ALEKSANDAR KOCIĆ: Hoće neko Olimpijadu? Ne, hvala.

05 Sep 2016

Kako je nestao olimpijski entuzijazam?

Prođoše i ove Olimpijske igre. Rio je i pored svih problema nekako sve to pregurao i napravio da ipak izgleda dobro. A sad će vesele Karioke da se prebroje, da vide koliko je to sve koštalo. A mi da vidimo šta je ostalo od njihovog velikog entuzijazma od pre sedam godina kada su dobili Olimpijadu. Igre se sele u Tokio, za posle ćemo da vidimo. Za sada je upadljivo da sve manje gradova u svetu želi da organizuje olimpijske igre. Zašto?

Kad je Atina izabrana da bude domaćin, u trci je bilo 12 gradova. Posle, kada je London dobio igre, taj broj je pao na devet. U trci za domaćina letnje olimpijade 2024. bilo je svega pet gradova, ali je Hamburg u međuvremenu odustao. Od šest kandidata za domaćina zimske olimpijade 2022, četiri su se povukla i ostali su samo Alma Ata u Kazahstanu i Peking. Tako će kineska prestonica postati prvi grad u istoriji koji je bio domaćin i letnje i zimske olimpijade. Odakle ovaj pad entuzijazma među velikim svetskim gradovima da organizuju najveći sportski događaj na planeti?

U potrazi za odgovorom na ovo pitanje možda treba krenuti od letnjih igara u Montrealu pre 40 godina. Pol Hauel, jedan od vodećih organizatora olimpijade u Montrealu, o čemu je kasnije napisao knjigu, kaže za BBC da su kandidature u to vreme bile jednostavne i da se pitanje novca uopšte nije spominjalo. Niti je ko računao, niti je ko pitao koliko će sve to da košta. Hauel dodaje da su se on i njegovi zemljaci iz organizacije našli u šoku kad su videli protokol za organizaciju olimpijskih igara – nakon što je Montreal već proglašen domaćinom – i shvatili šta sve treba izgraditi i obezbediti. Šok je bio veći kada su od gradonačelnika dobili budžet koji im je izgledao premali. Grad je na kraju potrošio deset put više od toga, a građani Montreala su tek 2006, dakle trideset godina kasnije, prestali da otplaćuju dugove nastale organizacijom olimpijskih igara. Sarajevo inače spada u tu malu, ali odabranu grupu gradova koji su rekordno premašili planirani budžet.

Kanadsko iskustvo uplašilo je mnoge gradove, ali je kandidata naravno i dalje bilo. I nisu svi prošli kao bos po trnju. Olimpijske igre mogu da donesu profit, i to je upravo ono čemu se kandidati za domaćina nadaju. Najbolji primer profitabilne olimpijade još uvek je Los Anđeles 1984. Taj grad je na kompletne igre potrošio manje nego Rio samo na mere bezbednosti ili manje nego što će Tokio da se otvori samo za stadion 2020. Trik je bio u tome što je LA u velikoj meri koristio postojeću infrastrukturu – olimpijski stadion za igre 1932, već izgrađene studentske domove za smeštaj sportista, itd. Kako je Amerikancima takva kandidatura uopšte prošla? Lako – LA je bio jedini kandidat! Montreal je uplašio sve ostale kandidate, tako da je Los Anđeles mogao da kaže Međunarodnom olimpijskom komitetu (MOK): mi nudimo to što nudimo, a vi sad videte šta ćete.

Drugi zanimljiv pristup u organizaciji olimpijskih igara ponudila je Barselona. Katalanska prestonica je godinama bila zapuštena mediteranska luka, ili ajde, skriveni dragulj, pa su Španci svoju kandidaturu predstavili kao projekat revitalizacije grada (‘legacy games’). Nikli su novi hoteli, grad je umiven i, što je najvažnije, obala potpuno promenjena – praktično, luka je ustupila mesto plaži. Osim toga, Barselona je odlično iskoristila igre kao reklamu za grad. Zato danas Barselona ima sasvim drugu vrstu problema – ne može da se odbrani od turista. To je peta najpopularnija evropska destinacija. I onda su drugi gradovi u svetu pomislili kako bi i oni mogli to isto. Ali to nije tako lako.

A nije lako između ostalog i zato što je MOK promenio svoj pristup i sada od gradova traži mnogo više nego ranije. Da bi dobio spektakl, veličanstvene dvorane (koje će posle da zvrje prazne, ali koga briga) i glamur, MOK svesno okreće gradove jedne protiv drugih i postavlja sve bizarnije i krupnije zahteve. Oslo se povukao iz kandidature za domaćina zimske olimpijade 2020 kada je u javnost procurelo šta je sve MOK tražio od grada. Uz titranje tipa da kralj organizuje, i plati, prijem i koktel za sve članove MOK-a koji dođu na otvaranje, kandidatura je pukla kada se saznalo da se od grada domaćina očekuje da obezbedi posebne saobraćajne trake samo za sportiste i članove MOK-a. Osim toga, prihod od turizma je inače veoma nepredvidiva stavka. Uprkos očekivanjima da olimpijske igre privlače turiste, mnogi ljudi upravo zbog tog cirkusa odlažu posete. I London i Peking su imali pad broja gostiju tokom olimpijade u odnosu na prosek u to doba godine.

Boston je hteo da organizuje letnju olimpijadu, ali je odustao kad je saznao da MOK neće pokriti nijednu rupu u budžetu, već da je to obaveza grada. Znači, troškove snose lokalni poreski obveznici. A nije da MOK nema para. Prava na televizijske prenose su veliki izvor prihoda za MOK, ali gradovi domaćini dobijaju samo mali deo tog kolača. Kaže se da je London video tek četvrtinu novca koju je MOK uzeo za TV prenose. Grad domaćin uzima pare od prodaje ulaznica za takmičenja (a videli smo u Riju da dvorane zvrje poluprazne), domaćih sponzorskih ugovora i sl.

Zato se mnogi gradovi povlače. Uz već pomenuti Hamburg, od kandidatura su odustali Stokholm, Minhen, Lviv u Ukrajini i Krakov. Naravno, Međunarodni olimpijski komitet je svestan da problem postoji i da nešto mora da se menja. Jedna od ideja je da se organizacija podeli na nekoliko zemalja, kao što se to već radi sa Svetskim prvenstvom u fudbalu. Ali MOK nije oduševljen jer smatra da sva borilišta moraju da ostanu grupisana u krugu od oko 500 km. Postoji i ona stara ideja da se u Grčkoj, kao kolevci igara, napravi stalni olimpijski centar. Time bi se uštedele velike pare, a organizacija pojednostavila. Upućeni kažu da se ova ideja razmatra svake četiri godine, ali da ne može da prođe iz političkih razloga: MOK zna da bi u tom slučaju izgubio ogroman uticaj koji ima u olimpijskom svetu i ostao bez velikih prihoda. Ima i treća ideja – da se smanji broj sportova, da se isključe oni sportovi koji imaju svoja velika međunarodna takmičenja i redovne cikluse i da se Olimpijada posveti disciplinama koje inače ne dobijaju pažnju na drugim mestima. Ali, ko će to onda da gleda i plaća TV prenose?

Nagoveštaj u kom pravcu ide (nova) strategija dobićemo kada bude izabran domaćin letnjih igara 2024. Los Anđeles opet nudi niskobudžetske igre, za razliku od Rima, Pariza i Budimpešte, koji obećavaju glamur i luksuz. A mi dotle da vidimo šta ćemo sa tom klupskom scenom u vaterpolu.

(Autonomija)