ALIBUNAR: U Alibunaru niste sami

11 Jun 2015

Evropski milion popravio krvnu sliku anemičnog Alibunara – Političari bi najradije da se slikaju pored završenih objekata – I u ovoj opštini problem sa stručnim kadrovima za privlačenje evropskog novca

Serijom tekstova pod zajedni?kim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvo?anskih lokalnih samouprava u privla?enju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na zna?aj evropskih projekata za gra?ane Vojvodine, ali i da se nazna?e problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Kada bi bilo po volji i želji Julijane Margan, vremešne Vladimirov?anke, evropskih i svih drugih projekata u opštini Alibunar bilo bi napretek. Julijana je jedna od 122 žitelja naselja u alibunarskoj opštini u ?iju ku?u je nekoliko puta nedeljno dolazila geronto-doma?ica, to jest asistentkinja, pomagala joj u ku?nim poslovima, donosila lekove i druge potrepštine, pla?ala ra?une, vodila je kod lekara… To joj je, kaže, podiglo kvalitet života, olakšalo tešku svakodnevicu koja nosi breme poznih godina, nerazvijene sredine, ekonomski i socijalno oslabljene države…

I njenoj asistentkinji, Irini Speranci, jednoj od geronto-doma?ica obu?enih da, u okviru projekta “Pomo? u ku?i za Alibunar i Kova?icu”, pružaju gerontološke usluge starijim i nemo?nim sugra?anima kojima je ta pomo? potrebna, valjalo bi još ovakvih programa. Irina je, kao i ostale negovateljice, korisnice projekta, dobila: priznat sertifikat s kojim može da pokuca na vrata socijalnih ustanova, zvanje gerontološke doma?ice, zaposlenje i, što joj je, kako kaže, jednako važno – mogu?nost da pomažu?i starijim ?ini dobro, ljudsko delo.

Milion evra nije malo

trening u okviru projekta

Gra?ani prepoznaju i podržavaju ovakve projekte: Trening u okviru projekta “U Alibunaru niste sami”

I Julijana i Irina koristi su imale od fonda Evropske unije, to jest dvogodišnjeg programa Exchange 4, kojim je u Srbiji rukovodila Delegacija EU, uz asistenciju Stalne konferencije gradova i opština. Ve?ina gra?ana Alibunara ovako direktnu pomo? verovatno nije osetila, ali vajde je svakako bilo, jer milion evra koje je EU kroz ovaj i druge programe upumpala, to jest još upumpava u krvotok opštine, imaju?i u vidu njen skroman budžet, ipak nije moglo da ne dospe u ostale ?elije alibunarskog anemi?nog organizma. Da budemo precizni i izuzmemo projekte koji su ugovoreni ali nisu realizivani, Alibunar je iz evropskih fondova, kroz ?etiri projekta, od 2011. do ove godine, dobio oko 550.000 evra (od 807.936 evra, koliko su ukupno vredeli). Kada se na to dodaju još dva ugovorena, stiže se do milion evra. Naime, tu su, uz realizovana ?etiri projekta, ura?unata i najmanje dva odobrena, vredna 300.000 evra i 160.000 evra, koji su uspešno ocenjeni i trebalo bi da krenu do kraja jula ove godine. (Valja imati na umu da se novac iz budžetskog ciklusa 2007-2013 još uvek koristi i ugovara.)

Kako svaka, pa i injekcija novca iz evropskih fondova, ne deluje samo na mestu uboda, ve? te?e kroz ceo sistem arterija i krvnih sudova, tako je “Pomo? u ku?i za Alibunar i Kova?icu”, i sli?ni projekati iz oblasti socijalne inkluzije, doneo benefit ne samo alibunarskoj opštini ve? i šire, s obzirom na to da je umnogome doprineo, možda ?ak i inicirao izmene, to jest unapre?enje zakonske regulative u oblasti socijalne zaštite u Srbiji.

Šta je to edukacija?

