ALEKSANDRA ĐURIĆ BOSNIĆ: Mladi jasno prepoznaju anahrone stereotipe

"Najveći izazov identitetskoj samopercepciji i percepciji mladih u Srbiji jeste ideološko, političko, kulturološko paradoksalni kontekst u kojem se odvijaju njihove egzistencije"

28. jula 2018

Za razliku od mnogih koji sumnjaju da je moguće pokrenuti pripadnike mlađih generacija, kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić smatra da postoji prostor za rad sa mladima i kaže da ima „čudan optimizam“.

* Na čemu bazirate optimizam?

– Optimizam baziram upravo na reakcijama mladih učesnika u projektu koji su pokazali da vrlo jasno prepoznaju anahrone ideološke matrice i stereotipe, da uočavaju pokušaje revizije istorije u školskim udžbenicima, da im je jasna manipulacija kroz izostavljanje književnih baština regionalnih kultura, kao i da prepoznaju značaj istinitog i objektivnog informisanja u eri postistine. Mislim da je veoma značajno i to da su sugerisali da se u programima predmeta gde je to moguće (istorija, sociologija, književnost, filozofija, građansko vaspitanje) uvrste teorijske pretpostavke i analiza pojmova ideologije i ideološkog oblikovanja stvarnosti, mogućnosti i osnovnih preduslova društvene realizacije modela interkulturalnosti. Mislim da su to stavovi koji zaista učvršćuju naš optimizam..

* Da li mladima u Srbiji išta znači evropski identitet?

– U fokusu rada sa mladima bilo je tematizovanje njihove percepcije evropskog, građanskog i nacionalnog identiteta putem analize uloge ideoloških predstava i zadatih narativa u formiranju slike o drugom, uloge društvenih konstrukata posredovanih sistemima medija, obrazovanja i kulture. Odgovor na pitanje „šta zapravo znači biti građanin Evrope?“ za mlade je, očigledno, bio kompleksan izazov imajući u vidu da žive u društvu u kojem dominira tabloidna stvarnost koja kritičku svest uspešno konvertuje u populističku, u kojem su suočeni sa formalno interkulturalnom i proevropskom orijentacijom, s jedne, i tradicionalistički-nacionalnom i anahronom matricom, s druge strane. Međutim, ohrabrujuće je to što mladi koji su učestvovali u projektu smatraju da biti građanin Evrope ne isključuje činjenicu da ste istovremeno i pripadnik sopstvene nacije.

* Koje su osnovne odlike kolektivnog i individualnog identiteta o kome su vam govorili?

– Najveći izazov identitetskoj samopercepciji i percepciji mladih u Srbiji jeste ideološko, političko, kulturološko paradoksalni kontekst u kojem se odvijaju njihove egzistencije i koji čini da kolektivni, nacionalno/patriotski identitet biva često traumatično suprotstavljen individualnom, građanskom identitetu. Identitetske konfuzije kod mladih građana Srbije i 2018. godine i dalje uslovljavaju nedovoljno ili sasvim nedekonstruisani ideološki konstrukti o „nama“ i „njima“, prijateljima i neprijateljima, tradicionalizam, antizapadnjaštvo, autoritarnost, i sl. Nametnute slike ideološki oblikovane istorije uvek iznova podstiču imperativ vrednosnih opredeljenja koja stare identitetske konflikte i strasti održavaju vitalnim i koja, osim što uzurpiraju svest o realnom prostoru i vremenu u kojem žive, mladim građanima u Srbiji nameću i destruktivne, binarno šematizovane stereotipe o „pripadanju“ i „nepripadanju“, „lojalnosti“ i „nelojalnosti“, „patriotizmu“ i „izdajništvu“.

* Da li smo možda previše „strogi“, ne samo prema mladima već i celoj Srbiji? Nacionalizam, konzervativizam, ekstremizam raznih oblika jača i u razvijenijim i bogatijim zemljama EU i među mladim Evropljanima.

– Tačno je da konzervativna, nacionalistička matrica postaje sve frekventnija i u onim društvima za koja se verovalo da su takve stavove ostavila davno u prošlosti. Izolacionizam i ksenofobija su se, u nekim slučajevima, materijalizovali u vidu pravih zidova koji su podignuti duž nekih granica. To je veoma zabrinjavajuće. Ali, ne mislim da smo suviše „strogi“ prema samima sebi. U stvari, trebalo bi da svako bude, pre svega, strog prema samom sebi, pa onda prema drugima. Osim što je moralnije, to je i logičnije, jer objektivno možemo vrednosno intervenisati samo u sopstvenom društvu, a ne u nekom drugom. Konačno, sintagma o Balkanu kao „buretu baruta“ i dalje važi, što nas sve obavezuje na dodatnu i maksimalnu opreznost.

Projekat “Mladi u eri postistine: Proširi vidike” realizuje se uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija. Mišljenja izrečena u ovim tekstovima isključivo su odgovornost autora i ne odražavaju nužno stavove Fondacije.

(Safeta Biševac, Danas)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Raspust
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga