ALEKSANDAR KOCIĆ: Šta to hoće mladi ljudi?

29 Apr 2017

Obrazovaniji i pametniji nego prethodne generacije, znaju da smo krenuli stranputicom

Šeta se proteklih dana širom Srbije, šetalo se kao što vidimo i u Ma?arskoj, a i u mnogim drugim zemljama. U Rusiji se doduše za šetnje dobijaju batine od države, kao i u Turskoj pre par godina. Najviše je šeta?a me?u mladima. Kažu da im je dosta svega i da im ne trebaju politi?ari koji su ih dovde doveli. I koliko god svaka od tih šetnji bila druga?ija, sa druga?ijim povodima i pod druga?ijim okolnostima, mladi širom sveta imaju puno toga što im je zajedni?ko. Ne, ne mislim na polet, osmeh i ljubav prema pop-muzici i video igrama; zajedni?ko im je to da im se ne piše dobro.

Mladih – onih izme?u 15 i 30 godina starosti – u svetu ima skoro dve milijarde i najviše ih je u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. I uglavnom su “potla?ena” manjina, koju odrasli sputavaju i ko?e. Jeste, sa jedne strane može da se kaže da žive bolje od svojih roditelja i baba i deda. Kako to? Pa, žive duže, zdraviji su, ceo svet im je na dlanu, odnosno ekranu mobilnog telefona, u mnogim zemljama imaju mnogo ve?e seksualne slobode od svojih roditelja. I pametniji su, kako pokazuju testovi.

Mladi su danas mnogo bolje obrazovani od prethodnih generacija. Sve ih je više sa fakultetskom diplomom. Ali je to obrazovanje sve skuplje i gura ih u sve ve?e dugove. I uostalom, eksplozija visokog školstva je uglavnom pojava samo u razvijenom svetu. Zemlje u razvoju još uvek muku mu?e sa osnovnim obrazovanjem. Školstvo je, kao što znamo, ina?e veoma komplikovana stvar i nikako ne zavisi samo od nivoa finansiranja. Kultura, vaspitanje i radne navike igraju tako?e veliku ulogu. Amerika troši na obrazovanje duplo više od Poljske, pa su rezultati na PISA testovima za decu od 15 godina isti u obe zemlje. Južna Afrika izdvaja više od Kenije, a postiže slabije rezultate.

Obrazovani ili ne, mladi muku mu?e da se zaposle. U mnogim zemljama, nezaposlenost me?u mladim ljudima duplo je ve?a nego kod ostatka populacije. Pogledajte samo Španiju, Italiju ili Gr?ku, evropske zemlje u kojima nezaposlesnost me?u mladima prelazi 40 odsto. U srednje razvijenim zemljama, skoro ?etvrtina mladih spada u grupu NEETS: Niti u?i, niti radi, niti se obu?ava (not in education, employment or training). U razvijenim zemljama ima ih oko 15 procenata. Tržište rada na koje ti mladi ulaze mnogo je surovije nego pre, a u velikom broju zemalja uslovi su svesno namešteni protiv njih (mediteranske zemlje su odli?an primer). Dobro, izdržavaju ih mama i tata na dobro zašti?enim radnim mestima. Na?i ?e im posao jednog dana. Istraživanja pokazuju, me?utim, da svaki dan proveden bez posla u mladosti ima posledice na kasniju zaradu. Istraživa?i sa univerziteta u Bristolu su izra?unali da oni koji su nezaposleni u mladosti, u ?etredestoj zara?uju i do 20 odsto manje od kolega koji su ranije po?eli da rade. Uostalom, do?i do prvog posla nikako nije lako, posebno u zemljama sa krutom podelom na stalne i privremene ugovore o zaposlenju. Danska se obi?no spominje kao primer fleksibilnog tržišta radne snage, na kojem je poslodavcima veoma lako da unajmljuju i otpuštaju radnike, koje onda preuzima država, pomaže im da nau?e nešto drugo da rade i ponovo na?u posao. Ali, to je Danska. U ve?ini zemalja, sindikati traže minimalne li?ne dohotke za svoje radnike. Ima smisla, ako ste ve? našli posao. Ali nema baš mnogo ako ga tek tražite, jer visoko postavljeni minimalci odvra?aju firme od unajmljivanja nove radne snage. Možda je rešenje da se takvi radnici, a to su uglavnom mladi, pomažu kroz državne subvencije, tako da njihova radna mesta ne koštaju poslodavce. Ali to zna?i da koštaju poreske obveznike, a vide?emo malo kasnije koji poreski obveznici najurednije izlaze na izbore.

I kad na?u skromno pla?en posao, ti mladi moraju negde da žive. Jeste, mladi su po prirodi stvari spremniji da odu od rodne ku?e i šansu potraže u velikom gradu, u svojoj zemlji ili nekoj drugoj. Troškovi stanovanja, me?utim, sve su ve?i, pogotovo u svetskim metropolama u kojima ima najviše posla. Osim toga, ako žele da se otisnu u svet, ?ekaju ih brojne birokratske prepreke sa vizama i priznavanjem diploma. Dobro, ovima iz EU je lakše, ali i to se, kao što vidimo, ljulja.

Od kad je sveta i veka, bilo je da stariji pomažu mla?e. Tako je verovatno još uvek na pojedina?nom nivou. Roditelji se odri?u, da pomognu deci. Ali ako pogledamo šta rade države, slika se menja. Prema jednom ameri?kom istraživanju koje je obuhvatilo razvijene zemlje, ispada da javna potrošnja u velikoj meri odlazi na penzije i zdravstvenu zaštitu. A to se finansira zaduživanjem, za koje ?e ra?un jednog dana biti ispostavljen današnjoj mladeži. Prema tom istraživanju, Nema?ka, Austrija, Japan, Slovenija i Ma?arska pokazali su se kao ekstremni primeri neto odliva javne potrošnje sa mladih prema starijima. E sad, politi?ari u demokratskim društvima obi?no slušaju bira?e – a to su, pogodili ste, oni stariji. Na izbore za Kongres u SAD iza?e tek ?etvrtina mladih i skoro 60 odsto onih preko 65. Na poslednjim opštim izborima u Britaniji, glasalo je nešto preko 40 odsto mladih i skoro 80 odsto matorih. I videli smo ko je u obe zemlje pobedio.

U demokratskim zemljama i onima koje misle da to jesu, mladi ?e morati da shvate da potpisivanje onlajn peticija i pisanje duhovitih komentara na Fejsbuku nisu zamena za izlazak na birališta. Dok ne iza?u masovnije da glasaju, politi?ari ih ne?e shvatati ozbiljno. Tu Srbija nije nikakav izuzetak. Problem sa Srbijom je što ih ne shvataju mnogo ozbiljno ni kad iza?u na glasanje, što nam aktuelna vlast upravo ovih dana pokazuje. Zato mora šetnja. Zato je šetnja dovra vest. Da bi neki drugi politi?ari po?eli da slušaju te mlade ljude.

Autor je profesor novinarstva na univerzitetu Napier u Edinburgu

(Izvor statisti?kih podataka citiranih u ?lanku: The Economist)

(Foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!