ALEKSANDAR SEKULOVIĆ: Impeachment!

03 Jan 2014

Nedozvoljen pritisak Tomislava Nikolića na sud

U postupku rehabilitacije četničkog vođe Dragoljuba Draže Mihailovića pred Višim sudom u Beogradu dogodilo se nešto što do sada nije nikada viđeno u dvovekovnoj modernoj istoriji pravosuđa. Naime, u želji da izdejstvuje hitnu rehabilitaciju osuđenog Mihailovića, predsednik Srbije Tomislav Nikolić poslao je na ročište od 24. decembra svog glavnog savetnika Olivera Antića, kako bi ovaj jasno stavio do znanja sudu šta mora da učini. Već i samo pojavljivanje u sudnici tako uticajnog nosioca izvršne vlasti predstavlja nedozvoljeno mešanje u rad suda i direktan pritisak na sudsko veće, a činjenica da se ta osoba u sudnici ponašala arogantno i agresivno samo potvrđuje da je cela ta operacija izvršena umišljajno i planirano, da se radi o potpuno svesnom i namernom pritisku na sud. Time je Tomislav Nikolić, kao predsednik Republike, povredio Ustav Republike Srbije, odnosno član 4. Ustava u kome se kaže: „Sudska vlast je nezavisna“.

Ne postoji ništa što bi se moglo uzeti kao izgovor i opravdanje za ovaj skandalozni čin. Ako je Tomislav Nikolić, kao nosilac titule četničkog vojvode, osećao obavezu da interveniše u korist svog uzora i idola Draže Mihailovića, to je njegova privatna stvar, dočim je javna funkcija nešto što sa time ne sme da ima nikakve veze. Ovaj čin ne opravdava ni činjenica da je Oliver Antić u sudnicu ušao maskiran u zvanje „punomoćnika predlagača“, jer to providno lukavstvo kompromituje ne samo pravni, već i moralni aspekt te operacije. Konačno, Nikolića ne opravdava ni to što se na ovu akciju odlučio pod pritiskom Ravnogorskog pokreta iz Kragujevca, koji mu je nedavno uputio otvoreno pismo sa imperativnim zahtevom da izdejstvuje hitnu rehabilitaciju Draže Mihailovića. Naprotiv. Jer, ako predsednik Republike postupa po nalozima sledbenika neke Vudu religije, tek je to razlog za ozbiljnu zabrinutost.

Narodna skupština Republike Srbije ima obavezu da ovim povodom pokrene postupak za razrešenje Tomislava Nikolića dužnosti predsednika Republike, budući da član 118. Ustava jasno propisuje da se predsednik Republike „razrešava zbog povrede Ustava“. Taj postupak podrazumeva da Skupština zatraži od Ustavnog suda da oceni da li je u konkretnom slučaju bilo povrede Ustava, odnosno da li upućivanje svog glavnog savetnika na sudsko ročište predstavlja povredu ustavne norme o nezavisnosti sudstva.

Naravno, bilo bi logičnije i politički celishodnije da sam Nikolić podnese ostavku zbog ovog neprimerenog postupka. U drugim zemljama su ministri, predsednici vlada, pa i šefovi država, podnosili ostavke zbog daleko manjih prekršaja. Koliko se samo krunisanih glava odreklo prestola zbog ljubavi prema ženama iz nižeg staleža! A legendarni Vili Brant odstupio je sa dužnosti, mada je on sam bio žrtva komplota. To, međutim, u Srbiji nije praksa iako je upravo ovde vapijuća potreba da se prestane sa shvatanjem vlasti kao sredstva za promociju ličnih interesa i ciljeva.

U životu postoje trenuci kada se donose odluke od presudnog značaja, trenuci kada se društvo nađe na raskršću i treba da izabere put kojim će dalje ići. Ako ovo skandalozno uplitanje predsednika Republike u sudski postupak ostane nesankcionisano, ako se i Narodna skupština ogluši o svoju ustavnu obavezu da pokrene pitanje njegove odgovornosti i razrešenja, onda će Srbija ponovo izabrati put samovolje, bezakonja i pravne anarhije.

(Autor, dr Aleksandar Sekulović, član je rukovodstva Antifašističkog saveza Srbije)

Podelite ovu stranicu!