No, sti?e se utisak da ?elnici ove opštine, sa sijaset problema za vratom i ovogodišnjom kasom “teškom” 840 miliona dinara iz koje ne mogu da ih reše, ne pridaju puno zna?aja realizovanim projektima, evropskom milionu i uopšte mogu?nosti da se nešto reši kroz projekte i fondove EU, njene finansijske instrumente za stimulisanje procesa integracije, a koji podrazumevaju društveno-ekonomske promene.

alibunar

Panorama Alibunara: Da li opštinski funkcioneri prepoznaju zna?aj evropskih projekata?

– Šta nam zna?e te obuke, kursevi, edukacije? Šta mi da radimo s geronto-doma?icama kada više nema izvora za njihovo finansiranje, a opštini ne mogu na grba?u? Koliko je gra?ana imalo koristi od tih projekata? Nemojte pogrešno da me shvatite, nisam pesimista u pogledu evro-integracija i nisam protiv toga da pokušamo neke probleme rešiti finansiranjem iz fondova koje možda i možemo u?initi dostupnim našoj lokalnoj samoupravi, ali ne daje Evropa pare za ono što je nama prioritetno i za nas golemo – prokomentarisao je gorko, ali ?ini se, ne i glasom ?oveka koji nije voljan da se bori za svoju opštinu, njen predsednik ?urica Gligorijev.

Da se zna šta je pod opštinskom kapom

Iz programa Exchange finansiran je i projekat “Upravljanje imovinom”, za koji je Alibunr bio koaplikant, a nosilac je susedna Kova?ica. Za ove namene u alibunarsku kasu slilo se 50.000 evra, od ukupne vredosti projekta – 145.891 evro. Kako je popis imovine sporna ta?ka o koju se spoti?u brojni zakoni, po?ev od onih koji se odnose na gra?evinarstvo, planiranje i izgradnju, preko restitucije do privatizacije i ekonomskih pitanja, i ovim opštinama je veoma važno da znaju ?ime raspolažu da bi time mogli valjano i upravljati. Stoga se, u okviru projekta, pravi baza podataka kako bi se unapredila procedura i praksa upravljanja imovinom, a odnosi sa rebubli?kim nivoom vlasti po ovom pitanju uredili.
Unapre?enje lokalne samouprave kroz razmenu dobre prakse u domenu e-uprave izme?u lokalne javne administracije bio je cilj projekta iz 2011. godine – “Razmena dobre prakse kroz e-upravu u lokalnoj javnoj administarciji”. Ovde je re? o prekograni?noj saradnji sa Rumunijom, a u projektu ukupne vrednosti 44.470 evra u?estvovali su Opština Alibunar te “Eftimije Murgu”, Univerzitetu Resiti, Gradsko ve?e Molodova Nove i Nema?ki demokratski forum iz Karaš Severin okruga.

Koliko god je odgovor prvog u Alibunaru zazvu?ao oštro, jednako je delovao i razumljivo. Netom je, naime, Gligorijev proglasio vanrednu situaciju na delu teritorije opštine – u naselju Janošik, zbog neupotrebljivosti vode iz mesnog vodovoda. Strogo je stanovnicima ovog naselja zabranjeno koriš?enje vode iz vodovodne mreže, te se snabdevaju iz cisterne javnog komunalnog preduze?a “Univerzal”, postavljene kod crkve u centru sela sa oko hiljadu stanovnika.

– Najozbiljnija je situacija sa školama. To što ni osnovne ni srednje nemaju odgovaraju?e fiskulturne sale, a deci je uskra?eno pravo, to jest nasušna potreba da se bave sportom, i nije problem ako se zna da postoji mnogo ve?i – azbest u školskim zgradama, što, poznato je, može da prouzrokuje oboljenja. ?ak sedam od devet škola na teritoriji opštine je od azbestnih plo?a, a deca borave u tim prostorijama – pri?a nam Gligorijev, napominju?i da su škole zapravo montažni objekti gra?eni pre 40 godina, svaki odavno zreo za remont.

