ALEKSANDAR KOCIĆ: Španska priča

25 Feb 2016

Princeza na sudu, zemlja na prekretnici

Kraljeva sestra optužena za korupciju i pranje para, desetine funkcionera iz vladajuće stranke uhapšeni zbog sklapanja ortačkih ugovora i zloupotrebe državnih para u stranačke svrhe, vodeći bankar koji ne može da objasni odakle mu ogromno bogatstvo i opozicioni lider pod istragom da je dobio novac od stranih diktatora. I dok privreda beleži skroman rast, vrtoglavi broj nezaposlenih se ne smanjuje već godinama. Bes u narodu kipti. To je Španija u 2016!

Zemlja koja je do pre nepunih deset godina važila za ekonomsko čudo Evrope, kada je sredinom dvehiljaditih beležila veći BDP od Italije, sada grca u nezaposlenosti – skoro 25% na opštem nivou i preko 40% među mladima – odlivu mozgova i padu životnog standarda. Deložacije građana koji više ne mogu da plaćaju preskupe stambene kredite ne prestaju. Političari poručuju da su surove mere štednje neophodne, a za to vreme nastavljaju da se bogate. Španiji korupcija nikada nije bila strana – sada je novo samo to da se mediji slobodnije njome bave, a sudovi i tužilaštva su nezavisniji i spremniji da se hvataju ukoštac sa obično zamršenim slučajevima. Kojih je sve više i više.

Princeza Kristina, rođena sestra nedavno krunisanog Kralja Felipea, prvi je član kraljevske porodice u novijoj istoriji Španije koji se našao na sudu. U procesu u čijem centru su poslovni aranžmani njenog muža, princeza je optužena za utaju poreza. Njen muž, bivši rukometni reprezentativac Injaki Urdangarin, optužen je za teža krivična dela kao što su pronevera, falsifikovanje dokumenata i utaja poreza. Urdangarin je sa partnerom svojevremeno osnovao neprofitnu organizaciju za istrazivačke i konsultantske usluge, koja je onda za ogromne pare organizovala razne manifestacije (srpski: “iventove”) čiji naručioci su uglavnom bili lokalni organi vlasti u regionu Valensije. Urdangarina optužnica tereti da je koristio svoje kraljevsko-rodbinske veze za dobijanje prenaduvanih ugovora plaćanih državnim novcem. Deo tih para završio je na računu koji je imao sa suprugom, a sa kojeg su između ostalog platili 6 miliona evra za vilu Barseloni i još tri miliona za njeno renoviranje. Princeza, koja je sa tog računa plaćala sebi časove plesa i kupovala knjige o Hariju Poteru, tvrdi da ništa nije znala o poslovima svoga muža. Bivši poslovni partner, međutim, kaže da su sve znali i princeza, i njen tata – bivši kralj Huan Karlos – i tatina ljubavnica, za koju su u Španiji svi oduvek znali, ali je do juče niko nije javno spominjao.

Priča o princezi Kristini i njenom mužu nije nova – optužba se odnosi na period od pre desetak godina – i mogla je tiho da se završi jer državni tužioci nisu bili spremni da idu toliko daleko i pokrenu istragu protiv sestre tadašnjeg prestolonaslednika, a današnjeg kralja. Problem za princezu je to što po španskom zakonu krivične tužbe mogu da podižu i privatna pravna lica, sto je u ovom slucaju organizacija za borbu protiv korupcije Manos Limpias (Čiste ruke). Presuda se očekuje ovog leta. Ako bude proglašena krivom, princeza bi mogla da dobije do osam godina zatvora, njen muž – 19.

