ALEKSANDAR KOCIĆ: “Usamljeni jahači” nikad nisu sami?

25 May 2017

Napad u Mančesteru – ko su britanski teroristi

London, Pariz, Brisel, Madrid… Spisak gradova na meti terorista nastavlja da raste. Sada mu se pridružio i Mančester. U bombaškom napadu na kraju pop koncerta u Mančesterskoj areni poginulo je 22 ljudi i povređeno skoro 60. Britanska policija imenovala je napadača – 22-godišnjeg Salmana Abedija – i rekla da je napad izvela samo jedna osoba. To ne znači da napadač nije imao saradnike; hapšenja su već počela. Napad kao što je ovaj nije baš tako jednostavan da bi ga izvela jedna osoba, mada ni to nije nemoguće. Ovaj napadač je možda sam naučio kako da napravi bombu, možda ga je neko drugi to naučio ili mu je neko drugi bombu dao. Čim je više ljudi umešano, lakše je uočiti da se nešto sprema. Zašto ovaj napad nije otkriven na vreme, videćemo.

Britanija je posle napada u Londonu u julu 2005, u kojem je život izgubilo 52 ljudi, imala još nekoliko terorističkih incidenata daleko manjeg obima. Za nekoliko napada se zna da su uspešno bili sprečeni u policijskim operacijama; direktor obaveštajne agencije MI5 Endrju Parker rekao je u intervjuu Gardijanu prošle godine da je samo od 2013 – kada su dvojica islamskih ekstremista u Londonu izboli na smrt jednog vojnika – sprečeno 12 napada. List piše da su posle 2005. službe bezbednosti reorganizovane, da su agenti raspoređeni širom zemlje, da se bolje radi sa lokalnim zajednicama na terenu i da je vlada uspela da prekine tradicionalno rivalstvo među službama. Takođe, pojedini eksperti ukazuju da britanske službe daleko bolje stoje sa prisluškivanjem od evropskih kolega. Ipak, naglasio je Parker u istom intervjuu, nema sumnje da će terorističkih napada biti.

I nije pogrešio. Islamski ekstremista pokušao je da ubije čoveka nožem u stanici metroa u Londonu 2015, a u martu ove godine drugi ekstremista ubio je petoro ljudi ispred zgrade parlamenta u Londonu, u napadu kolima i nožem. Od tada se sve više govori da najveću pretnju po bezbednost predstavljaju ti tzv. usamljeni jahači (lone wolf) – napadači koji deluju samostalno i koje je najteže otkriti. Ovaj termin nije nov i ne odnosi se samo na islamske, već i na sve druge ekstremiste. Ipak, dosadašnja iskustva sa islamskim ekstremizmom posle 11. septembra pokazuju da usamljeni jahači gotovo nikada nisu sasvim usamljeni. Ili se kasnije pokaže da su imali veze sa etabliranim terorističkim grupama poput Al-kaide ili Islamske države, ili da su bili povezani sa drugima koji dele sličnu ideologiju. Neki zaista deluju samostalno, ali nakon što su preko interneta uspostavili veze sa radikalnim organizacijama i od njih dobili uputstva i savete kako da izvedu napad. Istraživanja pokazuju da, u najmanju ruku, “usamljeni jahači” nekome pričaju o svojim idejama i planovima, sa nekim dele svoje poglede na svet.

Videćemo šta će policija u Mančesteru saznati o Abediju. Za sada se zna da je rođen u Mančesteru u porodici za koju se veruje da je libijskog porekla. Mančester je inače grad sa velikim brojem Libijaca. Navodno nije bio pod aktivnom istragom i policija za njega nije mislila da predstavlja visok stepen rizika po bezbednost. Misli se da je bio periferna figura. Gardijan prenosi izjave komšija da je bio povučen i da je uvek poštovao starije. I kako to već biva u ovakvim slučajevima, komšije ne mogu da veruju da je neko kao on mogao da izvede ovakav teroristički napad. Ideja o usamljenom jahaču dakle i ovde se pojavljuje. Ta ideja je dopadljiva medijima, a često zgodna i policiji, jer se podrazumeva da je takve najteže otkriti. Ali kako usamljeni najčešće to baš i nisu, ispada da je razlog zašto neki napad nije otkriven i sprečen to što je neko, negde, zabrljao na svom poslu ili prevideo neki znak.

Stručnjaci kažu da je otkrivanje terorističkih planova dugotrajan i težak posao, tako da su greške uvek moguće. Osim toga, slika tipičnog teroriste u Britaniji nije nimalo jednostavna. Obimno istraživanje o islamskom terorizmu u Britaniji od 1998-2015, koje je uradila Hana Stjuart iz spoljnopolitičkog centra Društvo Henrija Džeksona, kaže da se neke pravilnosti ipak mogu uočiti. U najvećem broju slučajeva počinioci terorističkih napada su mladići rođeni u Britaniji, uz napomenu da je u poslednje vreme utrostročen broj žena koje im pomažu. Većinu čine oni iz muslimanskih porodica, s tim što je svaki šesti neko ko je kasnije u životu prešao u Islam. Istraživanje Stjuartove pokazuje takođe da se ovi ljudi međusobno veoma razlikuju po nivou obrazovanja i tipu zaposlenja. Većina ih je iz Londona ili Birmingema i uglavnom su do smrti ili hapšenja živeli u porodičnom domu, a ne sami u nekoj garsonjeri. Najveći broj njih je radikalizovan čitanjem ekstremističke literature na internetu, koja svet deli na “njih” i “nas”, koja dehumanizuje neprijatelja i opravdava napad. Tri četvrtine ovih ljudi policiji su već bili poznati. Ovaj izveštaj zaključuje da je sasvim opravdana sadašnja strategija britanskih bezbednosnih službi da se onemogući pristup ekstremističkoj propagandi na internetu i drugde, i da se podstiču porodice tih mladih ljudi da prijavljuju sumnjivo ponašanje. Izveštaji pokazuju da ova poslednja strategija daje rezultate i da je sve više muslimanskih porodica u Britaniji koje sarađuju sa policijom. Ali, kao što vidimo, neko uvek promakne. U trenutku pisanja ovog teksta, britanska premijerka Tereza Mej podigla je zvanični nivo opasnosti od terorističkog napada na najviši – kritični – nivo. To znači da se novi napad očekuje svakog trenutka i da na ulice britanskih gradova izlazi i vojska. A to opet ukazuje da Salman Abedi nije bio usamljeni jahač.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!