ALEKSANDAR POPOV / DUŠAN SPASOJEVIĆ: Da li je Rusija Vučićeva rezervna varijanta?

12 Nov 2017

Da li Vučić od Evropske unije želi samo novac, ali ne i njene vrednosti - demokratiju, slobodu medija i vladavinu prava?

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o odnosu Aleksandra Vu?i?a prema Vladimiru Putinu i Rusiji. Sagovornici su bili Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog sada, i Dušan Spasojevi?, docent Fakulta politi?kih nauka u Beogradu.

Bilo je re?i o tome zašto su režimski mediji puni kritika na ra?un Evropske unije dok u isto vreme slave Putina i mo? ruskog oružja, zašto je Putinov poklon od šest starih migova za srpske zvani?nike važniji od stotina miliona eura koje je Evropska unija darovala Srbiji, o neskrivenoj proruskoj orijentaciji dva klju?na ministra u srpskoj vladi – Ivice Da?i?a i Aleksandra Vulina.

Razgovaralo se i o tome zašto vlast žestoko reaguje kada ameri?ki zvani?nik Hojt Brajan Ji kaže da Srbija treba da se opredeli izme?u Zapada i Rusije, a ?uti kada ruski minstar inostranih poslova Sergej Lavrov aludira da bi se u Srbiji mogao dogoditi ukrajinski scenario, da li Vu?i? od Evropske unije želi samo novac, ali ne i njene vrednosti – demokratiju, slobodu medija i vladavinu prava, kao i o tome koliko sadašnji sistem u Srbiji li?i na onaj u Rusiji.

Omer Karabeg: Kada se govori o vezama Srbije i Rusije, obi?no se isti?e potreba Srbije da ima podršku svetske sile kao što je Rusija koja ?e braniti njene interese kada su u pitanju Kosovo i Republika Srpska i koja ?e zaustaviti izglasavanje rezolucije o genocidu u Srebrenici u Savetu bezbednosti, kao što je to uradila pre dve godine. Da li, me?utim, postoje i unutrašnji razlozi približavanja Moskvi? Ne ?ini li vam se da sadašnji sistem u Srbiji više li?i na onaj u Rusiji nego na sistem u zapadnim demokratijama?

Kad kumu jednom poljubiš ruku…

Aleksandar Popov: To što je Rusija stavila veto na izglasavanje rezolucije o Srebrenici i što se pojavljuje kao zaštitnik Srbije kada je re? o Kosovu – ima svoju cenu. Kada kumu jednom poljubiš ruku, onda postaješ njegov doživotni dužnik. Slažem se da odnos sa Moskvom ima i unutrašnjo-politi?ku dimenziju i to iz dva razloga.

Prvi je što dobar deo našeg stanovništva gaji rusofilska ose?anja, a drugi što sistem u Srbiji – gde nema vladavine prava, gde je visoka korupcija, gde nema medijskih sloboda, gde su ugroženi oni koji otvoreno kritikuju vlast – mnogo podse?a na ruski na?in upravljanja državom.

Dušan Spasojevi?: Mislim da je glavni razlog izuzetno dobrih odnosa sa Rusijom prorusko raspoloženje bira?kog tela Srpske napredne stranke. To bira?ko telo prihvata Evropsku uniju kao pragmati?ni cilj, ali je srcem uz Rusiju.

Omer Karabeg: Može li se napraviti paralela izme?u Vu?i?eve Srpske napredna stranke i Putinove Jedinstvene Rusije? Li?e li te stranke jedna na drugu?

Aleksandar Popov: ?ini se da su te stranke veoma sli?ne i veoma bliske što pokazuju i njihovi me?ustrana?ki odnosi, mada ne treba zaboraviti da Srpska napredna stranka ima odnose i sa narodnja?kim strankama u drugim zemljama.

Dušan Spasojevi?: U odre?enoj meri postoje sli?nosti, ali Srpska napredna stranka želi da li?i, recimo, i na Hriš?ansko demokratsku uniju Angele Merkel. To je stanka koja ima snažnog lidera na kome se bazira cela stranka, ali to nije ni stranka Vladimira Putina, ni Viktora Orbanova, ni Redžepa Tajipa Erdogana. Re? je o nekoj vrsti mešavine. Vu?i? uspeva da ostane na vlasti zato što uspešno balansira. On pokazuje jedno lice gostima iz Vašingtona, Brisela i Berlina, a drugo Putinu, Orbanu i Erdoganu.

Putin i rusko oružje

Omer Karabeg: Mediji koje Vu?i? kontroliše, a to su tabloidi i najve?i broj televizija i dnevnih listova, puni su kritika na ra?un Evropske unije i Amerike, ali ne?ete na?i nijednu kriti?ku re? o Rusiji. Umesto toga slavi se Putin i snaga ruskog oružja. Zašto se to radi, da li iza toga stoji neki cilj?

