ALEKSANDRA ĐURIĆ BOSNIĆ: Mržnja na mišljenje

16 May 2016

Povodom novih napada na Radomira Konstantinovića

Tamo negde blizu dvestote strane, ovih dana pomno „analizirane“ Filosofije palanke, (u “nacionalnom dnevniku” Politika, a od strane izvesnog Zorana ?irjakovi?a, u ulozi Civilnog Lica Angažovanog Na Poslovima Zaštite Roda – u daljem tekstu CLANPZR), piše Konstantinovi? o sasvim specifi?nom fenomenu ?ijom se manifestacijom palanka da nazvati palankom (gde god bila), a palan?anin – palan?aninom (ko god bio): re? je, dakle, o fenomenu „mržnje na mišljenje“. Zašto je za kulturu Roda tako prirodno ovo užasavanje od transcedencije, kao od mišljenja, pisanja ili pak ljubljenja?

Pri?a tu Konstantinovi?, sasvim nedvosmisleno, pa dakle i jasno, pri?u o ?iril Filozofu (zagonetka iz Vukovog Srpskog rije?nika), odmetniku i izgredniku, prokletniku izvan jata, odba?enom i izopštenom… Kao nosilac (a ve? smo o tome više puta u raznim prilikama govorili i pisali) izrazitog individualizma, ?iril Filozof, ta retka i sasvim usamljena ptica jeste prokletnik kojeg pleme, kao „pukotinu na sopstvenom svom zdanju“, progoni, progone?i istovremeno „izuzetnost filozofskog stava“, te otkrivaju?i svoj nepomirljivi antifilozofski stav, upravo kao doslednu mržnju na mišljenje.

Zbog ?ega bi Rod to ?inio? Jedan od najimpresivnijih filozofskih odgovora na temu tenzija na relaciji rod-individua, ili kolektivno-li?no, jeste upravo Konstantinovi?ev. Formulisan je negde oko osamdesettre?e stranice u Filosofiji palanke i, negde oko 1969. godine dvadesetog veka, a glasi: „Otvorenost neure?enog sveta van gnezda, raznovrsnost stvari, re?i i lica nasuprot pouzdanoj istovetnosti, priznanje i voljenje nepoznatog, nasuprot nametanju poznatog za univerzalni standard – to je nepodnošljivi atak na u–dom-ljeni?ki Ideal Predaka koji pukim trajanjem, drevnoš?u, garantuje višnju istinu, i muka da se odrod operiše od Roda“.

Vratimo se, na?as, klju?nim re?ima koje bi u ovom kratkom odlomku, ali i konsekventno, u Filosofiji palanke, toliko onespokojile CLANPZR-a… Mogle bi to biti npr. formulacije – „otvorenost neodre?enog sveta“, ili, jednostavno „van gnezda“, ili, možda „raznovrsnost stvari“, ili „voljenje nepoznatog“… Uzbudljivom se, autoru niza tekstova u Politici (kojima nam je svakako upotpunio sliku Srbije koja se iznova budi i Roda koji se ponovo ra?a), izgleda ?ini i ideja da je vreme da se opet (ako je ikada i prolazilo!), u ime višnje, rodne istine, odrod operiše od Roda. Mogle bi ga, izvesno, teorijski uznemiriti i ?injenice da Rod nikada ne?e postati subjekat, te da je Rodu kao Kolektivnom telu strano mišljenje u onoj meri u kojem mu nije stran broj… Da postoje “opasne knjige” (na koje revnosno upozorava CLANPZR i u ?ije postojanje, kako se nada, ?itaoca “argumentovano” uverava), koje destruiraju krhko uspostavljenu misao Roda, ina?e bezbedno ovaplo?enu tek kao jednomislije ili jednoumlje, nedvosmisleno je “teorijsko”uporište autora….

Marljivi i, recimo, dovitljivi ?italac, ukoliko je ponesen pomalo znatiželjom, pomalo mazohizmom, a najverovatnije profesionalnim imperativom istraživanja jednog ateorijskog fenomena satvorenog od strane CLANPZR, mogao bi, eventualno, predložiti autoru da po sli?nom principu pokuša da se probije (tekstualno, naravno) do ideoloških platformi npr. Hegelove Fenomenologije duha, a odmah potom (i ne manje važno) i do Kantove Kritike mo?i su?enja.

Tamo ?e ga, u nesagledivom mnoštvu istovrsnih, do?ekati i ova, filozofski opet zahtevna formulacija, kojom se uspešno daju testirati granice mnogih antinomi?nih i transcendiraju?ih stanja, a koja glasi: „Svrha je predmet nekog pojma, ukoliko je pojam uzrok tog predmeta“… I mi, „nezadovoljni, slu?ajni Srbi“ (koji jesmo da jesmo i koji nismo da nismo), nikada dovoljno na Rodu i broju, ozbiljno se svih ovih dana pitamo: a gde je, u me?uvremenu, nestala Svrha? U tekstu je, naime, nema, u podtekstu – još i manje.

Zaklju?i?emo, dakle, nešto jednostavnije i Rodu bliskije: Lepota je, oduvek bila i osta?e u oku posmatra?a… Autoru, me?utim, savetujemo i da se bez nelagode i suvišnih inhibicija, kada im ve? nije vi?an, prepusti istraživanju naredne dve, duhu Roda vazda izmi?u?e oblasti, a to su – pisanje (u duhu tvora?ke subjektivnosti) i ljubljenje (u duhu anti?kog ideala „za?injanja i ra?anja u lepoti“…). A tu ?e se ve? mnogi na?i na meti (u duhu Eliotovog pojma tradicije), jer Pravi naj?eš?e nisu i „nedužni“ u odnosu na ideje Roda i Broja…

No, najzad, dijalekti?ki i metafizi?ki gledano, i negacija, kakogod besmislena i banalna bila, oduvek je bila i deo kretanja…

A i davno smo nau?ili – eppur si muove

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!