ALPAR LOŠONC: Autonomija Vojvodine je čvorno političko pitanje Srbije

17 Feb 2009

Vojvo?anski

alpar.JPGVojvo?anski filozof Alpar Lošonc poznat je po dubinskim, slojevitim analizama politi?ke stvarnosti u Srbiji. U intervjuu za naš sajt on problem vojvo?anske autonomije i aktuelnih politi?kih sukoba oko Predloga statuta Vojvodine podiže na viši nivo, sagledavaju?i ih u kontekstu politi?kih problema sa kojima se suo?ava Srbija, kao što su: zna?enje nacije, solidarnost izme?u delova zemlje, zatvorenost, nacionalizam, lažna levica…

U kojoj meri je vojvo?anski statut bio „sneg koji je pokrio breg“, to jest koliko je halabuka koja se oko njega digla otkrila da se u srbijanskom društvu suštinski ništa nije promenilo tokom poslednjih dvadesetak godina? Kao da iz famozne Osme sednice još nismo izašli?
– Izašli smo iz Osme sednice, barem vremenski, ovo je ipak drugi period, makar su kostimi i maske aktera druga?iji. To kažem samo zbog toga, jer bih preporu?io opreznost u pogledu jakog kontinuiteta sa prošloš?u. Ali je ta?no da su neki osnovni problemi tvrdoglavo ostali i da se nerešavanje nekih dilema vra?a kao kazna. A u pogledu vojvo?anskog statuta re? je o tome da je on odista ?vorište, jer preko njega se prelama ono osnovno, naime instaliranje i distribucija mo?i, to jest, koncept mo?i u Srbiji. Zato to nije usputno pitanje. Ne u poslednjem redu opet se o?ituje da nedostaje konsenzus izme?u razli?itih elita koji je ina?e neizostavan za funkcionisanje demokratskog poretka, prvo u pogledu integracije u Evropsku uniju, a posle toga u vezi unutrašnjih pitanja. Druga?ije re?eno, u okvire ovog pitanja se ulivaju i mnoga druga relevantna pitanja koja se ti?u najelementarnije problematike politi?ke zajednice, zna?enje nacije, odnos centra i delova, solidarnost izme?u delova itd.
Demokratska stranka je uzela zalet, jer je znala da je iole ozbiljna regionalizacija neophodan uslov približavanja evropskim stazama, no iz današnje perspektive pre izgleda da nije mislila dovoljno ozbiljno, ili da nije uopšte ni htela da misli ozbiljno. Sada su najglasniji reprezentanti desni?arskog diskursa, što je za vreme Osme sednice mogli biti promovisano samo u okvirima iskrivljenog partijskog jezika. Staromodan sam u pogledu politi?kih opcija, te za mene još uvek postoji desnica i levica. Time ho?u da kažem da pod desnicom ne mislim u na?elu ništa pežorativno, mada su moja politi?ka ube?enja potpuno suprotna. No, nema iole ozbiljne demokratije bez desnice, mi zavisimo od tog momenta, to jest od samoosveš?ivanja desnice. Jer, dodatno, politi?ki diskurs u Srbiji umnogome zavisi od desnice zato što ovde ne vidim u skoroj budu?nosti šanse za levicu koja nije kontaminirana desni?arskim motivima i u socijalnom i u nacionalnom smislu. Ali, naša desnica je konstantno pogo?ena i uvre?ena i ne vidim da nudi nešto konsekventno, osim gde-gde familijarnog prepucavanja i neke amorfne frustriranosti. Ona bi da bude anti-globalizacijska, ponekad nešto uhvatim neku iskru u njihovom diskursu što bih i mogao da prihvatim, ali na kraju uvek ispada da je to nekonsekventno i nepromišljeno. Ne verujem ionako da se globalizacija može kritikovati na taj na?in, nacija slabo konkuriše kapitalu, ako se tako ho?e. Ili se udara svim snagama na strani kapital, jer donosi ropstvo, poniženje itd., ali se doma?i kapital koji se zapravo zgražava konkurencije stranog kapitala, ostavlja netaknutim jer je, eto, doma?e. Ona bi želela doma?e kapitaliste, ali bez uplitanja svetskog kapitalizma, a ovo zadnje uvek zna?i prodiranje kapitala na svetskom nivou. Ona bi možda htela neku Evropu koja se ponaša kao dobro?udni bankar a koji sipa novac, ali bez svega onoga što podrazumeva današnja institucionalizacija Evrope, to jest, Evropska unija. Desnica je obi?no zainteresovana da pozicionira naciju u dinamici modernog društva, što smatram neophodnim. Jer, uprkos mog dekonstruktivnog stava o naciji, mislim da se bez rekonstrukcije zna?enja nacije teško može i?i dalje. Ali, opet ova naša desnica ne pokazuje nikakvu spremnost da se pozabavi s tim. Ona nije uopšte svesna toga koliko je teško misliti naciju, da je to napor nad naporima, pa zato maše sa njom kao nekim instrumentom za upotrebu. Kao da je nacija prosta datost, a ne zadatost. A pomislimo li recimo na takve tvrdnje koje projektuju u vojvo?anski statut neku demonsku silu manjina koja ?e pritajeno pripojiti Vojvodinu severnom susedu, i da je statut eto samo paravan za zakulisne radnje, onda stvar postaje groteskna farsa. Tada se naprosto pada ispod nivoa Osme sednice, jer to je ideološka opsesija nekog partijskog aparat?ika iz pedesetih godina, ne se?am se da je u retorici iste sednice bilo takvih fantazmagorija, doduše bilo je drugih. Kao da ne znamo demografsku strukturu pokrajine, kao da ne znamo kako izgleda sadašnjost, etni?ka slika u Vojvodini, kažem, ako se ve? spuštamo na nivo takve insinuacije! Kao da imamo patriote koji ne mare za datosti svoje zemlje.

