ALIBUNAR: U Alibunaru niste sami

11 Jun 2015

Evropski milion popravio krvnu sliku anemičnog Alibunara – Političari bi najradije da se slikaju pored završenih objekata – I u ovoj opštini problem sa stručnim kadrovima za privlačenje evropskog novca

Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Kada bi bilo po volji i želji Julijane Margan, vremešne Vladimirovčanke, evropskih i svih drugih projekata u opštini Alibunar bilo bi napretek. Julijana je jedna od 122 žitelja naselja u alibunarskoj opštini u čiju kuću je nekoliko puta nedeljno dolazila geronto-domaćica, to jest asistentkinja, pomagala joj u kućnim poslovima, donosila lekove i druge potrepštine, plaćala račune, vodila je kod lekara… To joj je, kaže, podiglo kvalitet života, olakšalo tešku svakodnevicu koja nosi breme poznih godina, nerazvijene sredine, ekonomski i socijalno oslabljene države…

I njenoj asistentkinji, Irini Speranci, jednoj od geronto-domaćica obučenih da, u okviru projekta “Pomoć u kući za Alibunar i Kovačicu”, pružaju gerontološke usluge starijim i nemoćnim sugrađanima kojima je ta pomoć potrebna, valjalo bi još ovakvih programa. Irina je, kao i ostale negovateljice, korisnice projekta, dobila: priznat sertifikat s kojim može da pokuca na vrata socijalnih ustanova, zvanje gerontološke domaćice, zaposlenje i, što joj je, kako kaže, jednako važno – mogućnost da pomažući starijim čini dobro, ljudsko delo.

Milion evra nije malo

trening u okviru projekta

Građani prepoznaju i podržavaju ovakve projekte: Trening u okviru projekta “U Alibunaru niste sami”

I Julijana i Irina koristi su imale od fonda Evropske unije, to jest dvogodišnjeg programa Exchange 4, kojim je u Srbiji rukovodila Delegacija EU, uz asistenciju Stalne konferencije gradova i opština. Većina građana Alibunara ovako direktnu pomoć verovatno nije osetila, ali vajde je svakako bilo, jer milion evra koje je EU kroz ovaj i druge programe upumpala, to jest još upumpava u krvotok opštine, imajući u vidu njen skroman budžet, ipak nije moglo da ne dospe u ostale ćelije alibunarskog anemičnog organizma. Da budemo precizni i izuzmemo projekte koji su ugovoreni ali nisu realizivani, Alibunar je iz evropskih fondova, kroz četiri projekta, od 2011. do ove godine, dobio oko 550.000 evra (od 807.936 evra, koliko su ukupno vredeli). Kada se na to dodaju još dva ugovorena, stiže se do milion evra. Naime, tu su, uz realizovana četiri projekta, uračunata i najmanje dva odobrena, vredna 300.000 evra i 160.000 evra, koji su uspešno ocenjeni i trebalo bi da krenu do kraja jula ove godine. (Valja imati na umu da se novac iz budžetskog ciklusa 2007-2013 još uvek koristi i ugovara.)

Kako svaka, pa i injekcija novca iz evropskih fondova, ne deluje samo na mestu uboda, već teče kroz ceo sistem arterija i krvnih sudova, tako je “Pomoć u kući za Alibunar i Kovačicu”, i slični projekati iz oblasti socijalne inkluzije, doneo benefit ne samo alibunarskoj opštini već i šire, s obzirom na to da je umnogome doprineo, možda čak i inicirao izmene, to jest unapređenje zakonske regulative u oblasti socijalne zaštite u Srbiji.

Šta je to edukacija?

No, stiče se utisak da čelnici ove opštine, sa sijaset problema za vratom i ovogodišnjom kasom “teškom” 840 miliona dinara iz koje ne mogu da ih reše, ne pridaju puno značaja realizovanim projektima, evropskom milionu i uopšte mogućnosti da se nešto reši kroz projekte i fondove EU, njene finansijske instrumente za stimulisanje procesa integracije, a koji podrazumevaju društveno-ekonomske promene.

alibunar

Panorama Alibunara: Da li opštinski funkcioneri prepoznaju značaj evropskih projekata?

– Šta nam znače te obuke, kursevi, edukacije? Šta mi da radimo s geronto-domaćicama kada više nema izvora za njihovo finansiranje, a opštini ne mogu na grbaču? Koliko je građana imalo koristi od tih projekata? Nemojte pogrešno da me shvatite, nisam pesimista u pogledu evro-integracija i nisam protiv toga da pokušamo neke probleme rešiti finansiranjem iz fondova koje možda i možemo učiniti dostupnim našoj lokalnoj samoupravi, ali ne daje Evropa pare za ono što je nama prioritetno i za nas golemo – prokomentarisao je gorko, ali čini se, ne i glasom čoveka koji nije voljan da se bori za svoju opštinu, njen predsednik Đurica Gligorijev.

