ALEKSANDAR KOCIĆ: Katalonija – nezavisnost pod prinudnom upravom

30 Oct 2017

Duh je pušten iz boce, da li će se se izbeći jugoslovenski scenario

Katalonija proglasila nezavisnost; Španija uvela direktnu upravu nad Katalonijom. Teniski me? izme?u Barselone i Madrida nastavlja se. Evropska publika, ona u VIP loži, navija za Madrid i onako skromno apeluje na fer igru, bez prejakih udaraca.

Da se podsetimo ukratko kako smo dovde stigli, pre nego što probamo da predvidimo kako ?e se me? dalje odvijati. Katalonci godinama kukaju da im kao najrazvijenoj regiji u Španiji, Madrid uzima previše novca, da su oni narod sa dugom tradicijom i istorijom i da zaslužuju nezavisnost. Ti su pozivi do sada smirivani davanjem novih ovlaš?enja Kataloniji, dok nije izbila ozbiljna ekonomska kriza i dok aktuelni španski premijer Marijano Rahoj nije odbio predlog bivšeg predsednika Katalonije Artura Masa o novom ustavnom aranžmanu za Kataloniju i tako indirektno doprineo da na lokalnim izborima na vlast u toj severnoj španskoj regiji do?u tvrdokorniji nacionalisti. Oni su na mutan na?in kroz katalonski parlament progurali odluku u referendumu i rešili da to sprovedu u delo. Madrid je rekao – „ne?e mo?i“, pa smo videli one slike sa ulica Barselone i drugih katalonskih gradova gde španski policajci vuku starije gospo?e sa bira?kih mesta i lupaju ljude pendrecima po glavi.

Na tom spornom referendumu – koji je formalno bio nezakonit jer ga španski ustav ne predvi?a, pa ga španski ustavni sud nije ni odobrio – ogromna ve?ina izašlih glasala je za nezavisnost. Na glasanje je izašlo nešto manje od polovine upisanih bira?a jer su protivnici nezavisnosti u Kataloniji glasanje bojkotovali. Predsednik Katalonije Karlos Pu?demon onda se malo ne?kao, pa odložio proglašenje nezavisnosti i pozvao Madrid na pregovore, što je Rahoj glatko odbio. Na kraju je Pu?demon izašao pred katalonski parlament i pozvao poslanike da se izjasne. Protivnici nezavisnosti napustili su salu, ali je unutra ostalo dovoljno poslanika da glasanje bude zakonito – i Katalonija je proglasila nezavisnost. Madrid je na to odgovorio okidanjem do tada malo poznatog ?lana 155. španskog ustava koji predvi?a direktnu upravu nad pojedinim regionima. Predsednik Katalonije Pu?demon i drugi visoki zvani?nici, uklju?uju?i i šefa katalonske policije, smenjeni su, a privremeni „guverner“ Katalonije postala je potpredsednica španske vlade Soraja Saens de Santamarija.

Ovih dana vide?emo kako ?e prinudna uprava izgledati na terenu i da li ?e državni službenici u Kataloniji prihvatiti novu vlast. Možda do?e i do nasilja, ali verovatno ne ve?eg obima. Državni tužilac u Madridu tražio je podizanje optužnice protiv katalonskih lidera – na ?elu sa Pu?demonom – koji su organizovali referendum i kasnije proglasili nezavisnost. Prethodno je vlada u Madridu raspisala vanredne izbore u Kataloniji za kraj decembra i pozvala Pu?demona i njegove da u?estvuju, pod uslovom da ne budu u zatvoru. Pu?demon i pola smenjene vlade zbrisali su u Brisel.