Dok vojvo?anski intelektualci smatraju da statut, koji je proizašao iz nakaradnog Ustava, ne garantuje Vojvodini suštinsku autonomiju, dotle „centrala“ burno reaguje! Kako ?itati tu svojevrsnu diskrepanciju?
– Ovo izgleda kao klasi?ni politi?ki konflikt: nekome je dato rešenje premalo, nekome je, pak, previše, pa se mudro traži kompromis negde na sredini izme?u dva stava. Me?utim, nije tako.
Statut je ve? otelovljenje kompromisa, on zapravo ne otvara vrata regionalnoj autonomiji kakva se može na?i u nekim zemljama Evrope, on staje na pola puta, vrata su se samo donekle otvorila. Ne vidim smisao toga da se na kompromis dodaje novi kompromis, onda se gubi oštrica regionalizacije i po?inje se realizovati simulakrum. Uostalom, teško je ne primetiti žig rukopisa Demokratske stranke na tekstu statuta, njeno oprezno odmeravanje mogu?nosti realizacije odre?enih interesa i na centralnom planu. Odre?eni ?lanovi, naro?ito u vezi imovinskih prava, su tako definisani da dozvoljavaju dosta široko tuma?enje, te omogu?avaju upliv kontingetno odre?enih interesa. Ionako, apsolutno neracionalno mi deluje da neko pripisuje Demokratskoj stranci sklonost da stvari ispusti iz ruku i da otvara prozore za strujanje navodno razli?itih separatnih sadržaje. To može da kaže samo neko ko ne želi da vidi kakav je nastup Demokratske stranke i kakva je njena politika i, najzad, kakva je konstelacija mo?i u ovoj zemlji.
Ne, ne, statut odaje upravo na?in upravljanja Demokratske stranke ovom zemljom, bez obzira na ?injenicu ko je u?estvovao u pisanju teksta i ko brani statut trenuta?no pred javnoš?u. Tvrdnje da postoje elementi separatizma u statutu deluju neubedljivo i važe uz fantazmagorije sa kojima se raspravljati ne može. Shodno tome, moglo bi se sada upustiti u pri?u o suverenitetu, te da se kaže da statut ni na koji na?in ne implicira instaliranje suvereniteta pokrajini, ali bojim se da su šanse za racionalni dijalog male i sve manje.
Za mene je, s obzirom na Srbiju, ozbiljno pitanje kako se može tretirati pitanje solidarnosti s obzirom na poznatu ?injenicu razli?ite razvijenosti Srbije. Kao i drugim zemljama u svetu, i Srbiji je neizostavno potrebna solidarnost a koja je uvek usko grlo. No kako tematizovati solidarnost u društvu koje ismejava i bagatelizuje solidarnost kao tobože otrcano socijalisti?ko na?elo? Zato ina?e plemeniti princip da je autonomija Vojvodine najviše potrebna Srbiji, i da je ona zapravo „za“ a ne „protiv“, deluje toliko neefikasno i bledo kada se izgovara. Jer, pada na tlo koje to prima sa podozrenjem, malo ko u nas veruje u solidarnost, a još manji broj je spreman da to sprovodi u delo. Samo, onda treba po?eti negde drugde, valja se starati o nekim drugim stvarima, a ne u statutu videti oli?enje zla koje nadire u Srbiju.