Da se zna šta je pod opštinskom kapom

Iz programa Exchange finansiran je i projekat “Upravljanje imovinom”, za koji je Alibunr bio koaplikant, a nosilac je susedna Kovačica. Za ove namene u alibunarsku kasu slilo se 50.000 evra, od ukupne vredosti projekta – 145.891 evro. Kako je popis imovine sporna tačka o koju se spotiču brojni zakoni, počev od onih koji se odnose na građevinarstvo, planiranje i izgradnju, preko restitucije do privatizacije i ekonomskih pitanja, i ovim opštinama je veoma važno da znaju čime raspolažu da bi time mogli valjano i upravljati. Stoga se, u okviru projekta, pravi baza podataka kako bi se unapredila procedura i praksa upravljanja imovinom, a odnosi sa rebubličkim nivoom vlasti po ovom pitanju uredili.
Unapređenje lokalne samouprave kroz razmenu dobre prakse u domenu e-uprave između lokalne javne administracije bio je cilj projekta iz 2011. godine – “Razmena dobre prakse kroz e-upravu u lokalnoj javnoj administarciji”. Ovde je reč o prekograničnoj saradnji sa Rumunijom, a u projektu ukupne vrednosti 44.470 evra učestvovali su Opština Alibunar te “Eftimije Murgu”, Univerzitetu Resiti, Gradsko veće Molodova Nove i Nemački demokratski forum iz Karaš Severin okruga.

Koliko god je odgovor prvog u Alibunaru zazvučao oštro, jednako je delovao i razumljivo. Netom je, naime, Gligorijev proglasio vanrednu situaciju na delu teritorije opštine – u naselju Janošik, zbog neupotrebljivosti vode iz mesnog vodovoda. Strogo je stanovnicima ovog naselja zabranjeno korišćenje vode iz vodovodne mreže, te se snabdevaju iz cisterne javnog komunalnog preduzeća “Univerzal”, postavljene kod crkve u centru sela sa oko hiljadu stanovnika.

– Najozbiljnija je situacija sa školama. To što ni osnovne ni srednje nemaju odgovarajuće fiskulturne sale, a deci je uskraćeno pravo, to jest nasušna potreba da se bave sportom, i nije problem ako se zna da postoji mnogo veći – azbest u školskim zgradama, što, poznato je, može da prouzrokuje oboljenja. Čak sedam od devet škola na teritoriji opštine je od azbestnih ploča, a deca borave u tim prostorijama – priča nam Gligorijev, napominjući da su škole zapravo montažni objekti građeni pre 40 godina, svaki odavno zreo za remont.

Najmanja prosečna zarada u Vojvodini

Situacija je, kada je o najmlađim žiteljima Alibunara reč – teška i pored toga što opština najviše para iz budžeta daje upravo za decu i škole – 88 miliona dinara za osnove obrazovne ustanove, 64 miliona dinara za predškolske, 42 miliona autobusko-transportnom preduzeću “Alibunar” za prevoz đaka… i nisu to jedini problemi u opštini u kojoj zvanična statistika beleži najmanju prosečnu zaradu u Vojvodini (plata isplaćena u aprilu, prema podacima objavljenim 25. maja ove godine iznoslila je 29.082 dinara, i to sa porezima i doprinosima); a stopa nezaposlenosti (prema podacima SIEPA za 2013.) je neverovatnih 41 odsto.

Međutim, pitanje koje se nameće glasi – da li je lokalna samouprava pokušala i da li pokušava da, kao takav bolesnik, izdejstvuje još neku injekciju iz evropskog budžeta? Odgovore koje smo u njoj dobili mogli bismo podvući kao zajednički imenitelj pod većinu opština: nedostatak ljudskih resursa za rad na projektima i, nesporno, nedovoljna sredstva za preuzimanje obaveza iz projekata s obzirom na to da donatorski novac koji se dodeljuje kroz dostupne fondove ne pokriva sve troškove implementacije već deo (uglavnom veći) vrednosti, što znači da je potrebno obezbediti sufinansiranje iz drugih izvora, a što je pak za lokalne samouprave krupan zalogaj. Ne tako veliki, ali sigurno postojeći razlog zbog kojeg se s lokalnog praga teško mogu dokučiti vrata EU fondova jeste i kakofonija u opštinskoj vlasti po ovom pitanju. Pomenimo da inače nema većih trzavica u funkcionisanju vladajućih političkih partija, a to su sve koje su učestvovale na potonjim izborima – DS, SNS, LSV, DSS, osim SPS.