Dušan Spasojevi?: Rekao bih da se nacionalnim, patriotskim diskursom koji je okrenut ka Rusiji pravi balans u odnosu na, uslovno re?eno, proevropsku politiku koju sadašnja vlada vodi.

Ustupci u vezi sa Kosovom, kao i ?injenica da Srbi u?estvuju u kosovskoj vladi pokušavaju se prikriti snažnim, skoro ratnim diskursom koji svakodnevno promovišu tabloidi. To oduševljanje ruskim oružjem i promovisanje ratnog stanja stvara ose?aj kao da ?e rat sutra po?eti.

?ini se da Vu?i? u tome ne vidi nikakvu opasnost, ali problem ?e nastati kada te emocije po?nu da se prelivaju u mainstream politi?ku arenu. Tada ?e se teško mo?i kontrolisati. Za sada je re? samo o politi?koj strategiji, ali je pitanje kakva ?e biti cena i kakve ?e biti posledice te strategije.

Aleksandar Popov: Mislim da iza toga stoje dve namere. Jedna je da se poru?i bira?kom telu Srpske napredne stranke da mi imamo ne samo put ka Evropi, nego i alternativni put. U isto vreme to je i poruka Briselu da Srbija ima i rezervnu varijantu, pa ako Brisel ne ubrza naš put ka Evropskoj uniji, mi imamo i alternativu. Me?utim, sve to ima granicu.

Videli smo koliku je nervozu izazvala izjava ameri?kog zvani?nika Hojta Brajana Jia koji je rekao da Srbije ne može da sedi na dve stolice. Tada smo se suo?ili sami sa sobom, pogledali u ogledalo i videli da niti je Vu?i? Josip Broz Tito, niti je Srbija nekadašnja Jugoslavija, niti je naše okruženje ono koje je nekad bilo. Nevolja ?e biti kada nas stave pred izbor – Evropska unija ili Rusija.

Ovo što je Hojt Brajan Ji rekao samo je upozorenje, ali kada do?e trenutak odluke, onda ?emo se na?i u velikoj nevolji. Rusija se previše penetrirala u Srbiju da bi je olako ispustila, jer joj je Srbija izuzetno važna za njeno prisutsvo u jugoisto?noj Evropi. To može da izazove velike lomove.

Hojt Ji i Lavrov

Omer Karabeg: Kada je zamenik pomo?nika ameri?kog državnog sekretara Hojt Brajan Ji rekao da Srbija ne može na sedi na dve stolice, vladini funkcioneri su oštro reagovali, a kada je ruski ministar inostranih poslova Lavrov izjavio da ga odnos Zapada prema Srbiji podse?a na odnos Evropske unije prema Ukrajini, niko od zvani?nika nije reagovao, mada je ta izjava sadržavala poruku da Srbija može pro?i kao Ukrajina, ako se opredeli za Zapad.

Dušan Spasojevi?: Vu?i? je u zna?ajnoj meri preuzeo kontrolu nad javnim diskursom, tako da je apsolutno mogu?e da se jednoj izjavi da ogroman zna?aj, a da se druga, koja je podjednako provokativna, potpuno pre?uti. To samo govori koliko je nadmo?na pozicija Vu?i?a i Srpske napredne stranke.

Omer Karabeg: Ali zar sve to ne govori koliki je uticaj Rusije u Srbiji? Danima se slavi što je Rusija poklonila Srbiji šest starih migova i govori da je zahvaljuju?i Rusiji Srbija postala najja?a vojna sila u regionu, dok se stotine miliona dolara pomo?i koju je obezbedila Evropska unija gotovo i ne pominju?

Aleksandar Popov: Pravo je pitanje zašto smo dozvolili da Rusija ima toliki uticaj u Srbiji. I veto na rezoluciju o Srebrenici i migovi imaju svoju cenu i naša vlast bi trebalo da zna da ?e jedanog dana do?i ra?un na naplatu. Rusija nije stavila veto i isporu?ila nam izraubovane migove zato što voli Srbiju, nego zato što je njen interes da bude što više prisutna u Srbiji.

Uostalom, crvena linija je ve? pre?ena. O tome najbolje svedo?e dva nedavna doga?aja. Kada je ukrajinski ambasador Oleksander Aleksandrovi? kriti?ki govorio o ponašanju Rusije u Srbiji, Ministarsvo inostranih poslova žestoko je reagovalo, pa je on povu?en na konsultacije u Kijev.

Nekoliko dana nakon toga ruski ambasador Aleksandar ?epurin dao je vrlo neprimerenu izjavu koja predstavlja mešanje u unutrašnje stvari Srbije, ali ovog puta nije bilo nikakve zvani?ne reakcije. Ruski ambasadori se ovde ponašaju kao da je Srbija jedna od ruskih gubernija, a oni naši gubernatori.

