Aleksandar Marton: Slabe institucije – loša vlast

29 Sep 2016

Posao počinje od donošenja novog Ustava Srbije, koji će biti garant autonomije Vojvodine i temelj za proširivanje ingerencija lokalnih samouprava

Sistem lokalne samouprave u Republici Srbiji omogućava samo delimičnu autonomiju. Nažalost, sistem je u velikoj meri centralizovan i ne omogućuje nesmetani razvoj lokalnih sredina.

Ipak, i u uslovima nedostatka ingerencija moguće je bolje urediti  lokalnu samoupravu. Zakon o lokalnoj samoupravi je samo delimično u službi jačanja ingerencija samouprava i treba maksimalno koristiti sve značajne odredbe u njemu.

Situacija na terenu je veoma različita i postoje lokalne sredine u kojima je sistem u velikoj meri unapređen, ali i one u kojima su institucije veoma slabe i  omogućene ingerencije ostaju samo na paparu. Stanje sistema lokalne samouprave u Zrenjaninu nije dobro.

Već na prvi pogled su vidljive nedovoljno osnažene institucije. Skupština  grada Zrenjanina je  najvažniji organ lokalne samouprave. To je tako po slovu Zakona. Faktičko stanje je daleko od onoga što Zakon omogućava.

Ovaj segment lokalne samouprave je marginalizovan. Ne poseduje inicijativu. Nije kreator politike na lokalnom nivou i nema snagu kojom obavezuje izvršne organe vlasti.

Česte su sednice zakazivane po hitnom roku, a često se krše i propisane procedure. Bez snažnog lokalnog Parlamenta nemoguće je osnažiti lokalnu samoupravu.

U narednom periodu je potrebno unapređivati lokalni pravni okvir i raditi na unutrašnjim procedurama koje će poboljšati rad Skupštine. Skupština mora imati nadzornu ulogu i biti pravi kontrolor funkcionisanja  celog sistema lokalne vlasti.

Ona mora postati mesto u kojem se kreira politički konsenzus svih  grupacija, koji je veoma važan za napredak Zrenjanina. Zakonodavna vlast je uvek starija od izvršne, ali u Zrenjaninu to nije tako.

Ipak, ne treba izostaviti ni loše stanje u izvršnoj grani vlasti zrenjaninske lokalne samouprave.

Gradonačelnik poseduje jasne ingerencije propisane Zakonom. Tu ne bi trebalo imati veće zamerke. Naravno, uvek se postavlja pitanje većeg aktivizma, ali su to pre svega pitanja u ravni personalnog. Osnovno pitanje u izvršnom segmentu lokalne vlasti je funkcionisanje Gradskog veća.

Zakon omogućava jasne ingerencije ovom organu, ali je činjenica da u Zrenjaninu on slabo funckioniše. Nema jasnu ulogu, postoji vidljivo lutanje u pronalaženju mehanizama za njegovo funkcionisanje, resori su nedovoljno vidljivi, bez ingerencija, a članovi Veća, u ovim okolnostima, potpuno su neprimetni i predstavljaju puku glasačku aparaturu.

Treba biti iskren i reći da ove manjkavosti nisu nove i da postoje već godinama unazad.

Šta je potrebno Gradskom veću Zrenjanina? Pre svega više samostalnosti u radu. Potrebno je izvršiti kvalitetnu podelu resora i omogućiti maksimalno korišćenje svih kapaciteta lokalne samouprave članovima Veća. Oni moraju postati pravi lokalni ministri, koji će raditi na svojim zaduženjima. Samim tim i Veće  mora postati mala Vlada lokalne samouprave.

Isksutva Novog Sada, ali i Kikinde,  govore da je ovako nešto moguće, ali i potrebno uraditi.

Samo osnaživanje gradske Skupštine i Gradskog veća može dovesti do boljeg konzumiranje oskudnih ingerencija lokalnih vlasti.

Potrebno je transformisati ova tela zarad boljeg funkcionisanja.

To je u domenu lokalne vlasti, a posao na jačanju lokalnih autonomija je na državnom nivou.

Tu posao počinje od donošenja novog, modernijeg Ustava Srbije, koji će biti garant autonomije Vojvodine i predstavljati temelj za proširivanje ingerencija lokalnih samouprava.

Autor je odbornik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini grada Zrenjanina.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!