Stvoriti pozitivan ambijent, angažovati se…

– Kada biste pitali političare koje su potrebe zajednice, šta je građanima najpotrebnije, verovatno bi rekli da je to infrastruktura jer je, kada stanu uz neki novootvoren objekat, parče puta, prečistač… to ujedno i prilika za dobar marketing. Međutim, građani to vide drugačije. Ne propadaju ruralna područja zbog puteva: evo mi imamo i kanalizaciju, i toplu vodu, i puteve i tri bazena i mobilne opratere i mreže… Problem na selu nije infrastruktura, niko ne odlazi sa sela jer nema put već zato što nema posla, a tome su dublji razlozi. Dakle, bitno je stvarati pozitivan ambijent, privredni ali i socijalni, kulturni, a to se može i kroz manje projekte, samo se valja angažovati – uveren je savetnik predsednika opštine Aleksandar Ristin, doskorašnji direktor opštinskog fonda za razvoj, dobrim delom zaslužan za projekte realizovane na teritoriji ove opštine uz pomoć iz evropske kase. Recimo i to da je sadašnji direktor Fonda za razvoj Aleksandar Plakalović ocenio da ne može da nam bude kompetentan sagovornik na ovu temu jer je na toj funkciji tek par meseci, te nas je uputio na njegovog prethodnika.

Vetar u leđa nerazvijenoj opštini

– Kao poljoprivrednik, ne mogu da se posebno žalim na opštinu jer delim sudbinu svih paora u zemlji s obzirom na to da subvencije dobijamo iz državne kase. Čak mogu da pohvalim lokalnu vlast jer je uvela reda u izdavanje njiva u zakup. Do ove godine vladao je haos i bezakonje jer su mnogi, pa i moje komšije, ulazili bespravno u oranice koje nisu izdate u arendu i za to ništa nisu plaćali, ali sada je drugačija situacija – priča nam poljoprivrednik iz Seleuša. – Međutim, ko ne živi od poljoprivrede i svog rada, živi teško. Posla nema i to je najveća boljka.
Naš sagovornik nije imao informacije o evropskim projektima u Alibunaru, ali ih je, kao i drugi stanovnici ove opštine, povezao sa velikom najavljenom investicijom belgijske kompanije Windvision-Windfarm, koja planira da izgradi vetropark baš u blizini njegove njive u Seleušu, od čega se, nada se, biti samo koristi za opštinu koja je po kriterijumu razvijenosti jedna od najlošijih u Vojvodini.
Ne poslednjoj sednici Skupštine, krajem maja, Alibunar je doneo novu odluku o izradi plana detaljne regulacije dela priključenog dalekovoda za kompleks “Vetroelektrana Alibunar”, što su u Windfarmu ocenili kao zeleno svetlo za kompleks ukupnog kapaciteta 174 megavata i vrednog čak 290 miliona evra.

Projekat “Ukusi i mirisi Deliblatske peščare”, osim privredne, imao i dimenziju multietičnosti i multikulturalnosti

U razgovoru sa Ristinom čuli smo da je najvredniji (finansijski gledano) bio projekat “Ukusi i mirisi Deliblatske peščare“ od 300.000 evra (Alibunar je dobio 250.000 evra) realizovan u prekograničnoj saradnji sa Rumunijom u 2011. i 2012. godini. Alibunar je bio nosilac, a organizacija „Euroland Banat“ iz rumunskog mesta Rešica – partner. Ovim projektom identifikovali su se, razvili i promovisali najbolji lokalni proizvodi pa je tako i napravljena korpa s nekoliko aduta – medom, rakijom, lekovitim i aromatičnim biljem… Reč je o proizvodima s tradicijom, pa i kulturnom potkom, koji se na tržište ne moraju plasirati samo kao produkti najnižeg stepena prerade, već im se, kroz druge proizvodne procese može dodati vrednost, što naravno znači i veći profit onima koji ih prave, a u tom slučaju, koristi ima i celo ovo područje. Glavni cilj ovog, prvog projekta na teritoriji alibunarske opštine finansiranog iz evropskih fondova, bio je povećanje konkurentnosti lokalnih proizvoda i usluga, odnosno lokalnih ekonomija, kroz savremene prakse koje se koriste u Evropskoj uniji.