I dok su se španski i strani novinari gurali da uđu u improvizovanu sudnicu u Palma de Majorci, u regionu Valensije pukao je novi skandal. Policija je pohapsila preko dvadeset uglavnom bivših lokalnih funkcionera, mahom članova vladajuće konzervativne Narodne stranke premijera Marijana Rahoja. Narodnjaci su u Valensiji do skoro imali tradicionalno uporište. Svi uhapšeni su pod sumnjom da su uzimali provizije za dodelu javnih ugovora i da je deo tog novca išao na finansiranje stranke. Jedan od uhapšenih, Maksimo Katurla, bivši potpredsednik lokalne vlasti u Valensiji, istovremeno je i šef javnog preduzeća koje u regionu gradi škole. Nova, levičarska vlast u Valensiji, tvrdi da je ta firma naduvala ugovore za preko milijardu evra.

Ovakve vesti pljušte na sve strane. Na severu zemlje, u Kastilji i Leonu, bivši funkcioner je pod istragom da je dobijao povoljne ugovore za izgradnju vetrenjača za proizvodnju struje, a u Andaluziji je bivši funkcioner svojoj privatnoj firmi nameštao ugovore za preobuku radnika o državnom trošku. U Madridu je u toku proces Rodrigu Ratu, bivšem direktoru Bankije – madridske banke koju je Evropska unija morala da spasava injekcijom od preko 20 milijardi evra. Rato, koji je bio potpresednik vlade i direktor MMF-a, sada mora da objašnjava zašto je firminu kreditnu karticu koristio u privatne svrhe.

Kraj dvopartizma

U Španiji su pre par meseci održani opšti izbori na kojima nijedna partija nije osvojila apsolutnu većinu. Dogovor o novoj vladi još nije na vidiku, tako da je sasvim moguće da će Španci uskoro ponovo na birališta. Izbori su značajni zato što su oznacili kraj dvopartizma u Spaniji gde se od uspostavljanja demokratije pre 40 godina na vlasti smenjuju konzervativci i socijalisti. Sada su na talasu nezadovoljstva zbog korupcije u igru ušla i nova lica, “nepolitičari” kao levičarski Podemos i centristički Siudadanos. I baš na dan prvog zasedanja nove skupštine, stigla je optužba da je Podemos za predizbornu kampanju dobio novac iz Irana. Preko pet miliona evra navodno je stiglo od iranske vlade preko jedne opskurne španske TV stanice bliske Podemosu. Španski zakon zabranjuje političkim partijama donacije od stranih vlada. I taman kad je lider Podemosa Pablo Iglesijas rekao da će rado da odgovara na pitanja policije u vezi sa tim novcem, pojavile su se vesti da mu je venecuelanski predsednik Maduro platio turneju po Venecueli.

Sve to možda ne bi toliko iritiralo Špance da se u zemlji živi bolje. Ali situacija je i dalje veoma teška: samo Grčka ima veću nezaposlenost u EU, životni standard još uvek ne raste, a mladi i dalje odlaze iz zemlje. Ekonomisti su počeli da pronalaze direktnu vezu između korumpirane administracije i ekonomskog posrtanja. Smatra se da je za krah Španije najveći krivac – pucanje “građevinskog balona”, naduvanog jeftnim kreditima. Pojedini naučnici sada vide da je višegodisnji pad produktivnosti u Španiji u direktnoj vezi sa korupcijom i da je najveći upravo u onim granama gde je uplitanje države bilo najveće.

Za utehu Špancima, koji svakodnevno saznaju za nove slučajeve korupcije, ostaje činjenica da su sve brojnije i akcije državnih organa na njenom suzbijanju. Iako još uvek u velikoj meri u raljama ortačke ekonomije, Španija je zemlja koja sazreva demokratski i u kojoj institucije poput sudstva i medija stiču sve veću nezavisnost. Put ka čišćenju od korupcije biće sigurno dug i mukotrpan, ali čini se da rešenost da se tim putem krene – postoji. U međuvremenu, Španci mogu da se zanimaju igricom za mobilne telefone “Klikni na korumpiranog gradonačelnika”. U opisu igre stoji: “Budi dobar političar, varaj i kradi sve što možeš dok u našoj banci u Švajcarskoj ne nagomilaš bolesne svote novca”.

(Autor je profesor novinarstva na edinburškom univerzitetu Napier)