„Američko oružje“ je zapravo oružje iz Evrope

03 Feb 2013

Posle svakog masovnog napada u SAD, Evropa lamentira o američkoj kulturi oružja i nasilja. U isto vreme, evropske kompanije bez problema prodaju oružje Amerikancima i podržavaju borbu protiv oštrijih zakona o oružju

Iako se o tome ne izveštava, evropsko vatreno oružje već duže vreme igra pogubnu ulogu u masovnim streljanjima, a evropski proizvođači oružja su među najsnažnijim pristalicama Nacionalne streljačke asocijacije. Pištolji austrijskog proizvođača Glok i nemačkog vlasnika ZigZauera korišćeni su u nedavnom masakru u Njutaunu, u Konektikatu, kada je u decembru 2012. ubijeno 20 dece i odraslih. Pištolj marke Glok je takođe korišćen i u pucnjavi u pozorištu u Aurori, u Koloradu, gde je u julu 2012. ubijeno 11 ljudi.

Poluautomatsko oružje austrijskog proizvođača pojavljuje se i u masakru u Tuksonu, u Arizoni, januara 2011. Tada je smrtno stradalo šestoro ljudi, a članica Kongresa Gabriel Giforsds bila je teško ranjena. Dva pištolja italijanskog proizvođača Bereta korišćena su prilikom ubistva 14 ljudi u Bingamtonu, u Njujorku aprila 2009. godine. A najgori masakr koji je počinio jedan napadač u američkoj istoriji takođe je izveden oružjem proizvedenim u Evropi. U pucnjavi u Virdžiniji stradalo je 33 ljudi 2007. godine, a korišćeni su nemački pištolj Valter i austrijski Glok. Svi pištolji su legalno nabavljeni.

Ovde se spisak ne završava, već je samo vrh ledenog brega. Evropsko oružje ne samo da se pojavljuje u masovnim napadima, već su i glavni proizvod koji se kupuje u civilnoj trgovini oružjem.

Evropa drži četvrtinu prodaje oružja u SAD

„Ako se osvrnemo na 2010. godinu, to je poslednja godina za koju imamo jasne podatke o civilnom tržištu oružja. Uočićete da je 26 odsto oružja koje dospeva na tržište evropskog porekla,” kaže za DW Nikolas Marš, ekspert za malo oružje na Institutu za mirovna istraživanja u Oslu.

Dok je četvrtina civilne prodaje oružja u rukama Evrope, ovaj kontinent je daleko najveći prodavac Americi, koji istovremeno značajno smanjuje prodaju oružja iz Azije i Latinske Amerike. Sudeći prema poslednjim podacima Biroa za alkohol, duvanske proizvode i vatreno oružje, oko dva miliona vatrenog oružja od skoro osam, na domaćem tržištu Sjedinjenih Država 2010. bilo je ili proizvedeno ili u vlasništvu Evrope.

Više od deset evropskih zemalja, od Poljske do Portugala, od Bugarske do Britanije, izvozi oružje u Sjedinjene Države namenjeno prodaji američkim građanima. Lavovski deo evropskog izvoza u SAD dele samo tri zemlje: Austrija, Italija i Nemačka. Izvozom 434.374 komada vatrenog oružja (gotovo u potpunosti pištolja) u SAD tokom 2010. godine Austrija je lider u grupi.

Italija je na drugom mestu, sa 285.083 komada oružja dizajnirana za američke civile. Nemačka je treća sa 266.688 pištolja izvezena na američko tržište, sudeći po podacima Biroa za alkohol, duvanske proizvode i vatreno oružje.

Dok se najveći deo evropskog oružja prodatog u Americi uvozi, veliki igrači kao što su austrijski Glok, italijanska Bereta ili nemački ZigZauer takođe proizvode oružje u podružnicama u Sjedinjenim Američkim Državama.

Zavisnost od američke prodaje

S obzirom na to da većinu proizvođača oružja u Evropi čine privatne kompanije, teško je doći do preciznih podataka o prodaji i zaradi od izvoza u SAD. Trgovinska grupa Nacionalna fondacija streljačkih sportova procenjuje da je veličina američkog civilnog tržišta oružja najveća na svetu i kreće se negde oko četiri milijarde dolara, što je oko tri milijarde evra godišnje. Evropa pokriva četvrtinu tog tržišta, što znači da dobro zarađuje.

„Izuzetno su važni,“ objašnjava Marš. „Najekstremniji primer je Hrvatska.“ Ova zemlja je četvrta među evropskim izvoznicima oružja u SAD i prema podacima Biroa iz 2010. preko mora je otpremila 239.021 komada oružja – samo pištolja i skoro sve je bilo od hrvatskog proizvođača HS produkt.

