ALEKSANDAR ODŽIĆ: Vojvođani imaju pravo na referendum o nezavisnosti

Vojvođanska partija, a posebno njen predsednik Aleksandar Odžić, u poslednje vreme pažnju javnosti privukli su akcijama koje malo koga ostavljaju ravnodušnim. U prikupljanju potpisa za Republiku Vojvodinu ili da se „Elektrovojvodina“ ne pripoji beogradskoj „Elektrodistribuciji“ jedan (veći) deo javnosti vidi otvoreni separatizam Vojvođanske partije, dok je onaj drugi ove akcije dočekao oduševljeno kao izraz četvrt veka čekanog „prelaska s reči na delo“, odnosno s papira proklamovanog zalaganja za dostojanstven položaj Vojvodine u Srbiji. Na taj način Vojvođanska partija polako počinje izbijati u prvi plan kada je u pitanju kod nas uvek osetljivo pitanje statusa Vojvodine, a odgovori koje je za „Magločistač“ dao njen predsednik, posebno kada je reč o pravu na njenu nezavisnost, sigurno će tek biti tema o kojoj će se u javnosti govoriti.

Do sada ste prikupili više 40.000 potpisa građana koji traže izmenu Ustava u kom bi Vojvodina imala status republike u Srbiji. Smatrate li da će do promene Ustava, bar dok je ovakva garnitura na vlasti, uopšte doći, a ako i dođe da će biti razumevanja za vaše zahteve?

U ovom trenutku više od 50.000 građanki i građana Vojvodine potpisalo je našu peticiju po kojoj tražimo status Vojvodine kao Republike u federalizovanoj Srbiji. Vojvodini predstoji odlučna, pre svega politička borba, za ponovnim uspostavljanjem politčko-ekonomskog subjektiviteta koji je Vojvodina posedovala do „Jogurt revolucije“ 1988. godine i Miloševićevog Ustava iz 1990.

Lično mislim da su aktuelne političke elite države Srbije samo kontinuitet vlasti režima Slobodana Miloševića, pogotovo kada je u pitanju politika prema Vojvodini i svim njenim građanima. Dakle, ne očekujem uvažavanje ne samo naših zahteva, već upravo suprotno, za očekivati je da aktuelna vlast nastavi sa rastakanjem Vojvodine i svega onoga što predstavlja Vojvodinu. Oni prosto ne shvataju Vojvodinu i u ovom trenutku gledaju na nju kao na ratni plen, satisfakciju za promašenu politiku i sve poraze koje smo kao država i društvo pretrpeli u poslednje tri decenije.

Šta bi Republika Vojvodina unutar složene države Srbije time dobila, pre svega u političkom i ekonomskom smislu?

Mislim da je svima jasno koliko je termin „Autonomna pokrajina“ potrošen i toliko puta zloupotrebljen u tumačenjima političara, njihovih stranaka, pa i institucija sistema države Srbije, da danas predstavlja svojevrsnu iluziju za građane Vojvodine i mrtvo slovo na papiru aktuelnog i nametnutog Ustava Republike Srbije. Kada imate Republiku sa pripadajućim nadležnostima, a mi u Vojvođanskoj partiji to vidimo kroz: zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, pravo raspolaganja sopstvenom imovinom, finansijama, prirodnim i radom stvorenim resursima, pravo na vojvođanski Ustav i institucije sistema, onda je to nešto što vam niko ne može oduzeti ili tumačiti na svoj način iz Beograda ili bilo kog drugog centra moći.

Tek tada Vojvodina može da napreduje i povrati epitet uspešnog i bogatog društva, da odlučuje o svojoj sudbini, da bude autonomna u političkom i ekonomskom smislu. Sve manje od toga je klasična politička prevara i priprema za konačnu eutanaziju Vojvodine od strane nacional-centralista države Srbije.

Izjavili ste da biste i vlast u Vojvodini decentralizovali ravnomernim izmeštanjem organa vlasti izvan Novog Sada. Šta bi se time dobilo: na jednom ili na više mesta administracija ostaje administracija, a ona košta?

Najskuplja je stranačka administracija i administracija koja nema nadležnosti, a to je danas slučaj u manje-više svim lokalnim samoupravama. Današnje lokalne vlasti su produžene ruke stranaka vladajućeg režima i ako se na taj način posmatra lokalna vlast, onda je vaš zaključak kroz postavljeno pitanje, apsolutno na mestu.

Decentralizacija za nas predstavlja prepuštanje donošenja odluka, njihovog sprovođenja i ubiranja lokalnih prihoda u mestu življenja. Dakle, prepuštanje svih onih poslova koji se tiču lokalne zajednice do najnižih nivoa vlasti, tek tada ćemo dobiti društvenu aktivnost neophodnu za oživljavanje malih i manjih životnih sredina koje se danas nepovratno napuštaju i iz kojih se beži. Bez vojvođanskog sela, nema ni Vojvodine i to je nešto o čemu se mora voditi računa u budućnosti.

Da li se zalažete i za pravo da građani Vojvodine, poput Škotske ili Katalonije, referendumom odlučuju o ostanku u zajednici sa Srbijom, odnosno o njenoj državnoj nezavisnosti?