Se?am se da je prethodnik Aleksandra ?epurina, Aleksandar Konuzin, u prepunoj sali na Beogradskom bezbedonosnom forumu tokom diskusije o Kosovu upitao: “Ima li ovde Srba” i onda je otišao ne dozvoljavaju?i da mu iko postavi pitanje. Na to bi svaka pristojna zemlja koja ?uva svoje dostojanstvo reagovala, me?utim, ni na Konuzinov ispad, niti na ?epurinovu nedavnu izjavu nije bilo zvani?nih reakcija.

Veliki brat

Omer Karabeg: Zašto se ruskim ambasadorima toleriše ono što se ne toleriše zapadnim ambasadorima?

Dušan Spasojevi?: Verovatno zato što je Srbija na specifi?an na?in u podre?enom položaju u odnosu na Rusiju. S jedne strane, Rusija predstavlja kartu za cenjakanje sa Briselom, a s druge strane ona u Srbiji promoviše vrlo konzervativni nacionalizam koji odgovara jednom delu bira?kog tela i zna?ajnom broju politi?kih partija kojima ne smetaju takva istupanja ruskih ambasadora. Srbija nema jasan stav ni o krizi u Ukrajini. U pitanju je strah da se ne iznervira veliki zaštitnik i veliki brat.

Omer Karabeg: Vrlo je zanimljivo ponašanje ministra inostranih poslova Ivice Da?i?a. Srbija je zvani?no na evropskom putu, a njen ministar inostranih poslova ne propušta nijednu priliku da kaže nešto loše o Evropskoj uniji. O Rusiji se iz njegovih usta nikada nije ?ula nijedna kriti?ka re?, ve? samo pohvale i panegirici. Isto tako se ponaša i ministar odbrane, Aleksandar Vulin. Dva klju?na ministra otvoreno se ponašaju proruski. To nikako nije slu?ajno.

Aleksandar Popov: Oni to sigurno ne rade na svoju ruku, jer da je tako sigurno bi bili ukoreni od predsednika države. Vu?i? to toleriše iz više razloga. Jedan od klju?nih razloga je taj što nam sa Zapada – iz Brisela i Vašingtona – u poslednje vreme naj?eš?e stižu ukori zbog svega onoga što ne radimo da bismo bili kompatibilni sa vrednostima Evropske unije, dok nam iz Moskve stižu samo pohvale.

Da?i?evo rusofilstvo

Dušan Spasojevi?: Što se ti?e Ivice Da?i?a, to nije neko novo ponašanje. On ve? duže vreme pokušava da artikuliše vrednosti koje nisu u skladu sa spoljnopoliti?kom pozicijom Srbije. Nekada je to flertovanje sa jugonostalgijom, nekada je to nacionalizam, a naj?eš?e rusofilstvo. Sve se to negativno odražava na imidž koji Evropska unija ima u Srbiji.

Postavlja se pitanje da li ?e kriti?nost koju zna?ajan deo gra?ana Srbije ose?a prema Evropskoj uniji u jednom trenutku postati politi?ki problem. Mi smo 2008. godine na onim ?uvenim izborima formalno izabrali evropski put, ali se bojim da ?e, ako se nastavi sa stalnim kritikama Evropske unije, taj put pre ili kasnije biti doveden u pitanje.

Omer Karabeg: Vi govorite o tome da sve više dolazi u pitanje podrška Evropskoj uniji, ali zar to nije logi?no kada vlast i njeni mediji kritikuju samo Evropsku uniju, a Rusiju isklju?ivo hvale. Šta bismo mogli o?ekivati nego da sve više gra?ana okre?e le?a Evropskoj uniji?

Dušan Spasojevi?: Tako je. U suštini u Srbiji imate relativno negativan diskurs o Evropskoj uniji, mada se o pojedinim državama, kao što su Nema?ka i Austrija, govori u hvalospevima kada Angela Merkel i Sebatijan Kurc do?u u Srbiju. Tako se stvara neka vrsta balansa.

Aleksandar Popov: Kada je Vu?i? postao predsednik i formirao staro-novu vladu napravio je još jedan korak unazad u odnosu na Evropsku uniju. Umesto da rekonstruisana vlada bude više proevropska – u njoj je oja?an proruski faktor. Vulin je pomeren na mesto ministra odbrane, a u vladu je ušao Nenad Popovi?, otvoreno proruski ?ovek.

Evropske pare, ne i vrednosti

Omer Karabeg: Nedavno je jedan sagovornik Mosta rekao da Vu?i? želi samo novac Evropske unije, ali ne i njene vrednosti – demokratiju, slobodu štampe i vladavinu prava.

