ALEKSEJ KIŠJUHAS: Memorandum koji traje

25 Sep 2016

Uporedo sa ekonomskom i političkom krizom, i moralna kriza teško pritiska naše društvo

Razaranje sistema vrednosti ne odnosi se samo na moralne norme. Stanje je takvo da je gotovo nepoznata lestvica vrednosti za koje se ovo društvo zalaže. Zbog toga se prioriteti potreba spontano obrazuju, pretežno pod uticajem potroša?kog mentaliteta. Ta psihologija povezana sa neobuzdanim primitivizmom silno je oja?ala sklonost prema šundu u literaturi, muzici, filmu i zabavi svake vrste. Razvijanje te sklonosti ?ak se i svesno i sistematski podsti?e posredstvom štampe, radija i televizije. Pod pritiskom agresivnog šunda koji suvereno vlada na sceni, prave kulturne vrednosti su ostale bez šireg uticaja.” Da li bismo potpisali ove re?enice? Da li one precizno opisuju ili vešto ga?aju stanje kulturne i moralne krize u kojem se nalazimo? Da li su one aktuelne, tj. da li one važe i danas? Da, da, i da?

Upravo u tome i jeste problem. Kako sad to? Zar nije moralna kriza, a mentalitet nam potroša?ki? Nisu li nam vrednosti poreme?ene, šta god to zna?ilo (a ne zna?i ništa)? Moralna je kriza u tri lepe, ki? i šund nagrizaju, vrebaju i prete, evo, vidi rijalitije, kratke suknje i vešta?ke sise? Ili Marinu Abramovi? i Demijena Hersta, nebitno, pa na šta to li?i, stotinu mu plasti?nih Isusa? Problem je, zato što ove re?enice nije napisao nekakav dežurni TV sociolog, kulturni radnik ili poštenja?ina od inteligencije, a koji baš i ne razumeju vreme u kojem žive. Naime, u pitanju su re?enice iz zloglasnog (nacrta) Memoranduma SANU iz 1986. godine. I problem je zato što ovo jeste pseudointelektualni narativ koji vlada i traje i danas, kada neprimereno i nakaradno obeležavamo krvavi jubilej istog dokumenta.

Memorandum SANU je anahroni, reakcionarni i kontrarevolucionarni tekst koji nastupa sa pozicije srpskog nacionalizma. Sirota (ne)kultura, ki? i šund, odnosno elitisti?ki stavovi nekolicine akademika o doti?nima su tu najmanje sporni, naravno. Davimo se u šundu, možeš misliti. Neki drugi potezi pera ili udarci mastiljave pisa?e mašine autora ovog nacrta mnogo su ubojitiji. Na primer, on osporava AVNOJ, dovodi u pitanje ulogu i zna?aj Komunisti?ke partije Srbije, kao što odbacuje i vladaju?i jugoslovenski Ustav. Ali, poenta je u mnogo dubljem kontinuitetu naše intelektualne, politi?ke i ideološke sadašnjice sa ve?inom stavova u tom zloglasnom dokumentu. Na primer, prema Memorandumu, “Razloga za ve?u autonomiju Vojvodine pogotovu nije bilo. To proširenje dalo je silnog podstreka birokratskom autonomaštvu i ozbiljnim pojavama separatizma”. Ovo je logika koja stoji iza “antibirokratske revolucije” koja se dogodila samo par godina kasnije, ali i iza izjedna?avanja autonomija sa separatizmom, što je zlomisao koju živimo i danas. Uz to, re?enica “uterivanje nau?nika i kulturnih stvaralaca u pokrajinske torove” implicitno naziva vojvo?anske i kosovske nau?nike i umetnike – stokom.

Zatim, ima tu i uzbunjivanja javnosti, bole?ivog fatalizma i katastrofizma u duhu jednog Donalda Trampa. Te mirnodopske 1986. godine Memorandum je drobio o “fizi?kom, politi?kom, pravnom i kulturnom genocidu nad srpskim stanovništvom Kosova i Metohije” i o tome da je “srpskom narodu objavljen jedan odista specijalan, ali otvoren i totalan rat (…) koji se odvija skoro pet godina”. Priko?imo malo sa ovim opasnim olakostima. Ej, totalni rat i genocid? A tu odmah iza tekstualnog ugla su i pozivi da se na ovaj “otvoreni rat” protiv Srba na Kosovu odgovori prigodnom i istom merom: “odlu?nom odbranom naroda i svoje teritorije”. Duga ruka Memoranduma (para)vojno se izlila po kosovskom vilajetu 1998. i 1999. godine.

Sve je dodatno za?injeno logikom teorija zavere (“Pod veštom primenom raznih metoda i taktika, s podeljenim ulogama, uz aktivnu podršku pojedinih politi?kih centara u zemlji…”), pri ?emu su glavni zaverenici Tito i Kardelj, kao etni?ki Hrvat i Slovenac. Oni su, naime, sa svojim saplemenicima dogovorili i sproveli pre?utnu “revanšisti?ku” politiku i sistemsku “diskriminaciju” “prema Srbima” koja se, poga?amo, “kona?no izrazila u genocidu”. Nešifrirano ime ove austrougarske zavere (pardon, “koalicije”) glasilo je “Slaba Srbija, jaka Jugoslavija”. Najzad, memorandumska fraza o srpskom “istorijskom porazu u miru”, a koja logi?no otvara vrata za pobedonosni rat, karakteristi?na je i kultna zamisao jednog ?oveka. Onog ?ije ime i prezime po?inju na “D-“, a završavaju se na “-obrica ?osi?”.