A do svega ovoga nije moralo da do?e. Sti?e se utisak da su obe strane trapavo skliznule u kaljugu iz koje sada ne znaju kako da iza?u. Katalonci su nepromišljeno zbrzali taj referendum, uz prate?u spinovanu kuknjavu, nadaju?i se da ?e Madrid reagovati onako kako je reagovao i da ?e oni time osvojiti simpatije strane javnosti. Možda su u tome i uspeli, ali je zvani?na EU stala na stranu Madrida i odbila da prizna nezavisnost Katalonije. Najbolje ?emu Katalonci sada mogu da se nadaju jeste da Brisel i eventualno Vašington pritisnu Madrid da u?e sa njima u iskrene pregovore o budu?em ustavnom ure?enju Španije.

Vlada u Madridu tako?e je nepromišljeno upala u blato odbijaju?i godinama da iskreno razgovara sa Kataloncima o njihovim primedbama. Jeste da je ustav na strani Madrida – zato što ne predvi?a podelu Španije i dozvoljava samo plebiscit na nacionalnom nivou – ali je sada postalo jasno da pozivanje na ustav nije dovoljno u situaciji u kojoj jedan deo nacije konstantno traži promenu. Taj ustav je ovde deo problema, a ne rešenja. Pozivanje na zakon u ovom slu?aju se zapravo svodi na guranje glave u pesak i zvani?ni Madrid mora?e kad-tad da se suo?i sa pitanjem budu?eg ustavnog ure?enja Španije. Bivši katalonski predsednik Artur Mas rekao je ovih dana da je pitanje nezavisnosti moglo biti odloženo bar za jednu generaciju da je Madrid hteo sa njim ozbiljno da razgovara.

Vlada u Madridu povukla je riskantan potez raspisivanjem regionalnih izbora u Kataloniji za 21. decembar. Ti izbori bi?e prakti?no referendum o nezavisnosti. Španski premijer Rahoj verovatno se nada da ?e na njima zbrisati upravo suspendovanu nacionalist?ku vladu u Barseloni. Ako Pu?demon i njegovi budu do tada uhapšeni, katalonski nacionalisti ?e najverovatnije bojkotovati glasanje, tako da izbori ne?e imati legitimitet me?u svim Kataloncima i ne?e rešiti ništa. Pu?demon je iz Brisela rekao da prihvata izbore, što ukazuje da nacionalisti možda u njima vide šansu da, ako pobede, njihova borba za nezavisnost dobije mnogo ve?i legitimitet. Ova odluka je pomalo iznena?uju?a jer prakti?no zna?i da pristaju i na prinudnu upravu, što su do sada bar deklarativno odbijali. Osim toga, najnovije ankete ukazuju da oni teško mogu da pobede.

I šta nam onda ostaje? Ostaje nam da gledamo kako ?e obi?ni gra?ani reagovati na novonastalu situaciju i da li ?e prihvatiti prinudnu upravu. Ako ne bude ozbiljnih incidenata i o?igledne demonstracije gra?anske neposlušnosti, mogu?e je da ?e decembarski izbori doneti kakvo-takvo smirivanje strasti, na neko vreme. U protivnom može do?i do zaoštravanja i spuštanja politi?kog sukoba na nivo obi?nih ljudi i njihovih svakodnevnih života. A onda ko zna.

Duh je izašao iz boce i teško da ?e se u nju vratiti. Bi?e potrebno mnogo strpljenja i mudrosti na obe strane da Španija ne krene jugoslovenskim putem. Madrid ?e morati da pokaže ve?u fleksibilnost makar to vodilo ka daljoj decentralizaciji ionako decentralizovane Španije. Katalonci imaju pred sobom dve opcije: ili da se nadaju otvaranju ozbiljnih pregovora o promeni španskog ustava koje bi im omogu?ile referendum – što ?e teško posti?i – ili da za sada kod ku?e strpljivo grade ve?u podršku za nezavisnost kako ni Madrid ni Brisel više ne bi mogli da ih ignorišu. Posle svega što se do sada dogodilo, to ne?e biti nimalo lak posao.

(Autonomija – foto: Beta/AP)

Podelite ovu stranicu!