Najmanja prose?na zarada u Vojvodini

Situacija je, kada je o najmla?im žiteljima Alibunara re? – teška i pored toga što opština najviše para iz budžeta daje upravo za decu i škole – 88 miliona dinara za osnove obrazovne ustanove, 64 miliona dinara za predškolske, 42 miliona autobusko-transportnom preduze?u “Alibunar” za prevoz ?aka… i nisu to jedini problemi u opštini u kojoj zvani?na statistika beleži najmanju prose?nu zaradu u Vojvodini (plata ispla?ena u aprilu, prema podacima objavljenim 25. maja ove godine iznoslila je 29.082 dinara, i to sa porezima i doprinosima); a stopa nezaposlenosti (prema podacima SIEPA za 2013.) je neverovatnih 41 odsto.

Me?utim, pitanje koje se name?e glasi – da li je lokalna samouprava pokušala i da li pokušava da, kao takav bolesnik, izdejstvuje još neku injekciju iz evropskog budžeta? Odgovore koje smo u njoj dobili mogli bismo podvu?i kao zajedni?ki imenitelj pod ve?inu opština: nedostatak ljudskih resursa za rad na projektima i, nesporno, nedovoljna sredstva za preuzimanje obaveza iz projekata s obzirom na to da donatorski novac koji se dodeljuje kroz dostupne fondove ne pokriva sve troškove implementacije ve? deo (uglavnom ve?i) vrednosti, što zna?i da je potrebno obezbediti sufinansiranje iz drugih izvora, a što je pak za lokalne samouprave krupan zalogaj. Ne tako veliki, ali sigurno postoje?i razlog zbog kojeg se s lokalnog praga teško mogu doku?iti vrata EU fondova jeste i kakofonija u opštinskoj vlasti po ovom pitanju. Pomenimo da ina?e nema ve?ih trzavica u funkcionisanju vladaju?ih politi?kih partija, a to su sve koje su u?estvovale na potonjim izborima – DS, SNS, LSV, DSS, osim SPS.

Stvoriti pozitivan ambijent, angažovati se…

– Kada biste pitali politi?are koje su potrebe zajednice, šta je gra?anima najpotrebnije, verovatno bi rekli da je to infrastruktura jer je, kada stanu uz neki novootvoren objekat, par?e puta, pre?ista?… to ujedno i prilika za dobar marketing. Me?utim, gra?ani to vide druga?ije. Ne propadaju ruralna podru?ja zbog puteva: evo mi imamo i kanalizaciju, i toplu vodu, i puteve i tri bazena i mobilne opratere i mreže… Problem na selu nije infrastruktura, niko ne odlazi sa sela jer nema put ve? zato što nema posla, a tome su dublji razlozi. Dakle, bitno je stvarati pozitivan ambijent, privredni ali i socijalni, kulturni, a to se može i kroz manje projekte, samo se valja angažovati – uveren je savetnik predsednika opštine Aleksandar Ristin, doskorašnji direktor opštinskog fonda za razvoj, dobrim delom zaslužan za projekte realizovane na teritoriji ove opštine uz pomo? iz evropske kase. Recimo i to da je sadašnji direktor Fonda za razvoj Aleksandar Plakalovi? ocenio da ne može da nam bude kompetentan sagovornik na ovu temu jer je na toj funkciji tek par meseci, te nas je uputio na njegovog prethodnika.

