ALEKSANDAR KOCIĆ: Ja tebi poresku prijavu, ti meni mejlove

03 Oct 2016

Koliko su predsedničke debate u SAD zaista bitne

Američke TV mreže najavljivale su čudo – da jedna politička rasprava po gledanosti prešiša najveći sportski događaj u Americi. Ipak, čudo se nije dogodilo, ali je prva predsednička debata između Donalda Trampa i Hilari Klinton ušla u istoriju. Ovaj politički spektakl gledalo je oko 84 miliona ljudi, u direktnom prenosu na 13 kanala. To je još uvek relativno daleko od 100 i kusur miliona, koliko gleda Superbowl, finale američkog futbala. Ali, ovo je do sada najgledanija predsednička debata u istoriji; duel Ronalda Regana i Džimija Kartera 1980. gledalo je 80,6 miliona. Tu debatu obeležilo je Reganovo pitanje biračima: „Da li sada živite bolje nego pre četiri godine?“.

A ko je pobedio u okršaju između čoveka koga svi mrze i žene koju niko ne voli, da citiram jednog irskog komičara? Većina komentatora slaže se u oceni da je Pravnica trijumfovala nad Trgovcem. Hilari Klinton, advokat po profesiji, bila je detaljna, oprezna i uzdržana. Trgovac Donald Tramp tek nešto malo je odmakao od svog tradicionalno improvizatorskog pristupa politici u kojem sve prolazi – dokle god donosi glasove.

U prvom delu debate Tramp se dobro držao i uspešno je napao Klintonovu oko trgovinskih sporazuma. Što reče jedan BBC-jev komentator: „Zna trgovac šta je dobar, a šta loš ugovor“. Očekivano, Hilari Klinton je najjača bila u delu debate o rasnim odnosima u SAD, a u delu o bezbednosti bilo joj je lako da napadne Trampa da je nespreman za posao predsednika, da nema kvalifikacije za tu funkciju, da se divi Putinu i tako to. The Donald se tu zapetljao u lažima da je od početka bio protiv raka u Iraku, da bi se na kraju dodatno srozao ponavljajući kako Hilari nema predsednički izgled i čvrstinu. Pokazalo se da temperament i improvizacija u ovakvim stvarima ne mogu protiv smirenosti i uvežbanosti. Što ne znači da tu i tamo nije umeo da poentira, kao kad je na pritisak Klintove da objavi svoje poreske prijave odgovorio da će to uraditi kad ona dostavi na uvid one silne mejlove iz vremena dok je bila državni sekretar, a koje je bez ičijeg znanja i odobrenja obrisala.

Ali to smo znali i ranije. Hilari je bila Hilari – robotski pripremljena i precizna; Tramp je bio Tramp – šarlatanski improvizator koji menja stav kako vetar dune. I kakav je onda uopšte efekat ove debate? Koliko Amerikanaca je posle ovih sat i po prestalo da se koleba za koga će da glasa? U zemlji, inače opsednutoj statistikama i anketama, jedna istraživanja pokazivala su pre debate da Hilari vodi sa oko četiri procenta prednosti, druga da Tramp stoji bolje. U proseku, zaključak je bio da su kandidati rame uz rame. 2012. Obama je izgubio na popularnosti posle prve debate, kao i Buš mlađi 2004. Ipak, obojica su posle uspeli to da nadoknade i pobede na izborima.

Prva televizijska predsednička debata u SAD održana je 1960, između Kenedija i Niksona. S obzirom da su SAD tada imale oko 180 miliona stanovnika, ova debata sa 66 miliona gledalaca ostaje kao jedan od najgledanijih televizijskih prenosa u istoriji Amerike. Posle nekoliko godina pauze, debate se redovno održavaju od 1976. Obično ih ima nekoliko u finišu kampanje; Klintonovu i Trampa čekaju još dve. Agencije za ispitivanje javnog mnjenja i TV stanice kažu da su debate veoma važne. Njima svakako jesu. A biračima? Politički stratezi kažu da jesu, politikolozi pak tvrde da nisu.

Da li se birači opredeljuju za kandidate više po tome ko kakvu kampanju vodi, ili ko kakvu politiku obećava? U knjizi The Timeline of Presidential Elections Robert Erikson i Kristofer Vlajzen analiziraju preko dve hiljade anketa iz poslednjih 60 godina. Oni kažu da se, očekivano, birači opredeljuju tek u poslednjih šest meseci kampanje i da do kraja trke retko menjaju mišljenje, što ukazuje na to da debate u najvećem broju slučajeva nemaju efekta, odnosno ne onoliko kao stranačke konvencije. Erikson i Vlajzen dodaju da predizborna obećanja igraju važnu ulogu, ali da većina birača za njih saznaje isključivo tokom i putem kampanje, što govori da kandidati mogu da obećavaju kule i gradove, ali im to neće doneti glasove ako ne vode i uspešnu kampanju.

U prvoj anketi posle debate (radili CNN i agencija ORC), rezultat je bio ubedljiva pobeda Hilari Klinton. Ali, od učesnika je traženo da se izjasne objektivno, bez obzira na to za koga bi glasali. Osim toga, skoro polovina njih pre ankete je prijavila da su pristalice demokrata (što ozbiljno dovodi u pitanje validnost ankete).

Ima i onih koji kažu da nije sve u anketama. Politikolog Alan Lihtman, za kojeg Vašington Post piše da je predvideo ishod svih predsedničkih izbora od 1984, tvrdi da je Tramp favorit! Lihtman se ne bavi anketama nego ‘ključevima’; on u svoju jednačinu ubacuje 13 faktora među kojima su: da li je jedan od kandidata aktuelni predsednik, u kakvom stanju je ekonomija na kraći i na duži rok, da li je aktuelna administracija umešana u krupne skandale, da li ima socijalnih nereda, šta je sa vojnim i spoljnopolitičkim uspesima aktuelnog predsednika. Te ključeve Lihtman postavlja kao pitanja na koje onda daje odgovor tačno ili netačno. Po njegovoj računici, republikanci bi morali da dobiju ove izbore, ali, s obzirom da je njihov kandidat supernepredvidivi The Donald, iznenađenja su moguća. Možda predstojeće dve debate presude.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!