Može li se re?i da Beogradu i samo pominjanje Vojvodine, ne samo kao politi?kog ve? i geografskog pojma, izaziva svojevrsnu centralisti?ku alergiju? I može li takvim ponašanjem Beograd dovesti do aktivacije i boljeg pozicioniranja autonomisti?kih vojvo?anskih snaga?
– Beograd je oduvek bio višeslojan i ne sme se pojednostaviti, uvek je bilo takvih stvari u njemu i povodom njega koje su me fascinirale, mada sam beležio i takve stvari koje su me razo?arale. Govorim iz pozicije nekoga kome je intelektualno „ozra?je“ Beograda bilo uvek izuzetno važno, kome je bilo stalo do toga da i u Beogradu publikuje knjigu, kome je bitno da održava veze sa Beogradom i dan-danas, itd. Štaviše, u nekim prapotopnim vremenima pripadao sam grupi koja je bila optuživana od strane ovdašnjih autonomaških korifeja politike da subverzivno sklapa savez sa odre?enim krugovima u Beogradu. Ovi momenti nalažu oprez za mene, u nekim stvarima sam skeptik i ne mogu bez odmeravanja.
Me?utim, ?injenica jeste da postoji razmišljanje i koncept mo?i koji se vezuje za Beograd kao glavni grad i centar mo?i, a nikako se ne može prenebregnuti, naime, razmišljanje koje polazi od misionarskog stava da ono izbliza poznaje dušu nacije, te da upravo iz njega može da emanira prava suština koju svi moraju prihvatiti. Ovo razmišljanje smatra da je svaki regionalni obrazac narušavanje integriteta, da je disperzija mo?i pogubna, priznaje regionalizaciju samo na nivou neke tehni?ke decentralizacije. Ono je sklono tome da pri?u o regionalnom identitetu pojednostavi i karikira u smislu toga da je to samo instrument u pohodu na osvajanje mo?i od regionalnih elita, da je to samo momenat u besomu?noj strategiji mo?i koji se može dobro iskoristiti od strane autonomisti?ki nastrojenih elita. No, ?ak i ako bi bilo tako, kako to da se ne razmišlja i u suprotnom pravcu, naime, zar su oni koji se pozivaju na „centralu“ kao garant integriteta, na ne-regionalni koncept mo?i o?iš?eni od takve mogu?nosti? Da li su oni nevini igra?i na pozornici mo?i i stalo im je samo do zdravlja i do uzdignu?a nacije, a ne mogu instrumentalizovati naciju u tranzicijskoj borbi za mo?? Kako to da se volšebna glad za mo? pripisuje samo jednima, a ne i drugima! Kako to da su jedni inficirani, naime, oni grešnici koji zagovaraju regionalizaciju, a drugi koji se pozivaju na naciju i integritet imuni, blaženi, kao da su se danas rodili! Kao da ne postoje slepi putnici u vezi nacije koji bi želeli da imaju užitak u ovom svetu bez bilo kakvog doprinosa!
U Srbiji su dosad razli?iti koncepti mo?i manje-više obitavali u istom, predstavljali su reprodukciju istog: uvek je dolazilo do raspodele mo?i izme?u politi?kih, ekonomskih, kulturnih, pa i etni?kih elita, a mogu?nost kontrole mo?i nikad nije bila srazmerna. Naravno veoma dobro znam da se mo? može zloupotrebiti, što pretpostavlja i mogu?nost instrumentalizacije za svrhe autonomije. Ve? vi?eno, ništa novo pod suncem. Nema ni jednog identitetskog obrasca koji nije podložen korumpiranju. Ali, kao da centralisti?ki raspoloženi akteri pretpostavljaju da subjekti-gra?ani autonomije apriori nisu sposobni da kontrolišu mo? koja se pripisuje pokrajini. Kao da su oni koji se okupljaju oko centralisti?kog koncepta obdareni da bogomdano ekonomišu sa elementima mo?i, a ovi drugi pitomi, poluglupi žitelji su osu?eni ve?ito da budu žrtva regionalisti?kih manipulacija razli?itih elita!
Vojvo?anski akteri su još dužni da osmisle jezik a koji se ne utapa u prizivanje neke ruži?aste prošlosti koje više odavno nema a nije je nikad ni bilo, te ne ponavlja do besvesti neke ideološke slogane, a poštuje datosti koje još uvek postoje u Vojvodini. Mislim, ne u poslednjem redu na multikulturalnu sazdanost koju bi mnogi želeli da zaborave ili da potisnu. Autonomija je bitna, treba je ispuniti sadržajem i to jeste nesvakidašnji zadatak. Voleo bih da isti akteri budu podstaknuti da rade u ovom smislu, voleo bih, kažem…