Dušan Spasojevi?: Kad pogledamo na?in na koji Vu?i? vlada u poslednjih nekoliko godina sasvim je jasno da se on ne ponaša u skladu sa evropskim vrednostima. Mislim da on pokušava da ispipa do koje more može da ide u pravcu uspostavljanja poluautoritarnog modela vlasti, a da mu iz Brisela ili Berlina ne stignu kritike.

Naravno, Srpska napredna stranka može u jednom trenutku odlu?iti da ponovo postane Srpska radikalna stanka, što bi možda pozdravio deo bira?kog tela, ali to bi zna?ilo zatvaranje u ?orsokak u koji je Slobodan Miloševi? sam sebe doveo. Mislim da Srpske napredne stranka pokušava da na?e neku vrstu balansa. Pitanje je da li ?e u tome uspeti – i od toga ?e, zapravo, zavisiti stanje demokratije u Srbiji u narednih dve, tri ili pet godina.

Aleksandar Popov: Srbija se susre?e sa teškim problemom. Njeni zvani?nici govore da je put ka Evropskoj uniji nepovratan, a s druge strane je o?igledno da je ruski uticaj veoma snažan i da Rusija ne?e tako olako odustati od onoga što je postigla u Srbiji. To nam Rusija bez imalo zazora stavlja do znanja.

Omer Karabeg: Pet godina Vu?i?eve vladavine su pokazale da njega interesuje jedino da što duže ostane na vlasti, a to mu može obezbijediti samo sistem koji je sli?an ruskom. Pogledajte koliko Putin vlada Rusijom – on je na vlasti od 1999. godine, dakle 18 godina i ko zna koliko ?e još vladati.

Dušan Spasojevi?: Vu?i?eva snaga zavisi od poluga koje su mu na raspolaganju. One su velike i neograni?ene u mnogo ?emu, ali dosta toga zavisi i od opozicije. Kad bi opozicione partije bile u stanju da ponude nove ideje i nove aktere, Vu?i? bi bio pred nešto ja?im izazovom. Ina?e, mislim da Vu?i? još uvek ne mora da radi ono što Putin radi u Rusiji. On lako pobe?uje na izborima, iako izbori nisu u potpunosti fer i ravnopravni. Sve dok nadmo?no pobe?uje, Vu?i? ?e biti bezbedan, ali ne?e biti Putin.

Mene, me?utim, brine šta ?e biti kada se opozicija rekonstruiše i postane ozbiljnija pretnja Vu?i?u. Od toga kako ?e Vu?i? odgovoriti na taj izazov zavisi?e kojim putem ?e Srbija krenuti – da li ?emo imati reprizu devedesetih ili nešto sre?niji scenario.

Putin, Orban, Erdogan

Aleksandar Popov: Naravno da bi Putinov sistem odgovarao Vu?i?u. Odgovarao bi mu i Orbanov i Erdoganov, kao i onaj u Kini. Me?utim, postoje i ograni?enja. To je, pre svega, proklamovani put ka Evropskoj uniji i limiti koje on postavlja autoritarnoj vlasti.

S druge strane, rusko društvo se razlikuje od srpskog. Društvo u Rusiji je naviknuto na imperijalni na?in vladavine, tamo u kontinuitetu imamo takav na?in vladavine, dok smo mi u Srbiji imali periode kada su institucije funkcionisale. Peti oktobar je bio velika nada da ?emo postati ulju?ena, prosperitetna zemlja u kojoj ?emo se dobro ose?ati i s kojom ?emo se ponositi.

Ako bi nam se nametnuo putinizam, mislim da bi to naišlo na otpor velikog broja gra?ana. Tako da ne verujem da bi se na duže staze ovde mogao da uvede takav sistem vladavine. U Srbiji ipak postoji svest o ne?emu što smo imali i o ne?emu ?emu težimo, zbog ?ega se i dogodio Peti oktobar. Sigurno postoji kriti?na masa koja ne bi dozvolila da se Putinov sistem vladanja nametne Srbiji.

Omer Karabeg: U zaklju?ku, da li je Rusija Vu?i?eva rezervna varijatna?

Dušan Spasojevi?: Teoretski gledano Rusija može biti rezervna varijanta, ali mislim da je Vu?i? svestan da je to varijanta koja je vremenski ograni?ena i koja predstavlja neku vrstu politi?kog ?orsokaka, a da mu evropski put otvara mnogo bolje mogu?nosti. Kao gra?anin ove zemlje nadam se da ?e to imati u vidu kada bude donosio klju?ne politi?ke odluke.

Aleksandar Popov: Mislim da mu je Rusija potrebna da bi Zapadu mogao da kaže – ako nas previše budete pritiskali, mi imamo i rezervnu varijantu. Ali sve ima svoj rok trajanja i na kraju ?e Vu?i? morati da se suo?i sa izborom – ili Rusija, ili Evropska unija. Verujem da na duge staze to ne?e biti Rusija.

(Omer Karabeg, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!