premijer”. U izveštaju se dodaje da je u martu pet osoba optuženo za otmicu 20 putnika iz voza na stanici u Štrpcima 1993.

U zakonu o pravima ratnih veterana i civilinih žrtava rata koji je predložen u novembru nije priznato pravo na odštetu žrtvama prisilnog nestanka i ratnih zločina seksualnog nasilja, navodi AI i dodaje da amandman koji je predložen u decembru nije bio dostupan javnosti.

Podsećajući da su Romi koji su prisilno iseljeni iz neformalnih nasilja smešteni u nove stanove u januaru, julu i septembru, AI ocenjuje da i dalje postoji zabrinutost zbog pristupa zaposlenju, kao i da još nije rešeno pitanje smeštaja za 51 porodicu.

AI se osvrnuo i na Paradu ponosa, koja je u septembru “održana bez incidenata”, kao i na paradu transeksualnih osoba koja je održana istog dana, ali dodaje da se zločini iz mržnje protiv pripadnika LGBT populacije retko efikasno istražuju.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!