„Uradili smo istraživanje pre nekoliko godina i 98 odsto izvoza iz Hrvatske išlo je u Sjedinjene Države,“ dodaje Marš. „Tako da, u suštini, zemlja može postati neka vrsta srednjeg izvoznika po globalnim standardima obrazujući neku vrstu uskog usmerenja samo na američko civilno tržište.“

Valonijska vlada vlasnik važnog proizvođača oružja

Prodaja oružja američkim građanima je izgleda toliko unosan posao da čak i evropske vlade žele parče tog kolača. Belgijska Herstal grupa, koja je vlasnik proizvođača oružja FN Herstal, kao i poznati američki brend Brovning je „u potpunosti u vlasništvu belgijske oblasti Valonije“, kako firma ponosno navodi i na svojoj internet stranici.

„Više od 15 godina grupa je u vlasništvu vlade Valonije, što znači da je u stvari vladino preduzeće”, kaže za Nils Duket, istraživač malog oružja na flamanskom Institutu za mir. Dok Belgija i Herstal grupa nisu najveći evropski izvoznici civilnog oružja u SAD, fabrika u vlasništvu grupe je glavni poslodavac u valonskoj regiji, koja je pogođena ekonomskom krizom, objašnjava Duket.

Većina evropskih proizvođača oružja ne zavisi toliko od prodaje u Americi, koliko zavisi hrvatski proizvođač HS, ali strožiji zakoni o oružju koje je predložio američki predsednik Barak Obama definitivno će štetiti poslu, koji je do sada cvetao.

„Sigurno da bi mogli imati teške finansijske probleme ako bi američki civili potpuno prestali da kupuju vatreno oružje“, kaže Marš. To se neće uskoro dogoditi, ali čak i skromne zabrane koje su sada „na stolu“, mogu da smanje prodaju.

Evropski proizvođači oružja daju milione Nacionalnoj streljačkoj asocijaciji

Računajući na moguće zatezanje američkih zakona o oružju, evropske kompanije rade isto što i njihove američke kolege: podržavaju borbu Nacionalne streljačke asocijacije (NSA) protiv strožijih zakona. Lista najvećih donatora, kojima je poštovanje i zahvalnost iskazala NSA na godišnjem sastanku u aprilu 2012, podseća na „Ko je ko“ listu evropskih proizvođača oružja.

Sudeći prema podacima koje je objavila grupa za kontrolu oružja iz Vašingtona Centar za politike o nasilju, italijanska Bereta koja posluje u SAD donirala je od milion to 4,9 miliona dolara, a njena „sestrinska kompanija“ Beneli SAD dala je od 500 do 999 hiljada dolara. Austrijska kompanija Glok SAD i nemačka Blaser SAD, donirale su najmanje 250 do 499 hiljade dolara. Brend u vlasništvu vlade Valonije FNH SAD i Brovnin pomogli su NSA sa najmanje 50 do 99 hiljada dolara, koliko i Krighof Internešnl, koji je u nemačkom vlasništvu.

Takođe, nemačka kompanija – Zigarms dala je od 25 do 49 hiljada dolara. Sve ukupno, ovi evropski proizvođači oružja obezbedili su američkoj Nacionalnoj streljačkoj asocijaciji najmanje 2,175 miliona dolara u 2012. godini. Brojka ne uključuje manje donacije, jer ih NSA nije ni objavila.

Niko od predstavnika evropskih proizvođača oružja koji su u tome učestvovali, pa niti vlada Valonije, nisu odgovorili na pitanja koje DW zatražio odgovore. Odbijanje evropskih proizvođača oružja da odgovore na pitanja o svojoj povezanosti sa NSA deo je njihove strategije, kažu eksperti. „Pokušavaju da ostanu neprimećeni u javnosti, ali sigurno imaju veze sa svim lobističkim grupama koje pokušavaju da utiču na zakone u Sjedinjenim Državama,“ kaže Duket. „Ono što oni žele jeste da prodaju svoje proizvode. Što je slabiji zakon, više mogu da prodaju. Tako da je za njih prilično jednostavno.“

Dvostruki standardi

Iako stručnjaci za malo oružje Duket i Marš nisu iznenađeni bliskim vezama NSA i drugih lobija za promociju oružja u Sjedinjenim Državama sa evropskim kompanijama, kritikuju ono što Duket zove „dvostrukim aršinima“.

„Vrlo je upadljivo kako Evropljani vole da gledaju na svoje društvo kao mirnije i manje nasilno od američkog“, kaže Marš. „Ima puno Evropljana koji su poslednjih meseci predlagali da Amerika usvoji neku vrstu regulatornog sistema u vezi sa oružjem, a sa evropskim stilom.“

Istovremeno, dodaje Marš, evropske firme dobro zarađuju obezbeđujući oružje za američko tržište. „Profit tih kompanija oporezuju vlade, a one odobravaju izvoz. Za to vreme ljudi u Evropi sede zadovoljni što zarađuju i izdaju dozvole za izvoz oružja“.

Krajnje je vreme za javnu debatu o evropskom izvozu oružja, tvrde stručnjaci. „Treba nam više pažnje i svesti o vezama evropske industrije i civilnog tržišta u SAD“, kaže Marš. „O ovom se retko priča. I drugo – mora se postaviti pitanje, da li je dobra ideja imati prilično neograničen izvoz oružja na tržištu Sjedinjenih Država.“

(Mihael Knige/Ana Bogavac, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!