Aleksandar Roknić: Policija vs. tužilaštvo

20 Oct 2016

Stari Rimljani su imali izreku – čija korist, njegova i odgovornost, a korist od nezakonitog rušenja objekata u Savamali su imale gradske vlasti

Državne institucije u Srbiji rade na dugme: sad ih uklju?iš, sad ih isklju?iš. Kao Homer Simpson u jednoj od epizoda Simpsonovih: posle beskrajnog pritiskanja dugmeta, on više ne zna da li je svetlo ili mrak. Najbolji primer tog “on-off” principa u radu institucija je slu?aj Savamala, gde je u no?i izme?u 24. i 25. aprila paravojna grupacija od 30-ak naoružanih, uniformisanih osoba bez oznaka i maskiranih fantomkama – bagerima srušila 10-ak poslovnih objekata u Savamali.

Pritom su crnim džipovima blokirali okolne ulice, slu?ajne prolaznike legitimisali (valjda navika), a ?uvara jednog od objekata vezali i mu?ili. Policija na brojne pani?ne pozive gra?ana nije izašla na teren jer je, kako je to ministar policije rekao, postojala opasnost da policajci stradaju od strujnih kablova koji su virili iz porušenih objekata.

Više javno tužilaštvo u Beogradu ve? mesecima traži od policije da prikupi dokaze o ovim doga?ajima. Prema Zakoniku o krivi?nom postupku tužilaštvo rukovodi istragom, što zna?i da je policija servis tužilaštva. Ali policija ignoriše tužilaštvo u ovom predmetu koji je krucijalan za vladavinu prava i bezbednost gra?ana, na ?emu u pregovorima sa Srbijom insistira i EU, u nedavno otvorenim poglavljima 23 i 24 – pravosu?e, ljudska prava i bezbednost.

Tužilaštvo je u proteklih 5 meseci policiji poslalo 4 zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja a, kako je objavio Insajder, pre 3 nedelje uputilo i urgenciju „za postupanje po podnetim zahtevima“. To zna?i da istraga o tome šta se desilo u Savamali tapka u mestu. Kada Tužilaštvo šalje urgencije policiji, to zna?i da policija ne radi ništa. Tužilaštvo nema drugi zakonski instrument kojim bi nateralo policiju da radi ono za šta je gra?ani države Srbije pla?aju. Ili možda imamo partijsku policiju koja ispunjava privatne želje nekolicine ljudi iz državnog vrha, kao u vreme režima Slobodana Miloševi?a. Znamo kako se to završilo – ispunjavanjem naloga za likvidacije politi?kih protivnika i kriti?ara Miloševi?evog režima.

Zanimljivo je da je Više tužilaštvo na pitanja lista Danas o tome da li postoje problemi tužilaštva u komunikaciji sa policijom u vezi s ovim slu?ajem, odgovorilo da tužilaštvo nikada nije imalo problema u komunikaciji sa policijom, „a to se odnosi kako na konkretne predmete tako i na svakodnevno postupanje policijskih službenika i zamenika javnog tužioca u predmetima koji su u nadležnosti Višeg tužilaštva“.

„Dakle, saradnja tužilaštva i policije je odli?na i ne postoje nikakvi problemi u me?usobnoj komunikaciji“, rekla je portparolka tužilaštva Tatjana Sekuli? i dodala da se “predmet o rušenju objekata u Savamali ne nalazi ni u ?ijoj fioci, ve? tužilaštvo postupa od prvog trenutka, ta?nije od prvog saznanja o ovom doga?aju”.

Bi?e da se u ovom slu?aju policija ipak otrgla kontroli tužilaštva. Možda policija nije obaveštena o tome da se tužila?ka istraga primenjuje od oktobra 2013. godine.

I zaštitnik gra?ana Saša Jankovi? je obavio svoju istragu i prikupio masu dokaza o umešanosti policije u ovaj slu?aj. Dokazano je da je ona imala nalog iz vrha – da li policije ili Vlade Srbije, da ne reaguje i da pusti “fantomske bagere” da poruše objekte koji ometaju sprovo?enje megalomanskog projekta naprednjaka Beograd na vodi.

Ko može da naredi policiji da ne iza?e na teren na pozive gra?ana? Iz transkripata razgovora dežurnog smene u stanici policije zaduženoj za Grad Beograd, jasno je da je dobijena naredba da se za situaciju u Savamali gra?ani preusmeravaju na Komunalnu policiju i da se ne šalje dežurna patrola na lice mesta.

Problem blokade institucija i nesprovo?enja zakona u Srbiji nije nov. Na te probleme ukazuje se u svakom izveštaju me?unarodnih institucija, ali vlast za to ne haje, jer su uprkos tome otvorena baš poglavlja na koja se ovaj problem odnosi – pravosu?e i bezbednost. To samo pokazuje koliko ceo proces pridruživanja EU zapravo zavisi od politi?ke volje a ne postignutih rezultata. Drugim re?ima, ako je odlu?eno da Srbija postane deo EU, onda se ovakvi slu?ajevi podvode pod unutrašnja pitanja i Unija se u njih ne meša.

A da li ?e biti rešen ovaj slu?aj, na ?emu insistiraju i desetine hiljada gra?ana koji ve? peti put protestuju na beogradskim ulicama – pa ne?e, jer ne postoji politi?ka volja da se obelodani da, kako je to lepo rekao premijer Aleksandar Vu?i?, iza rušenja u Hercegova?koj “stoji vrh gradske vlasti”. Stari Rimljani su imali izreku – ?ija korist, njegova i odgovornost, a korist od nezakonitog rušenja objekata u Savamali su imale gradske vlasti.

Ministar policije Nebojša Stefanovi? tvrdi da je sve u najboljem redu i da ?e nadležni u policiji sa tužilaštvom „raspraviti šta je ura?eno, šta je dostavljeno, šta nije, da li treba još nešto da se dostavi od dokumenata“. Naravno, nijednoj vlasti ne odgovaraju odgovorni, savesni i efikasni tužioci koji krivi?no gone najviše državne funkcionere. Setimo se sramnog prekršajnog postupka koji je krajem 2009. bio pokrenut u marketinške svrhe protiv tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadi?a.

Da bi pokazao da institucije rade svoj posao, Tadi? je naterao policiju da podnese prekršajnu prijavu protiv njega, jer je 2009. na fudbalskoj utakmici Srbije i Rumunije ispijao šampanjac sa brojnim ministrima i gradskim funkcionerima, uprkos Zakonu o spre?avanju nedoli?nog ponašanja na sportskim manifestacijama. Predsednik je sve priznao pred prekršajnim sudijom, a kaznu od tadašnjih 40.000 dinara je platio i nije se žalio. Zbog sprdanja politi?ara sa državnim institucijama, zbog njihovog ponižavanja i unižavanja, slu?ajevi kao što je Savamala završavaju kao postupak protiv Tadi?a – u mehuri?ima.

Autor je urednik i novinar u dnevnom listu Danas iz Beograda.

(Peš?anik.net)

Podelite ovu stranicu!