Vetar u le?a nerazvijenoj opštini

– Kao poljoprivrednik, ne mogu da se posebno žalim na opštinu jer delim sudbinu svih paora u zemlji s obzirom na to da subvencije dobijamo iz državne kase. ?ak mogu da pohvalim lokalnu vlast jer je uvela reda u izdavanje njiva u zakup. Do ove godine vladao je haos i bezakonje jer su mnogi, pa i moje komšije, ulazili bespravno u oranice koje nisu izdate u arendu i za to ništa nisu pla?ali, ali sada je druga?ija situacija – pri?a nam poljoprivrednik iz Seleuša. – Me?utim, ko ne živi od poljoprivrede i svog rada, živi teško. Posla nema i to je najve?a boljka.
Naš sagovornik nije imao informacije o evropskim projektima u Alibunaru, ali ih je, kao i drugi stanovnici ove opštine, povezao sa velikom najavljenom investicijom belgijske kompanije Windvision-Windfarm, koja planira da izgradi vetropark baš u blizini njegove njive u Seleušu, od ?ega se, nada se, biti samo koristi za opštinu koja je po kriterijumu razvijenosti jedna od najlošijih u Vojvodini.
Ne poslednjoj sednici Skupštine, krajem maja, Alibunar je doneo novu odluku o izradi plana detaljne regulacije dela priklju?enog dalekovoda za kompleks “Vetroelektrana Alibunar”, što su u Windfarmu ocenili kao zeleno svetlo za kompleks ukupnog kapaciteta 174 megavata i vrednog ?ak 290 miliona evra.

Projekat “Ukusi i mirisi Deliblatske peš?are”, osim privredne, imao i dimenziju multieti?nosti i multikulturalnosti

U razgovoru sa Ristinom ?uli smo da je najvredniji (finansijski gledano) bio projekat “Ukusi i mirisi Deliblatske peš?are“ od 300.000 evra (Alibunar je dobio 250.000 evra) realizovan u prekograni?noj saradnji sa Rumunijom u 2011. i 2012. godini. Alibunar je bio nosilac, a organizacija „Euroland Banat“ iz rumunskog mesta Rešica – partner. Ovim projektom identifikovali su se, razvili i promovisali najbolji lokalni proizvodi pa je tako i napravljena korpa s nekoliko aduta – medom, rakijom, lekovitim i aromati?nim biljem… Re? je o proizvodima s tradicijom, pa i kulturnom potkom, koji se na tržište ne moraju plasirati samo kao produkti najnižeg stepena prerade, ve? im se, kroz druge proizvodne procese može dodati vrednost, što naravno zna?i i ve?i profit onima koji ih prave, a u tom slu?aju, koristi ima i celo ovo podru?je. Glavni cilj ovog, prvog projekta na teritoriji alibunarske opštine finansiranog iz evropskih fondova, bio je pove?anje konkurentnosti lokalnih proizvoda i usluga, odnosno lokalnih ekonomija, kroz savremene prakse koje se koriste u Evropskoj uniji.

Akcenat je bio na unapre?enju sistema kvaliteta, brendiranju, pakovanju i promociji tih proizvoda kako bi se oni bolje pozicionirali na tržištu i doprineli i boljim privrednim rezultatima opštine u kojoj je poljoprivreda i proizvodnja hrane pretežna delatnost. Projekat je promovisao i kulturu, turizam i privredu u komšiluku, na rumunskoj strani Banata jer je po istom modelu realizovan i u Rešici, u okviru IPA programa prekograni?ne saradnje Rumunija-Srbija 2007-2013. Projektna ideja nastala 2010. godine sprodila se u delo bez potrebe da se katkad pritisne ko?nica, a s jeseni 2011. održana je manifestacija koja je pokazala da ceo ovaj posao, osim privredne, ima i dimenziju multieti?nosti i multikulturalnosti. Najpre je organizovana u Rumuniji a po?etkom decembra i u Banatskom Karlovcu, gde je alibunarska opština okupila izlaga?e koji su posetioce do?ekali proizvodima srpske, rumunske i slova?ke kuhinje, pi?em, lokalnim rukotvorinama, kulturno-umetni?kim, ali i edukativnim programom. Gra?ani su, daje se zaklju?iti po velikom prisustvu na odli?no promovisanim festivalima u okviru “Ukusa i mirisa Deliblatske peš?are”, dali punu podršku projektu.

