ALEKSANDAR KOCIĆ: Škotska posle Bregzita

27 Feb 2017

Da li će Škoti uskoro ponovo na referendum o odvajanju od Britanije i kakve rezultate možemo očekivati?

Samo par dana pre referenduma o nezavisnosti, tadašnji predsednik škotske vlade Aleks Samond pozvao je birače da glasaju za nezavisnost, rekavši da je to prilika koja se pruža jednom u generaciji. Ali to je bilo u septembru 2014. Dve ipo godine kasnije, isti taj gospodin, sada poslanik u britanskom parlamentu, kaže da će novi referendum najverovatnije biti održan u jesen iduće godine. Da li da mu verujemo?

Bivši britanski premijer Dejvid Kameron tada je pristao da Škotima dozvoli taj njihov referendum, ubeđen da će većina glasati da ostanu u Kraljevstvu i da će pitanje škotske nezavisnosti ugušiti na duže vreme. I kao što znamo, Škoti su na kraju glasali da ostanu tu gde jesu. Problem je samo što nisu glasali u dovoljno velikoj većini da to pitanje zaista zatvore na duži rok. 45 procenata njih bilo je za nezavisnost, što je više nego dovoljno da škotski nacionalisti nastave da sanjaju svoj san. Aleks Samond je podneo ostavku, a nova premijerka – predsednica vlade u Edinburgu – Nikola Sturdžon rekla je da će o novom referendumu razmišljati ako dođe do materijalne promene okolnosti u Britaniji. I došlo je.

U junu prošle godine Britanija je odlučila da izađe iz Evropske unije. Iako u krajnjem zbiru ta odluka nije doneta bog zna kako ubedljivom većinom – 52 procenta za izlazak i 48 za ostanak – glasanje je pokazalo da u samoj zemlji postoje ogromne razlike u raspoloženju birača. Engleska je prilično ubedljivo glasala za izlazak, kao i Vels, dok su Škotska i Severna Irska još ubedljivije bile za ostanak. To je u Škotskoj odmah probudilo priču o novom referendumu za nezavisnost. Lideri Škotske nacionalne partije (SNP) krenuli su da pevaju dobro pripremljenu pesmu: “Govorili ste da će ako izađe iz kraljevstva, nezavisna Škotska morati na kraj reda za ulazak u EU; ostali smo, i sad nas izguraste iz EU.”

Do skoro škotski nacionalisti su ponavljali pretnju novim referendumom ali nisu išli dalje od toga. Čekali su da vide u kom pravcu vetar duva oko Bregzita. Njihova zvanična pozicija je zalaganje za “meki” Bregzit, po kojem bi Britanija izašla formalno iz EU, ali tako da zadrži pristup jedinstvenom tržištu. Premijerka Tereza Mej rekla je nedavno da od toga nema ništa i da će London ići na suštinski razvod od Brisela, na “tvrdi” Bregzit.

I da li smo sada zaista bliže novom referendumu u Škotskoj? Odgovor na to pitanje zavisi od internih kalkulacija u SNP-ju da li mogu da pobede na tom referendumu. Gospođa Sturdžon sigurno neće rizikovati glasanje ako nije sigurna u pobedu. Drugi poraz bi zaista sahranio san o nezavisnosti za dugi niz godina. Pa da vidimo koliko se za sada zna o tim kalkulacijama.

Navodno, SNP ne bi išao na novi referendum dok za nezavisnost ne bude bar 60 procenata birača. Trenutno nisu ni blizu. Jedna anketa iz septembra prošle godine pokazuje da nezavisnost podržava tek 45 procenata, dakle isto onoliko koliko je za tu opciju i glasalo 2014. Upitani kako bi na njih uticao “tvrdi” Bregzit, 54 odsto Škota reklo je da bi između Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije pre izabrali Kraljevstvo.

Pa zašto je onda dve trećine Škota glasalo za ostanak u EU. Da li se Škoti osećaju većim Evropljanima od drugih u Britaniji? U Engleskoj je najviše pristalica izlasku iz EU – skoro 80 odsto – bilo među onima koji sebe više vide kao Engleze nego kao Britance. U Škotskoj je obrnuto, ali ne u tako velikoj meri. Oni koji smatraju da su prvo Škoti, pa tek onda Britanci, više vole Evropu i imigracija ih ne brine u istoj meri kao Engleze. A zašto žele ostanak u EU? Istraživanja pokazuju da je na prvom mestu strah od ekonomskih posledica izlaska iz EU, na drugom osećaj da je članstvo u EU najbolji mogući kompromis za Britaniju, a na trećem strah od međunarodne izolacije Britanije po izlasku u EU. Mnogo niže na lestvici prioriteta je osećaj pripadnosti zajedničkoj evropskoj kulturi i istoriji. I taj osećaj je podjednako zanemarljiv kako u anti-evropskoj Engleskoj tako i u pro-evropskoj Škotskoj. Ovde se debata za ili protiv EU svodi isključivo na priču o pristupu zajedničkom tržištu, a EU se u Britaniji doživljava pre svega kao ekonomska zajednica.

Kad to imamo u vidu, onda je lakše razumeti zašto Bregzit nije prelomni faktor u dilemi da li Škotska treba da bude nezavisna ili ne. Nezavisnoj Škotskoj niko ne garantuje brzi ulazak u EU, jer zemlje poput Španije mogu da stave veto na škotsku kandidaturu zato što se boje stvaranja presedana koji bi ohrabrio na primer Katalane. Šta bi bila valuta nezavisne Škotske? Ne bi valjda evro? To je ovde nezamislivo. Prva asocijacija na evro je Grčka, a znamo kako to izgleda. Šta bi bila zamena za velikodušne subvencije koje Škotska dobija iz Londona “da ne talasa”. I najvažnije, da li bi nezavisna Škotska u EU morala da uvede granične prelaze prema Engleskoj, što je mnogim ljudima ovde prosto nezamislivo?

Ipak, kako stvari stoje, škotski nacionalisti se ozbiljno pripremaju za drugi referendum. Članstvo je u porastu, imaju dobro razrađenu izbornu mašineriju i znaju kako da okupe ljude oko velikih pitanja. Jeste, svesni su da trenutno imaju podršku oko 45 odsto birača, ali kažu da je to dobra polazna tačka. Kad je raspisan prvi referendum bili su na oko 30 odsto podrške pa su dogurali do 45. Znači, 15 poena nije nedostižno. Ako je moglo onda, što ne bi i sada.

Autor je profesor novinarstva na univerzitetu Napier u Edinburgu

(Autonomija, foto AP/Beta)

Podelite ovu stranicu!