ALEKSANDAR KOCIĆ: Kuba posle Kastra

29 Nov 2016

Odlazak poslednjeg velikana Hladnog rata

Otišao je poslednji velikan Hladnog rata. El Komandante bio je heroj mnogim sunarodnicima, idol revolucionara širom sveta, trn u oku Americi i predmet nezamislive mržnje među kubanskim azilantima u Floridi. Fidel Kastro je gerilskom borbom svrgnuo korumpiranog diktatora, da bi posle i sam uveo diktaturu i ostao decenijama na vlasti, dok se pod stare dane nije povukao i u monarhističkom stilu mesto ustupio mlađem bratu. Dok je bio pulen Sovjetskog Saveza, Kastro je uspevao da obezbedi Kubancima pristojan život i pored američkog embarga. Posle kraha sovjetskog komunizma, kubanski režim opstajao je na venecuelanskoj nafti, ali je stanovništvo sve više tonulo u siromaštvo. El Komandante je uspeo da stvori i održi sistem opšte zdravstvene zaštite, na kojem mu zavide i mnogo bogatije zemlje, kao i odlično opšte obrazovanje. Što reče neki akademik ovih dana – sistem je morao nešto dobro da napravi i očuva kako bi se održao.

Fidel Kastro nije umro mlad, nije bio formalno na položaju već deset godina, i njegova smrt nikoga nije mnogo iznenadila. Ipak, kako to uvek biva kada odlaze velike istorijske ličnosti – što Kastro nesumnjivo jeste – svet je u šoku. Dobro, mi koji to gledamo sa strane pričaćemo o Kastru još koji dan, deliti na Facebooku njegove slike sa Titom ili Čeom i polako ga zaboraviti. Ali šta Kastrov odlazak znači za Kubu? Zemljotres ili lagani potres? Nastavak po starom ili ulazak u nešto savim novo?

Kastro je pre deset godina preneo vlast na svog brata Raula. Sistem za sada funkcioniše prilično stabilno. Kubanci su siromašni, ali ne gladuju i ne beže onako masovno kao pre dvadesetak godina. Raul Kastro je započeo kakve-takve reforme. Dozvolio je privatno preduzetništvo male i srednje veličine, ali tako da ne ugrožava državne monopoliste. Dalje od toga nije odmakao. Poljoprivreda je i dalje neefikasna i Kuba je primorana da uvozi skoro sve osnovne namirnice. Da li će sada, kada nema starijeg brata da mu stoji nad glavom, Raul intenzivirati reforme? Većina posmatrača kubanskih prilika smatra da neće, jer problem ni do sada nije bio Fidel koliko strah od posledica naglih promena. Ako se Kuba previše i prebrzo otvori, posebno iznutra, to bi moglo da podrije sistem. A to malo ko među kubanskim komunistima priželjkuje. Raul i njegova ekipa izgleda najviše gledaju da nauče od Kine i Vijetnama. Ohrabruje to što je Raul, i sam već u poodmaklim godinama, najavio da će se 2018. povući sa vlasti.

Što se Amerike tiče, Kastrova smrt biće izazov za Donalda Trampa, koji će morati da nađe ravnotežu između čvrstorukaške retorike iz predizborne kampanje i obaveze da štiti interese američkog biznisa. Tramp je najavio da će pogaziti napredak u odnosima SAD sa Kubom koji je postigao Barak Obama, ako ne bude video nove političke i verske slobode u Havani. Njegov budući šef kabineta Rins Pribus to je potvrdio u nedelju u intervjuu za Fox News, kada je rekao da će Amerika zahtevati bolje uslove sporazuma sa Kubom. Ali, ako zaista stane na put otopljavanju odnosa sa Havanom, Trampova administracija rizikovaće da se zameri američkim firmama i poljoprivrednicima koji jedva čekaju da uđu na kubansko tržište. Tramp se u kampanji prodavao kao neko ko može da donese nova radna mesta i pokrene novo zlatno doba američke ekonomije, i istovremeno obećavao sve i svašta svim onim segmentima društva koji misle da ih je Obama zakinuo, uključujući tu i brojne Amerikance kubanskog porekla. Kako će Tramp to da pomiri, videćemo.

Obama je u oktobru ukinuo zabranu uvoza na kubanske cigare za ličnu upotrebu, a prethodno je dozvolio američkim turističkim brodovima da pristaju na Kubi i avio-kompanijama da tamo lete. Interesovanje među američkim turistima je ogromno. A da, američke novinske agencije su javile pre par meseci da su Trampovi ljudi išli na Kubu da traže lokacije za golf terene. Dobro, to je možda bilo onda kada još ni sam Tramp nije pomišljao da bi mogao da pobedi.

Sada je u zvaničnom saopštenju rekao da su Kastrova zaostavština streljački odredi, krađa, nezamisliva patnja, siromaštvo i negiranje osnovnih ljudskih prava. Ipak, nije ponovio pretnju da će prekinuti proces normalizacije odnosa, već je rekao da će njegova administracija uraditi sve što može kako bi Kubanci konačno započeli put ka prosperitetu i slobodi. Kao i uvek sa Trampom, tek ćemo da vidimo šta je time hteo da kaže.

Vest o Kastrovoj smrti stigla je kasno uveče po lokalnom vremenu. Dopisnici kažu da je Havana te noći i narednog jutra bila neubičajeno tiha. Da li će se ta tišina nastaviti ili će prerasti u glasan zahtev za promenama, za novim slobodama i boljim standardom? Analitičari uglavnom ne očekuju nagle zaokrete, ali ne mora da znači da su u pravu. Kastrova smrt predstavlja psihološki raskid sa prošlošću. Najverovatnije da sama po sebi neće doneti krupne promene preko noći, ali će sigurno olakšati put budućim kubanskim liderima rešenim da svom narodu zaista učine život boljim.

(Autonomija, Foto: Beta/AP)