Akcenat je bio na unapređenju sistema kvaliteta, brendiranju, pakovanju i promociji tih proizvoda kako bi se oni bolje pozicionirali na tržištu i doprineli i boljim privrednim rezultatima opštine u kojoj je poljoprivreda i proizvodnja hrane pretežna delatnost. Projekat je promovisao i kulturu, turizam i privredu u komšiluku, na rumunskoj strani Banata jer je po istom modelu realizovan i u Rešici, u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija 2007-2013. Projektna ideja nastala 2010. godine sprodila se u delo bez potrebe da se katkad pritisne kočnica, a s jeseni 2011. održana je manifestacija koja je pokazala da ceo ovaj posao, osim privredne, ima i dimenziju multietičnosti i multikulturalnosti. Najpre je organizovana u Rumuniji a početkom decembra i u Banatskom Karlovcu, gde je alibunarska opština okupila izlagače koji su posetioce dočekali proizvodima srpske, rumunske i slovačke kuhinje, pićem, lokalnim rukotvorinama, kulturno-umetničkim, ali i edukativnim programom. Građani su, daje se zaključiti po velikom prisustvu na odlično promovisanim festivalima u okviru “Ukusa i mirisa Deliblatske peščare”, dali punu podršku projektu.

U Alibunaru niste sami

Kako to uglavnom biva, odobren i valjano sproveden, održiv i oprvadan “posao s Evropom”, zapravo je, naravno za one voljne da rade na tom planu, neformalna kvalifikacija za buduće projekte. Tako i ne iznenađuje to što su u alibunarskoj opštini (zahvaljujući sad već uhodanom projektnom timu), realizovana još tri evropska projekta – “U Alibunaru niste sami”, za koji je iz IPA 2007-2013 dobila 112.708 evra; već pomenuti “Pomoć u kući za Alibunar i Kovačicu”, vredan 195.935 evra, te “Upravljanje imovinom”, ukupne vrednosti 145.891 evra. Vrednost projekta “U Alibunaru niste sami” u potpunosti je realizovana na teritoriji ove lokalne samouprave, dok je u “Pomoći u kući za Alibunar i Kovačicu” Alibunar, kao nosilac, učestvovao sa 110.000 evra, dok je u “Upravljanju imovinom” bio partner i opštini doneo 50.000 evra.

Ide se dalje

Za razliku od mnogih vojvođanskih opština u kojima je u u početku budžetskog programa 2007-2013. bilo više uspešnih projekata, da bi potom te aktivnosti u lokalnim službama gotovo zamrle, u Alibunaru je, čini se, obrnuta situacija. Po rečima Aleksandra Ristina, gotovo je stopostotno sigurno da će vrlo brzo početi realizacija projekta iz evropskog fonda kojim je predviđena adaptacija vikend-kuća u naselju Devojački bunar u turističke apartmane, te onog koji bi trebalo da za opštinsko transportno preduzeće obezbedi za prevoz školaraca gorivo dobijeno preradom hrane iz restorana koja više nije za upotrebu.
Naš sagovornik ocenjuje da je lokalna samoprava osposobljna za projaktno planiranje i upravljanje. Inače, kada je o opštinskim dokumentima reč, Alibunar ima krovni – Strategiju razvoja 2020, na koju može da se pozove ako bude odgovarao na pozive koji “pokriva” planski evropski document Evropa 2020, a koji pak prepoznaje lokalne samouprave kao oslonac u realizaciji projekata.

Logo EU Exchange 4

Projekat “Pomoć u kući za Alibunar i Kovačicu” finansiran je u okviru programa EU Exchange 4

“U Alibunaru niste sami” sprovođen je u 2013. i 2014. godini, a cilj mu je bio poboljšanje kvalteta života izbeglih i raseljenih, te domicilnog stanovništva. Najpre je sprovedeno detaljno istraživanje potreba i selekcija potencijalnih korisnika usluge pomoć u kući. Umesto prvobitno planiranih 20, projektni tim uspeo je da angažuje 26 asistenata, što je ujedno značilo i toliko radnih mesta. Dakle, povećana je zaposlenost na teritoriji opštine u kojoj statistika u toj oblasti beleži poražavajuće podatke, pomoglo se vremešnim izbeglicama i domicilnom stanovništvu u svakodnevnom životu, a sve je to doprinelo i integrisanju izbeglih i raseljenih u ovu sredinu. Zapravo, ovaj projekat sproveden je u dva kruga, a treći, iz programa Exchange (“Pomoć u kući za Alibunar i Kovačicu”), učinio ga je održivim. Naime, kako opština, u skladu sa zakonima koje ograničavaju zapošljavanje u javnom sektoru, ima vezane ruke, osnovana je organizacija “Sigurna starost”, osposobljena da izađe na kraj sa finansijama i kadrom i da se skine s opštinskog budžeta, obezbedivši iz drugih izvora (uključujući pokrajinsku kasu) 2,5 miliona dinara da bi projekat nastavio da živi.

Slađana Gluščević

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

Podelite ovu stranicu!