ALEKSANDAR KOCIĆ: Makron ili možemo malo da odahnemo

09 May 2017

U Francuskoj su pobedili Makron i EU, ali ozbiljni su izazovi tek pred njima

Završi se i to, možemo da odahnemo. Populizam je, kažu, zaustavljen, a stara dobra Evropska unija neće se raspasti. To je ukratko rezime francuskih predsedničkih izbora, koji su privukli mnogo više pažnje u svetu nego obično. Ali to sa populizmom, a možda i ovo sa EU još nije gotovo.

Francuska je dobila najmlađeg predsednika u istoriji. Emanuel Makron ima samo 39 godina i ne mnogo političkog iskustva. Pobedio je na proevropskoj i liberalnoj platformi. Svoju evropsku orijentaciju efektno je potvrdio odmah posle pobede, kada se pristalicama obratio uz zvuke Betovenove Ode radosti – evropske himne – a ne Marseljeze. Angela Merkel je odmah Makronovu pobedu proglasila pobedom „snažne i ujedinjene Evrope“.

Nema sumnje da su u Briselu i drugim evropskim prestonicama odahnuli u nedelju uveče. Makronova pobeda jeste važna za budućnost Evropske unije, možda koliko i za budućnost Francuske. Makron je dobro prepoznao da je samozadovoljna EU upala izgubila sjaj i privlačnost. Rekao je da želi ponovo da ojača veze između evropskih institucija i njenih građana. Ali, jedno su obećanja, a drugo realnost. Svi su svesni da EU mora da se menja, demokratizuje i bolje organizuje, ali niko ne zna kako to da izvede i kao da niko neće prvi da povuče potez. Uostalom, teški pregovori oko razvoda sa Britanijom koji tek predstoje, nateraće evropske lidere da se ušanče i brane status kvo, da bi pokazali nevaljaloj Britaniji da van kluba ne može da joj bude bolje nego unutra. U takvim okolnostima nema mnogo prostora za reforme.

Da bi mogao nešto da promeni u EU, Makron će morati da pokaže kako je u stanju to da uradi kod kuće. A Francuskoj su reforme i te kako potrebne. Nezaposlenost među mladima je 25%, integracija imigranata uglavnom nije uspela, zemlja ima ozbiljan problem sa terorizmom… Makron je rekao da mu je prioritet da „oslobodi“ ekonomiju i počne da stvara nova radna mesta. To neće biti lak posao u zemlji tradicionalno neraspoloženoj za krupne promene. Odmah nakon proglašenja rezultata izbili su neredi na ulicama. Ne veliki, ali dovoljni da najave kako borba za reforme neće biti nimalo laka. Francuzi mnogo vole svoja stečena prava, kao što su skraćena radna nedelja, zaštićena radna mesta i prilično velikodušna socijalna davanja. Toga se lako odreći neće. Probali su i drugi pre Makrona da tu nešto menjaju, i uglavnom su se sapleli. Kako tržište rada učiniti fleksibilnijim i smanjiti obaveze poslodavaca prema radnicima i državi, a očuvati državu blagostanja.

Emanuel Makron u igru ulazi kao novajlija. Jeste bio ministar u Olandovoj vladi, ali nikada ni pre ni posle nije pobedio ni na kakvim izborima. Stranku je osnovao tek pre godinu dana. Njegova pobeda je istorijska zato što Francuska po prvi put u novijoj istoriji dobija presednika koji nije predstavnik tradicionalne levice ili desnice. Sad ćemo da vidimo da li će mu to biti prednost ili problem. Francuski sistem daje predsedniku velika ovlašćenja, ali od tih ovlašćenja nema mnogo vajde ako taj predsednik nema podršku u parlamentu. Francuzi u junu izlaze na parlamentarne izbore koji će zapravo odrediti da li će Makron biti uspešan predsednik ili ne. Do sada su pobednici na predsedničkim izborima dobro prolazili na onim parlamentarnim, ali to je bilo u „starom, dvopartijskom“ sistemu. Makron dolazi iz sredine, nema razrađenu partijsku mašineriju, i njegov uspeh je neizvestan. Ankete govore da će proći dobro, ali je pitanje koliko je to. Ako ne bude imao apsolutnu većinu moraće da pravi kompromise, a onda od reformi obično nema mnogo.

Emanuela Makrona čeka veliki posao, i to odmah. Od njegovog uspeha zavisiće i uspeh Evropske unije. Za sada je već ostvario veliki podvig, jer je uspeo da zaustavi talas populizma kojeg su se mnogi plašili. Makron je ubedljivo pobedio Marin le Pen i njena politička budućnost je krajnje neizvesna. Ona će možda napraviti novu stranku, odnosno starom Nacionalnom frontu dati novo ime i malo ga provetriti. Čini se ipak da je na ovim izborima dostigla vrhunac jer se ne vidi odakle bi ubuduće mogla da očekuje dodatne glasove. Naravno, uprkos porazu, Marin le Pen je ostvarila odličan rezultat – desetak miliona Francuza glasalo je za njena obećanja o zatvaranju granica, napuštanju evra i otpor globalizaciji. To je ogroman broj ljudi koje Emanuel Makron neće moći i smeti da ignoriše. Ako Le Penova ponovi ovaj ili sličan rezultat na parlamentarnim izborima, eto problema.

Za sada, dok ne vidimo kakav će Makron biti kao predsednik, možemo i mi da odahnemo, kao što je verovatno odahnula i srpska vlada, koja će imati izgovor da se izvuče iz neprijatnog ćorsokaka u odnosima sa Parizom u koji je sama sebe gurnula. Francuska je pokazala da njen izborni sistem efikasno sprečava prolaz ekstremistima do vrha, dok je Makron svojim nastupom i obećanjima dao novi vetar u leđa posustalom evropskom projektu. Sledi druga runda.

(Autonomija, foto Beta/AP)

Podelite ovu stranicu!