Logika, ideologija i vrednosni sistem Memoranduma su jasni, i kroz njega provejava i vrišti nekoliko osnovnih, kao i temeljno zlih i naopakih ideja: (1) Srpski narod je opasno razjedinjen zbog procesa decentralizacije, odnosno zbog autonomija Vojvodine i Kosova. (2) Srpski narod je žrtva koja je najviše dala i najviše propatila u socijalisti?koj Jugoslaviji, pre svega zbog zavereni?kog delovanja Hrvatske i Slovenije. (3) Srpski narod je zbog svega toga u stanju sveopšte politi?ke, ekonomske, duhovne, moralne, kulturne (dopisati po naho?enju) krize. Vratimo se onda na pitanje sa po?etka ovih Fusnota: Da li bismo potpisali ove re?enice? Da, da, i da. Jer, potpisuje ih naša društvena stvarnost. Tada je posve nebitno da li se ovaj dokument zaista i pro?itao. NJegove ideje predstavljaju osnovnu ideološku matricu koja se podlo usadila u umove i prakse, koja se ukorenila u kafane i televizije, frizerske salone i automehani?arske radnje. Autonomije su separatisti?ke i opasne, posvuda su ki? i šund, zli Hrvati su prevarili naivne Srbe, mladi ne treba da rade po mrskom inostranstvu, moralna je kriza, na Kosovu je bio genocid nad Srbima, pritisci su “velikih sila”, Srbi su ve?ite žrtve (ali su i najbolji i najja?i), Tito je mason. Zvu?i poznato?

Memorandum zato nije nikakav prvi “demokratski” ili “opozicioni” dokument, kako se danas komotno i neodgovorno tvrdi, ve? jedan pseudointelektualni omlet sa?injen od gomile nenau?nih stavova, paušalnih opaski, neopovrgljivih tvrdnji, vrednosnih sudova i politi?kih frazetina. Ali, ova jajarska mešavina pasivne kuknjave i poziva na akciju vremenom je razbila i državu, društvo, živote, porodice i gradove. Tada je Memorandum i mogu?e i nužno (pro)?itati kao ratni plan. Baš kao što je jedno iš?itavati nezgrapnu semantiku, jeftini populizam, zaverašku ideologiju i nekonzistentnu logiku programa Nacisti?ke partije nekih 1920-ih godina, a nešto sasvim drugo ?itati je 1945. godine, odnosno nakon Aušvica.

Drugim re?ima, cela ta gužva oko Memoranduma bila bi samo neslavno nesimpati?na, konspirativna ili “disidentska”, možda ?ak i inspirativna i legitimna. Neka cveta hiljadu ideoloških cvetova, pa i poneki nacionalisti?ki korov od halucinogenog opijata, ako baš mora. Bila bi, da nema te jedne nezgodne uzro?no-posledi?ne sitnice: krvavih etni?kih ratova, stvarnog genocida nad Bošnjacima, Sarajeva, Vukovara i ?akovice, izolacije, osiromašenja i bede. A ?ije je ideološko pogonsko gorivo bio upravo Memorandum. Tih sedamdesetak stranica bili su i kora i fil za spravljanje torte etni?kog nasilja i društvenog sloma. Preostalo je samo dodati olovni šlag. Memorandum SANU su i temelji i zidovi poduhvata izgradnje Velike Srbije. Sve ostalo su jebene tapete.

Zlokobna trajnost, diskretni buržoaski šarm ili neodoljiva lako?a postojanja Memoranduma SANU opasni su, prete?i i sudbonosni i dan-danas. Zapravo, osnovni politi?ki stav ovog nakaradnog dokumenta može biti sažet u samo jednu poruku: onu protiv složene države i protiv pluralizma u jugoslovenskom ili srpskom društvu. U tome je suština, a svi ostali motivi – od genocida na Kosovu do ki?a i šunda u kulturi – samo su varijacije na istu falš temu. Posredi je i bio i ostao jedan agresivni napad na zamisao (kon)federalne države kao zajednice koja prepoznaje razli?itosti, prava i obaveze svojih gra?ana i mimo banalne etni?ke matrice. Atak na državu koja nastoji da se razvija i modernizuje po društvenoj vertikali, odnosno koja se razvija u dubinu. Umesto te dubine, ideolozi Memoranduma su vlažno sanjali i sugerisali razvijanje – u širinu. Dakle, umesto pitanja kakva jugoslovenska država, uspešno su nametnuli pitanje kolika srpska država. I u toj mo?varnoj kaljuzi ?u?i aligator svih naših neda?a. I živo blato iz kojeg nikako da se izvu?emo. Jer, memorandumska logika srpskog nacionalizma traje i danas, ?itavih trideset godina kasnije. A to što Memorandum deluje kao da je napisan danas, predstavlja naš najve?i moralni sunovrat i društveni poraz.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!