Nevladine organizacije Vojvodine su pozvale me?unarodne institucije da sa posebnom pažnjom prate dešavanja oko Statuta Vojvodine. Da li je mogu?e o?ekivati, i na kom nivou, internacionalizaciju pitanja Vojvodine?
– Ne verujem da je dobro za bilo koji demokratski poredak da spoljni subjekti rešavaju sporne stvari. ?ini mi se ?ak da je to elementarno na?elo svake demokratije da probleme rešava u sopstvenim okvirima i da ima toliko unutrašnju snagu da iza?e na kraj sa krucijalnim nevoljama. Ali, skrivati notornu ?injenicu da je od raspada Jugoslavije neka vrsta internacionalizacije neprestano na delu u ovim krajevima, je naivno i neproduktivno. U tom smislu nevladine organizacije su samo prepoznale realpoliti?ke tendencije. Pitanje je uvek bilo samo kakav je dati stepen i kakav je dati modalitet internacionalizacije, a ne da li ona postoji ili ne. Jer, pokazali smo slabe kapacitete u pogledu razrešavanja nekih osnovnih pitanja, i nedostatak spremnosti da se neke stvari urade prizivao je nastup internacionalnih subjekata, ma šta to zna?ilo. Uostalom, ne verujem da sa jedne strane ovde postoje oni koji žele internacionalizaciju, a sa druge strane su oni drugi koji su protiv svake internacionalizacije, jer to zadire u naš suverenitet. Na neki na?in svi to rade, samo bi svi želeli internacionalizaciju koja njima odgovara, koja gura napred njihove interese, te se zato kre?u ?as prema Zapadu, ?as prema Istoku od kojeg mnogi o?ekuju da ?uju zvukove autoritarnog kapitalizma. Shodno tome, oni koji su se razvikali protiv internacionalizacije nisu previše iskreni. Ako pod internacionalizacijom mislimo, suženo re?eno, politi?ko uplitanje Evropske unije, ono može da bude samo odmereno, i na polu-distanci, te uticaji bi mogli da budu više posredni.
U svakom slu?aju, EU bi nevoljno prihvatila da realizuje posao promišljanja regionalne autonomije i sazdanosti Srbije umesto ovdašnjih aktera. Spoljna politika EU je varirala u pogledu modaliteta uplitanja, meni se ?ini da su na kraju ovde decenije konfederalni elementi dobili prevagu, što determiniše manevarski prostor evro-birokrata u nekim poljima. Razume se, ukoliko stvari postavimo šire i uvedemo i ekonomsko uplitanje, tada se situacija menja.

