ALEKSANDAR RELJIĆ: Gradili smo kulu od karata

23 May 2016

...znao sam i to da mi gradimo jednu kulu od karata koju je preko noći moguće oduvati

Smenom programskog direktora Slobodana Arežine, a zatim i nekoliko urednika informativnog programa, Radio-televizija Vojvodine (RTV) postala je prvi plen izbornih pobednika. Politika se na taj način (opet) pokazala kao stvarni gazda javnog servisa, čiji bi vlasnici – i po slovu zakona i na osnovu računa koje (preko „struje“) plaćaju – trebali biti građani Vojvodine. A za većinu građana Vojvodine, baš kao i za (još uvek aktuelnog) urednika dokumentarnog i obrazovnog programa Aleksandra Reljića, ovaj potez Upravnog odbora nije bio nimalo neočekivan. Naprotiv, rekao je sagovornik portala Magločistač, koji je potpisao brojne sjajne autorske ili koautorske (u „Radaru“, na primer) dokumentarne emisije i priloge. Naravno, kao što je očekivana bila akcija novopostavljenog Upravnog odbora, ništa manje čudno nije ni što je Reljić jedan od potpisnika otvorenog (protestnog) pisma u kom se taj čin osuđuje:

„Očekivao sam ovakav razvoj situacije od početka do kraja i govorio sam i kolegama da ćemo nakon izbora imati potpunu promenu i po dubini i da će zaista to izgledati kao ono što se dogodilo u HRT-u kada je 70 ljudi smenjeno. Iako je kod nas taj broj 14, rekao bih da je to ista situacija zato što su urednici programa zamenjeni u jednom danu. Nisam, naravno, iznenađen ni načinom na koji je to urađeno. Naime, čim je postavljena v. d. direktorka, znao sam da kreće… Mislim da su ti znaci bili nekako jasni i pre izbora, jer smo već u februaru znali ko otprilike čini novi Upravni odbor RTV-a i bilo je jasno ko je uticao na odluku o njihovom članstvu. Međutim, do 18. aprila oni nisu seli na ta svoja mesta, jer je mandat starog Upravnog odbora trajao do tog datuma. Znao sam i da oni šest dana pre izbora neće praviti neke ozbiljne rezove, ali sam očekivao da će to učiniti na prvoj sednici nakon izbora.“

Ko je uticao na njihovo postavljanje?

„Nemam dokaze ni za šta tog tipa, ali po svemu sudeći je to nova vlast, koja i inače drži sve u svojim rukama u celoj zemlji. Oni su definitivno uticali na to.“

I kakva je sad situacija? Protest protiv ovakvog čina Upravnog odbora u međuvremenu je potpisalo više od 100 ljudi, a u RTV-u je zaposleno više od hiljadu.

„Mi, koji smo se potpisali, nismo išli po Televiziji i tražili od ljudi da stave potpis na taj papir. To smo uradili mi, novinari i urednici ‘koji smetaju’, jer mi se čini da im je smetao uređivački koncept koji građen skoro pet godina. Taj koncept je, uostalom, RTV i izdigao na jedan mnogo viši nivo. Rekao bih da je od osnivanja do danas, u poslednjih pet godina ugled RTV-a bio mnogo širi od lokalnog i pokrajinskog karaktera. RTV jer je i u regionu izgradila ugled, a to ću pokušati da oslikam iz ličnog primera. U RTV sam došao u avgustu 2011. i u to doba koga god bih zvao za izjavu ili intervju, ljudi su bili potpuno nezainteresovani. Dakle, nisu hteli da daju izjave. Ne zato što je RTV bila ozloglašena, a bila je i to, nego zbog toga što je u to vreme bila beznačajna, neuticajna i neugledna kuća. Međutim, ugled joj je nakon toga rastao munjevitom brzinom tako da sam vrlo brzo doživljavao situacije da mi se ljudi ‘nude’ kao sagovornici, odnosno da odmah pristanu na razgovor čim čuju da je reč o RTV-u. Mi sada u Beogradu često čujemo da gledaju samo RTV, a isto tako i u regionu u kom smo takođe puno radili. Ljudi su se, ‘od Triglava do Đevđelije’, oduševljavali i temama koje smo obrađivali.“

Bilo vas je i šire od toga. Išli ste, recimo, u Rusiju praviti reportažu o povredama raznih vrsta prava naših radnika uoči Zimske olimpijade u Sočiju.

„O tome koliko je RTV promenila ugao uređivanja programa govori i činjenica da sam prošle godine snimio i prilično skup film u odnosu na produkciju kakva je u RTV-u. Snimio sam film o unuku komandanta Aušvica Rudolfa Hesa kog je preživela logorašica simbolično usvojila kao svog unuka. Mi smo jedini koji smo snimili njihovu priču, pretočili je u dugometražni dokumentarni film od sat i 20 minuta i on bi ovih dana trebalo da bude gotov. Nakon toga on bi trebalo da ode na svetske festivale, jer se i radi o svetskoj priči koja potpuno drugačije tretira temu holokausta, za razliku od svih koje smo do sada imali priliku da gledamo. To govori o odnosu RTV-a prema poslu, jer je naša kuća u poslednje vreme pomerila granice do te mere da je njen ugled i uticaj još više trebalo da raste. RTV je zaista postao sinonim nečega što se može nazvati javnim servisom građana i sinonimom svesti građana da su oni vlasnici javnog servisa. Jer, građanin je taj koji plaća i zbog toga treba da gleda kvalitetne sadržaje i veruje nam. S druge strane, znajući i našu političku scenu koja utiče na medijsku scenu, znao sam i to da mi gradimo jednu kulu od karata koju je preko noći moguće oduvati. Ono što bih voleo je da ljudi što brže reaguju i da zajedno sa svima nama pokušaju da odbrane javni servis. Jer, ako to sada ne učinimo, čini mi se da u ovoj zemlji nikada nećemo imati javnog servisa.“