U Alibunaru niste sami

Kako to uglavnom biva, odobren i valjano sproveden, održiv i oprvadan “posao s Evropom”, zapravo je, naravno za one voljne da rade na tom planu, neformalna kvalifikacija za budu?e projekte. Tako i ne iznena?uje to što su u alibunarskoj opštini (zahvaljuju?i sad ve? uhodanom projektnom timu), realizovana još tri evropska projekta – “U Alibunaru niste sami”, za koji je iz IPA 2007-2013 dobila 112.708 evra; ve? pomenuti “Pomo? u ku?i za Alibunar i Kova?icu”, vredan 195.935 evra, te “Upravljanje imovinom”, ukupne vrednosti 145.891 evra. Vrednost projekta “U Alibunaru niste sami” u potpunosti je realizovana na teritoriji ove lokalne samouprave, dok je u “Pomo?i u ku?i za Alibunar i Kova?icu” Alibunar, kao nosilac, u?estvovao sa 110.000 evra, dok je u “Upravljanju imovinom” bio partner i opštini doneo 50.000 evra.

Ide se dalje

Za razliku od mnogih vojvo?anskih opština u kojima je u u po?etku budžetskog programa 2007-2013. bilo više uspešnih projekata, da bi potom te aktivnosti u lokalnim službama gotovo zamrle, u Alibunaru je, ?ini se, obrnuta situacija. Po re?ima Aleksandra Ristina, gotovo je stopostotno sigurno da ?e vrlo brzo po?eti realizacija projekta iz evropskog fonda kojim je predvi?ena adaptacija vikend-ku?a u naselju Devoja?ki bunar u turisti?ke apartmane, te onog koji bi trebalo da za opštinsko transportno preduze?e obezbedi za prevoz školaraca gorivo dobijeno preradom hrane iz restorana koja više nije za upotrebu.
Naš sagovornik ocenjuje da je lokalna samoprava osposobljna za projaktno planiranje i upravljanje. Ina?e, kada je o opštinskim dokumentima re?, Alibunar ima krovni – Strategiju razvoja 2020, na koju može da se pozove ako bude odgovarao na pozive koji “pokriva” planski evropski document Evropa 2020, a koji pak prepoznaje lokalne samouprave kao oslonac u realizaciji projekata.

Logo EU Exchange 4

Projekat “Pomo? u ku?i za Alibunar i Kova?icu” finansiran je u okviru programa EU Exchange 4

“U Alibunaru niste sami” sprovo?en je u 2013. i 2014. godini, a cilj mu je bio poboljšanje kvalteta života izbeglih i raseljenih, te domicilnog stanovništva. Najpre je sprovedeno detaljno istraživanje potreba i selekcija potencijalnih korisnika usluge pomo? u ku?i. Umesto prvobitno planiranih 20, projektni tim uspeo je da angažuje 26 asistenata, što je ujedno zna?ilo i toliko radnih mesta. Dakle, pove?ana je zaposlenost na teritoriji opštine u kojoj statistika u toj oblasti beleži poražavaju?e podatke, pomoglo se vremešnim izbeglicama i domicilnom stanovništvu u svakodnevnom životu, a sve je to doprinelo i integrisanju izbeglih i raseljenih u ovu sredinu. Zapravo, ovaj projekat sproveden je u dva kruga, a tre?i, iz programa Exchange (“Pomo? u ku?i za Alibunar i Kova?icu”), u?inio ga je održivim. Naime, kako opština, u skladu sa zakonima koje ograni?avaju zapošljavanje u javnom sektoru, ima vezane ruke, osnovana je organizacija “Sigurna starost”, osposobljena da iza?e na kraj sa finansijama i kadrom i da se skine s opštinskog budžeta, obezbedivši iz drugih izvora (uklju?uju?i pokrajinsku kasu) 2,5 miliona dinara da bi projekat nastavio da živi.

Sla?ana Gluš?evi?

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za me?uregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isklju?ivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji na?in ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

Podelite ovu stranicu!