„Vika oko statuta“ otkriva i pukotine u vladaju?oj Demokratskoj stranci. U kojoj meri je realno o?ekivati javne turbulencije u ovoj stranci i da li bi vojvo?anski statut mogao da bude „inicijalna kapisla“?
– Meni se ?ini da je nastanku situacije Demokratska stranka itekako doprinela, za mene je ona zapravo jedan od glavnih aktera ove nemile scene. ?ak, shodno njenoj snazi, ona snosi najve?u odgovornost za nastali haos i potenciranje nelagodnosti, kao i za ?injenicu da je toliko važno pitanje kao regionalna autonomija postala plen razli?itih interesa. Ona je neodre?enim izjavama, ho?u-ne?u nastupom, odlaganjem prihvatanja statuta neprestano održavala nekakvo lebde?e stanje, što je poja?avalo sumnju u njene iskrene namere u pogledu redefinicije statusa Vojvodine. Umesto toga da iskoristi kapital koji je stekla u kontekstu poslednjih izbora, ona ga naveliko troši, možda ra?unaju?i na ionako postoje?u apatiju u pogledu politike u ovoj zemlji, a i na slabu i enerviranu opoziciju. Mene pojedini nastupi Demokratske stranke podse?aju na taktiku Miloševi?a koji je na retori?kom planu uvek bio neizmerno blaži od njegovih oponenata, ali je ideje opozicije apsorbovao i posle nekoliko nedelja promovisao ih je kao sopstvene.
Vladaju?a stranka s vremena na vreme nastupa kao da bi htela da bude sveobuhvatni igra? politi?kog terena koji može da asimiluje razli?ite i opre?ne pravce razmišljanja, ona je ?as zagriženi, revnosni i najzad jedini reprezentant Evrope u ovim krajevima, ?as verni ?uvar nacionalne supstance. Pri tome, kao da nas uvek ostavlja nedoumicu u pogledu Evrope: zaista, šta ?e nam ona, da li zbog toga što je ona riznica finansijskih sredstava pa ?e nam deliti sredstva kapom i šakom, ili zbog ne?eg drugog? Ako bismo koristili pravilno pojam populizma, a ne ovako deformisano kako je to kod nas uobi?ajeno, tada bih morao da kažem da se u ovakvoj orijentaciji kriju elementi upravo populizma: ne birati jasno politi?ku orijentaciju, nego oscilirati u neodre?enim zonama, preuzimati ideje od politi?kih protivnika, politi?ka pitanja obezvre?ivati u svetlu navodne ekonomske efikasnosti, jer, eto ne treba previše misliti o teškim stvarima, najvažnije je samo dobro živeti itd. No ja ne mislim da ?e do?i do nekog spektakularnog raslojavanja u doti?noj stranci ili do dramati?nih previranja.
Jer, naše stranke su više tranzicijske ili posttranzicijske mašinerije koje li?e na interesne kartele, shodno tome, pukotine se mogu brzo krpiti, a u svemu tome politi?ke ideje mogu do?i u drugi plan.

Nedim Sejdinovi?

Podelite ovu stranicu!