Danas u Vojvodini preovladavaju dva suprotstavljena mišljenja i zalaganja, jedno koje zastupaju snage srbijanskog nacional-unitarizma u velikoj meri potpomognute pojedincima i organizacijama koje svoje delovanje baziraju na šizofrenom divljenju prema Ruskoj federaciji i njihovom predsedniku i sa druge strane antifašistička, građanska Vojvodina kojoj pripada i Vojvođanska partija, jer smo duboko uvereni da Vojvodina može opstati samo na tim principima. Pravo na političko-ekonomsko samoopredeljenje je univerzalno pravo za sve nacije i društva, pa iz tih razloga ne vidim ni jedan racionalan razlog zbog čega bi Vojvodina trebala biti izuzetak. O tome će se u vremenima pred nama odlučivati na ovaj ili onaj način, ali svakako da su građanke i građani Vojvodine jedini vlasni da odlučuju o svojoj budućnosti i državnom uređenju u kojem žele da žive, baš kao što je to bio slučaj 1918. ili 1945. godine.

Aktuelni Ustav Republike Srbije nije dobio potrebnu podršku građana Vojvodine na ustavnom referendumu 2006. godine i kao takav, on je za nas suštinski nelegitiman, predvđa ukidanje autonomnih pokrajina, a vrlo dobro znamo da Vojvodina nije nastala nateritoriji Republike Srbije, niti je proizvod decentralizacije Republike Srbije. Vojvodina je ušla u sastav države Srbije na osnovu odluke svojih građana i to je osnov od kog se mora poći prilikom istorijskog dogovora o budućoj državnoj zajednici između dva ravnopravna entiteta. Prošlo je vreme „gnjecave politike za Vojvodinu“ i pred nama su godine raspleta, a za to su potrebne vizionarske ideje, odlučni ljudi, kao i većinska podrška slobodarske Vojvodine.

Često ste prozivali Ligu socijaldemokrata Vojvodine, a posebno njenog predsednika Nenada Čanka, da je izdala ideju Republike Vojvodine zarad saradnje sa bilo kojom vlašću. Da li je to razlog zbog čega stranke iz Vojvodine do sada nisu dobijale značajniju podršku građana Vojvodine i da li je to bio razlog Vašeg napuštanja LSV-a?

Rekao bih da današnja pozicija Vojvođanske partije na političkoj mapi Vojvodine daje najbolji odgovor na ovo pitanje. Vojvođanska partija je stranka ideje i svaka naša aktivnost, novi član ili simpatizer su korak napred ka strateškom cilju i „velikom vojvođanskom snu“ koji nas sve zajedno okuplja i daje nam snagu da istrajemo na putu vojvođanskog samoodređenja.

Sa druge strane, siguran sam da provojvođanska politika mora imati mnogo veću i širu podršku građana Vojvodine od one koju punih 25. godina uživa LSV, što će reći da tu nešto baš i ne štima. Uveren sam da će u budućnosti sve stranke, civilni sektor i pojedinci kojima je Vojvodina na srcu biti upućeni jedni na druge i saradnja će biti neophodna. Mi se za ta vremena pripremamo.

S druge strane, za predstojeće izbore rekli ste da bi „širi front antirežimskih stranaka i udruženja demokratske provenijencije“ mogao osvojiti značajan broj glasova i biti bitan faktor „pri odlučivanju o sudbini Vojvodine“. Na koga ste mislili?

Za nas predstojeći izbori predstavljaju svojevrsno „prolazno vreme“ i proveru podrške koju kao nova vojvođanska politička snaga zaslužujemo od građana Vojvodine. Svakako važno „prolazno vreme“, jer ono po mnogo čemu opredeljuje na koji način i kojom brzinom ćemo u budućnosti delovati. Na predstojećim izborima će biti izuzetno važno da se režimu Aleksandra Vučića i strankama koje Vojvodinu nazivaju „severnom srpskom teritorijom“ ne dozvoli mogućnost vlasti u novosadskoj Banovini. Za tako nešto je potreban široki front antirežimskih stranaka, civilnog sektora i pojedinaca u odbrani kakvog-takvog vojvođanskog subjektiviteta, i tu Vojvođanska partija nema nikakvih dilema. U tom kontekstu se i pripremamo za izlazak na naredne izbore, zalagaćemo se za formiranje široke vojvođanske koalicije koja će biti spremna da se suprotstavi svemu onome što predstavljaju stranke i pojedinci aktuelnog režima Aleksandra Vučića.

Možete li projicirati svoja očekivanja od izbora na sva tri nivoa: kakve rezultate očekujete na republičkim, kakve na vojvođanskim, a kakve na lokalnim izborima?

Očekujem parlamentarnost, pre svega ideje koju kao partija i pojedinci zastupamo, a koliko će ona biti zastupljena po broju mandata zavisi od građanki i građana Vojvodine. Siguran sam da će od narednih izbora „Republikanci Vojvodine“ biti prisutni u većini lokalnih parlamenata, kao i u skupštinama Vojvodine i Srbije.

Šta ukoliko dobijete manje glasova od onoga što Vi lično, a posebno vaše članstvo očekujete?

Naša očekivanja su vezana za parlamentarnost naše ideje i stranke, mislim da je to u ovom trenutku realnost i kroz to su izražena sva naša očekivanja u ovom trenutku. Lično mislim da ćemo biti najprijatnije iznenađenje vojvođanskih izbora, tako da, sačekajmo rezultate izbora pa ćemo ponoviti intervju.

(Zlatko Romić, Magločistač)