ALEKSANDAR KOCIĆ: Od Prištine do Barselone

18 Sep 2017

Katalonska vlada se poziva na slučaj Kosova uoči referenduma o nezavisnosti

Kratko je trajalo ono krhko nacionalno jedinstvo kada su španski kralj i premijer došli da se solidarišu sa gra?anima Barselone posle teroristi?kog napada u avgustu. Prvo su krenule sva?e izme?u nacionalne i regionalne policije oko nadležnosti i propusta u hvatanju terorista, da bi se sada odnosi Madrida i Barselone dodatno zaoštrili uo?i referenduma o nezavisnosti, koji katalonska vlast planira da održi 1. oktobra.

Katalonski premijer Karlos Pudžemon i još nekoliko visokih zvani?nika poslali su pismo kralju Felipeu i španskom premijeru Rahoju u kojem ih pozivaju na pregovore kako bi se izbegla eventualna konfrontacija. Oni pozivaju na „otvoreni dijalog bez uslovljavanja“. Istovremeno su pokrenuli zvani?nu referendumsku kampanju.

Madrid sve vreme govori da je referendum zakonski ništavan i protivustavan. Da bi do bilo kakvog referenduma došlo, ponavlja vlada, to bi prvo moralo da pro?e u španskom parlamentu i podrazumevalo bi promenu ustava, koji sada kaže da je Španija nedeljiva. Dakle, nemogu?e.

E, onda su katalonske vlasti ovih dana najavile da više ne?e slati u Madrid izveštaje o tome kako se troši državni novac, nakon ?ega je vlada donela hitnu meru da ?e državno ministarstvo finansija preuzeti kontrolu nad ra?unima katalonske vlade ako Barselona u roku od 48 sati ne pošalje garancije da nijedan evro državnih para ne?e oti?i na referendum. Te garancije nisu poslate. Ina?e, vladaju?a katalonska koalicija Zajedno za DA (Junts per Sí) tesnom ve?inom progurala je u regionalnom parlamentu zakon o referendumu i eventualnoj tranziciji Katalonije u nezavisnu zemlju. U tom zakonu se, indirektno, spominje i Kosovo, jer se vlada u Barseloni poziva na „nedavne odluke Me?unarodnog suda pravde“ koje odobravaju pravo na samoopredeljenje i u onim slu?ajevima gde nije bilo kolonijalne tiranije ili spoljne diktature. Španski analiti?ari su tu odmah prepoznali kosovski slu?aj i krenuli da objašnjavaju kako Katalonija nije Kosovo, pre svega zato što Madrid nikada nije ukinuo autonomiju Katalonije i otpuštao i kasnije proterivao Katalonce.

U svakom slu?aju, madridski sudovi su odluke katalanskog parlamenta proglasili nevaže?im i upozorili sve državne službenike u Kataloniji da ?e odgovarati ako budu u?estvovali u organizaciji referenduma. Napetost je po?ela da se preliva u svakodnevni život, pa tako pojedini predsednici opština koji kažu da ne?e u?estvovati u organizaciji glasanja – tvrde da su izloženi uvredama i pretnjama. Gradona?elnica Barselone Ada Colau podržala je referendum i pozvala gra?ane da glasaju bez straha. Dodala je da ni gradski službenici nemaju ?ega da se boje, ali nije objasnila kako ?e da ih zaštiti od madridskih sudova.

I dok se premijer Marijano Rahoj, prema nekim izveštajima u španskim medijima, opire pritisku tvrde struje u sopstvenoj stranci da „lupi šakom o sto“, opozicija je uglavnom stala iza njega. Tako na primer, socijalisti, kao najve?a opoziciona stranka, predlažu federalizaciju Španije kao odgovor na secesionizam, ali za sada ne objašnjavaju kako bi to trebalo da izgleda.

Postoji u Španiji, van Katalonije, opšteprihva?ena teza da je sve ovo igra oko para i da Barselona samo ho?e ve?i deo kola?a za sebe, bez stvarnih namera da napusti Španiju. Katalonci ve? godinama tvrde da ih Madrid muze i da im ne vra?a pare koje upla?uju u državni budžet. Podaci španske vlade iz 2011, koje je objavio BBC, govore da je Katalonija u Madrid te godine poslala 8.5 milijardi evra više nego što je dobila natrag; separatisti tvrde da je bilo ?ak 11 milijardi. Ima i podatak da je prema nacrtu budžeta za 2015. Katalonija trebalo da dobije 9.5% od ukupnih sredstava za regione, dok je 2003. dobila 16%. U Kataloniji ina?e živi 16% stanovništva Španije, a region u?estvuje u španskom BDP-u sa 19% – više od svih drugih u zemlji. Vlast u Barseloni stalno podse?a na ovu „nepravdu“, ali i naglašava da ovde nisu samo pare bitne ve? da se radi o pravu katalonskog naroda da sam bira svoju budu?nost.

Katalonska vlada pokušava, ali ne uspeva da pridobije me?unarodnu podršku za referendum. Madridska diplomatija je tu veoma aktivna i, kako izgleda, uspešna. Podrška referendumu stigla je doduše iz Edinburga, od škotskih nacionalista koji sa kolegama u Barseloni ve? dugo imaju dobre odnose. Ipak, klju?no pitanje je kakvu podršku katalonski indipendisti imaju u samoj Kataloniji.

Ankete pokazuju da podrška nezavisnosti opada. Tako je madridski El Pais preneo rezultate istraživanja koje je u julu sprovela katalonska vlada, a koji pokazuju da je tek oko 41% Katalonaca za nezavisnost – što je pad od tri procenta u odnosu na prethodno istraživanje od pre pet meseci – dok je 49% gra?ana protiv. Nema pouzdanih podataka koliki broj Katalonca podržava pravo na referendum, ali se pretpostavlja da je on daleko ve?i. I to ?e i ubudu?e biti problem za Madrid: kako god da se ovo sada završi, pozivi na nezavisnost Katalonije ne?e prestati, a Madridu ?e biti sve teže da objasni zašto ne želi da sledi britanski primer i gra?anima jednog svog regiona dozvoli da glasaju.

(Autonomija – foto: Beta/AP)

Podelite ovu stranicu!