ALEKSANDAR KOCIĆ: Kad posle blage zime dođe vruća jesen

14 Aug 2016

Brazil – olimpijske igre kao kratkotrajni beg od stvarnosti

Ide ta Olimpijada nekako. Brinuli su se mnogi da Rio nije spreman, da izgradnja terena i stadiona ide sporo, da je prodaja ulaznica ozbiljno podbacila i tako to. Pa onda još Zika virus, pa ovi cirkusi oko dopinga, pa hoće li svim Rusima biti zabranjeno učešće ili samo nekima. A onda je došla na red ceremonija otvaranja – ne onako pompezna kao pekinška ili duhovita kao londonska, već jednostavno šarolika i vesela, baš onako kako mali Đokica zamišlja Brazil. I počela su takmičenja, padaju rekordi, jedni plaču od sreće, drugi od tuge, kako već ide. Koliko vidim, a ne vidim mnogo jer britanske medije zanimaju neki drugi sportovi, srpski sportisti izneverili su očekivanja nacije.

A za sve to vreme, zemlja domaćin prolazi kroz najveću političku krizu u svojoj novijoj istoriji. Paradoksalno, baš sada kada je Rio u centru pažnje svetske javnosti, posrtanje Brazilskog diva odjednom ostade u senci sportskih takmičenja. Nezaposlenost raste, plate padaju. Političari u Brazilu nisu bili spremni na olimpijsko primirje – federalni Senat doneo je ovih dana odluku da pokrene i formalni proces opoziva suspendovane predsednice Dilme Rusef, a po optužbi da je frizirala državne knjige. Njeni protivnici je optužuju da je kao predsednik trošila pare bez odobrenja brazilskog Kongresa i da je uoči izbora pre dve godine uzimala državne zajmove kako bi finansijsko stanje zemlje prikazala boljim nego što jeste. Ona tvrdi da je ovo pokušaj puča i brani se slabim, ali verovatno istinitim argumentom da su to radili i drugi pre nje. Kako stvari stoje, već krajem avgusta Dilma Rusef mogla bi i formalno biti smenjena.

Njen dojučerašnji potpredsednik i aktuelni vršilac dužnosti predsednika, Mišel Temer, nije ništa popularniji; videli smo kako je izviždan na svečanom otvaranju igara, kao njegov srpski kolega onomad u Areni. Svakoga dana stižu nova saznanja o ogromnom korupcijskom skandalu u državnoj naftnoj kompaniji Petrobrasu. Evo prošle nedelje šefovi velikih građevinskih firmi umešani u skandal oko Petrobrasa pokušali su sopstvenu kožu da spašavaju tvrdnjama da su Temeru i aktuelnom šefu brazilske diplomatije Žozeu Seri “ispod žita” davali keš u predizbornoj kampanji. Ova dvojica to negiraju.

Skandal oko Petrobrasa izbio je kada su pre dve godine istražni organi pokrenuli operaciju “Pranje kola”, povodom tvrdnji da su velike građevinske firme naduvavale cene po kojima su gradile objekte za Petrobras i onda deo ekstra zarade gurale u džepove šefovima Petrobrasa i njima bliskim političarima. Tužioci tvrde da je vladajuća Radnička partija tako finansirala svoje predizborne kampanje. U skandal je umešan i bivši predsednik Luiz Inasio Lula da Silva. Pre toga je Brazil potresao skandal oko kupovine glasova u parlamentu državnim parama.

Pristalice Radničke partije kažu da su ovo sve prljave igre smišljene da sruše Dilmu Rusef i spreče Lulu da se ponovo kandiduje 2018. Oni podsećaju da je tokom njegovog mandata Brazil uživao rekordan ekonomski rast i da su milioni ljudi izvađeni iz siromaštva. Brazil je zaista dugo bio ekonomsko čudo, div koji se konačno probudio i zauzeo istaknuto mesto na svetskoj sceni. Ali to su sada samo lepe uspomene – ekonomija je na nivou iz 1981, inflacija je prešla 10 odsto, a nezaposlenost dostigla devet. Brazil je danas duboko podeljena zemlja u ozbiljnoj ustavnoj krizi.

Ekonomski uspeh Brazila u prethodnoj deceniji bio je zasnovan na sirovinama, pre svega nafti. Svoj zlatni rudnik Brazil je našao na dnu mora, u gigantskom naftnom polju čija eksploatacija je doprinela da zemlja 2010. zabeleži privredni rast od 7,6 odsto, što su rezultati kojima danas može samo Kina da se pohvali. Siromašni Brazil je krupnim koracima krenuo napred i sve bi bilo lepo i sjajno da nije došlo do svetske ekonomske krize i pada potražnje za sirovinama. A političari kao političari – zaleteli se u grandiozne projekte, u koje spadaju Svetsko prvenstvo u fudbalu i Olimpijada, naduvali plate državnim službenicima, podigli penzije – dakle opteretili budžet godinama unapred i, prosto rečeno, spiskali lovu.

Sad slede rezovi i to ozbiljni. A jednom kada se birači naviknu na slatke beneficije, nema te vlade i te zemlje koja će im to bezbolno oduzeti ili povećati poreze. Osim toga, Brazil se opirao globalizaciji veoma dugo i tek sada, kada je zagustilo, ekonomija počinje da se otvara i za strane igrače. Ali to se dešava upravo u vreme kada najveći zagovornici ekonomske liberalizacije i globalizacije pritiskaju kočnicu. Evropska unija nikako da završi trgovinske pregovore sa SAD, i sad je čeka brakorazvodna drama sa Velikom Britanijom, tako da će sporazum o liberalizaciji trgovine sa Latinskom Amerikom verovatno da sačeka. U Americi se za to vreme vodi predsednička trka između žestokog protekcioniste i prilično neopredeljene “levičarke”. Olimpijada je veselim Brazilcima možda dobro došla kao privremena razbibriga. Ali čim sportisti odu, sledi ona stereotipska “vruća politička jesen”. Korumpirane političare koji su zemlju doveli u duboku ustavnu i ekonomsku krizu birači će vrlo brzo pitati: “A koliko nas je ovaj cirkus koštao i ko će to sve da plati”.

Autor je profesor novinarstva na univerzitetu Napier u Edinburgu

(Autonomija, Foto: Beta/AP)