ALEKSANDAR KOCIĆ: U sukobu sa samim sobom?

19 Jun 2016

Orlando – internalizovana homofobija i/li terorizam

Amerikanac afganistanskog porekla, Omar Matin, upao je u nedelju iza ponoći u gej klub u Orlandu u Floridi i počeo da puca. Ubio je 49 ljudi i ranio na desetine, od kojih su neki u kritičnom stanju. Posle nekih tri sata ubili su ga pripadnici lokalne policije. Matin je u jednom trenutku nazvao hitnu službu i rekao da je lojalan Islamskoj državi. I sam ID se kasnije javio saopštenjem u kojem tvrdi da stoji iza napada u Orlandu, ali američke vlasti i predsednik Obama kažu da za sada nema dokaza da je Matin ikada bio u kontaktu sa Islamskom državom. Obama je rekao da je Matinov napad primer domaćeg terorizma. Posle su počeli da stižu izveštaji da je Matin zapravo bio aktivan ili latentni homoseksualac i da je napad na klub u Orlandu bio rezultat njegove „internalizovane homofobije“. Što nas dovodi do pitanja šta je zapravo bio napad u Orlandu – teroristički čin ili zločin iz mržnje. I zašto je to važno?

Odmah nakon napada u nedelju, američki FBI je saopštio da je pre par godina Matina saslušavao u nekoliko navrata u vezi sa njegovim navodnim ekstremističkim stavovima, ali da istražioci nisu našli nikakvu konkretnu vezu sa Islamskom državom ili nekom sličnom islamskom organiziacijom. Posle se ispostavilo da je Matin redovno odlazio u klub koji je u nedelju napao i da je imao kontakte sa gej muškarcima preko aplikacije na mobilnom telefonu. Odatle teorija da je on zapravo bio u sukobu sa samim sobom, da nije mogao da prihvati svoju homoseksualnost i da je njegov napad inspirisan nasilnom homofobijom. U nekim izveštajima se naglašava da nije slučajno što je Matin napao baš sada, jer je juni mesec „prajd“ festivala u SAD.

Ženeviv Veber sa univerziteta Hofstra u Njujorku kaže za BBC da „ima slučajeva ljudi koji ispoljavaju nasilje prema pripadnicima LGBT zajednice da bi tako nadoknadili nešto sa čime ne mogu da se suoče. Ako se dovoljno diferenciram, onda nema šansi da sam gej“, kaže ona. Internalizovana homofobija se može definisati kao negativan osećaj u društvu prema pripadnicima LGBT zajednice koju sami LGBT pojedinci usvoje i prihvate kao istinske. Kaže se da do takvih osećanja dolazi spontano i podsvesno i da ih u nekom trenutku u životu imaju mnogi LGBT ljudi. Matin je tu samo ekstreman slučaj, ako se ova teorija zaista odnosi na njega. Stručnjaci kažu da internalizovana homofobija sama po sebi nije mentalni poremećaj, ali može da izazove stanja kao što su depresija ili anksioznost, koji sprečavaju ljude da se upuste u intimnu vezu.

Što se Omara Matine tiče, za sada je poznato da je bio u braku dva puta (njegova udovica je takođe trenutno pod istragom) i da je, kako tvrdi njegov otac, imao izrazito negativne stavove prema homoseksualcima, što nas dovodi do teorije da napad u Orlandu nema veze sa terorizmom, već sa mržnjom prema homoseksualcima.

Nightclub Shooting-Florida

Solidarnost za žrtvama (Foto AP/Beta)

Barak Obama kaže da je Matinov napad istovremeno teroristički čin i zločin iz mržnje. FBI kaže isto, naglašavajući da istraga trenutno ide u više pravaca. Zašto je ovo pitanje važno? Sa jedne strane su pravne posledice – zvanična definicija zločina ima uticaja na formulaciju optužnice i težinu presude. Sa druge strane je nešto verovatno mnogo važnije – kako društvo doživljava pojedine vrste zločina i kako to posle utiče na dalje odnose među pripadnicima različitih zajednica.

Američka Baza podataka ekstremističkih zločina (ECDB) obuhvata preko 2.500 zločinaca koji su od 1990 počinili ili planirali preko hiljadu ideološki motivisanih ubistava, bombaških napada, požara i drugih zločina. Prema sastavljačima ove baze podataka, zločin iz mržnje uvek kao jedan od motiva uključuje predrasude prema žrtvi – njenoj rasi, polu, seksualnoj orijenataciji itd. Terorizam, sa druge strane, jeste nasilje kojem se pribegava iz političkih i/ili ideoloških razloga. Mnogi zločini iz mržnje ne spadaju u terorizam zato što ne uključuju nasilje ili ekstremističku komponentu. Isto tako, mnogi teroristički napadi, kao na primer 11. septembar ili oni nedavni u Parizu i Briselu, nemaju u sebi elemente zločina iz mržnje, jer su pre svega upereni protiv vlasti, građana koji se zateknu na mestu napada ili društva u celini.

Matinov napad u Orlandu najverovatnije, dok ne budemo znali više o tome šta je pokazala istraga, spada u one kombinovane, u kojima se mržnja i terorizam preklapaju. Matin verovatno nije imao nikakve kontakte sa Islamskom državom, i njihovo svojatanje napada najverovatnije je samo pokušaj da profitiraju na događaju u kojem uopšte nisu učestvovali. Ali sama činjenica da je na početku svog smrtonosnog pohoda Matin izrazio lojalnost ID-u u pozivu hitnoj službi dovoljna je da pojača element terorizma u njegovom činu.

I na kraju, bez obzira kako ćemo okarakterisati napad u Orlandu, ostaje pitanje sa kojim je sve teže izboriti se – kako se zaštiti od usamljenih pojedinaca, inspirisanih mržnjom ili ideologijom, svejedno? Omaru Matinu nije bila potrebna logistička ili bilo kakva druga podrška neke veće organizacije da počini najveće masovno ubistvo u američkoj istoriji; dovoljan mu je bio jednostavan pristup oružju. Prethodni zločini iz mržnje, u školama, crkvama i na univerzitetima, nisu naterali Ameriku da se upusti u ozbiljnu debatu o kontroli pristupu smrtonosnom oružju. Možda će ovaj Matinov hibridni zločin nešto promeniti.

(Autonomija, foto: AP/Beta)