Od koga to očekujete: od građana, kolega ili svih zajedno?

„Od javnosti. Dakle, očekujem od ljudi koji plaćaju pretplatu da se uključe u ovu našu borbu.“

Jeste li optimist kada je o tome reč?

„Živeći u Srbiji i 20 godina radeći ovaj posao, mogu da kažem da sam pozitivno iznenađen reakcijama građana. Čini mi se da je ova bitka već ovih dana dobijena, kao što mi se i čini da će svi koji su učestvovali u njoj celog života ovu bitku pamtiti. Jer, već sama činjenica da smo vodili ovu bitku je pobeda. Mislim da nije važno koji će biti epilog, jer ovu bitku, a to je i poruka mlađim kolegama, treba da dobiju u samima sebi. Naime, u trenutku kada shvate šta je sam cilj te bitke, a to je da ostaneš slobodan i da znaš šta je dobro a šta loše, to će značiti njihovu pobedu.“

Gledaocima je, međutim, veoma bitno kakav će biti epilog bitke o kojoj govorite. Očekujete li u predstojećem razdoblju potpunu promenu uređivačke koncepcije RTV-a?

„Slika RTV-a je već promenjena i čini mi se da to svaki gledalac već vidi. Samo po sebi, to je nama olakšalo bitku koju vodimo. Na kraju krajeva, ne bismo ni ulazili u nju da nismo bili svesni kako će izgledati program sa ovim odlukama novog, ‘v. d.’, rukovodstva. Ali, moram priznati da slika RTV-a neće više biti ona na koju su gledaoci navikli.“

Kako gledate na kolege koji partijsku propagandu nadređuju poslu kojim se bave?

„Moj problem su oni drastični primeri, a to su oni koji su se u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije dokazali kao ratni huškači, agitpropovci i propagandisti tog tipa. Ali, nisam frustriran njihovim postojanjem dokle god znam šta ja radim. Zapravo, zbog njihovog postojanja ja sam i počeo da se bavim ovim poslom, a tog trenutka su sve moje frustracije automatski bile kanalisane.“

RTV, osim na srpskom, emituje program i na brojnim drugim jezicima koji su u službenoj upotrebi, pa čak i na govorima koji nisu standardizovani. Očekujete li smene i u tim redakcijama?

„Ne očekujem bogznašta. Neće oni to dirati, jer znaju da ne bi smeli to da diraju. I, ako se neko pita da li će RTV postojati, moj odgovor je da hoće. RTV je uvek i postojala zbog manjinskih programa. Obaška je to što je Drugi program uvek bio glavni i on je na neki način nosio RTV.“

Imate li njihovu podršku?

„Još jednom ću ponoviti: mi ni u jednom trenutku nikoga nismo zamolili za potpis. Mi ni od kolega u širem smislu nismo tražili podršku. Rekli smo da ćemo da napišemo to pismo, bilo nas dvoje, troje, petoro ili 46-oro, pa 77-oro, a sada je taj broj 110 i ne znam koliko više i treba. Dakle, mogu reći da imamo i njihovu podršku. Dokumentarni program kog uređujem nije ugrožen i on se neće promeniti kada mene tu više ne bude bilo. Taj program ima jednu svoju liniju i kontinuitet od nastanka RTV-a. E, sad, to što se on polako urušava i guši zbog nezainteresovanosti struktura kod kojih je novac, to je neka druga priča.“

Kako objašnjavate ćutnju bivšeg i budućeg predsednika Skupštine Vojvodine Istvána Pásztora, ali i Lige socijaldemokrata Vojvodine kada je reč o RTV-u?

„Liga nas je podržala, Pastor ne. Ali, mi ne tražimo političku podršku. Upravo suprotno: ’samo nas nemojte braniti’! Uopšte me ne zanima da li je neko od njih nešto rekao ili nije, jer je za nas politička podrška nešto je u ovom trenutku potpuno nevažno. Mi imamo podršku esnafa; ja sam podrška kolegama koji su potpisali i oni su moja podrška. Imamo i podršku građana, i to nam je mnogo bitnije.”

Rekli ste da očekujete potpunu promenu uređivačke koncepcije RTV-a. Očekujete li u takvoj situaciji da će dokumentarni film „Unuk” o kom ste govorili biti prikazan u matičnoj kući?

„Plan je da taj film živi jedan festivalski život, a na RTV-u će, naravno, biti prikazan zato što je RTV stoprocentni vlasnik produkcijskih prava. Kada će biti, ne znam.”

(Magločistač)