ALEKSANDAR KOCIĆ: Da li će se teroristi radovati?

30 Mar 2016

Američki predsednički izbori posle Brisela

Posle terorističkih napada u Parizu i Briselu, analitičari su uglavnom bili složni u oceni da će najviše političke koristi od ovih događaja izvući populisti sa desnice. Već smo videli rastuću popularnost Nacionalnog fronta u Francuskoj i anti-imigrantske Alternative za Nemačku na regionalnim izborima u Nemačkoj. Ali šta je sa američkim predsedničkim izborima?

Nepisano pravilo je da u trenucima bezbednosne krize republikanci prolaze bolje. Posle 11. septembra oni su odlično prošli na izborima za Senat i Kongres 2002. i onim predsedničkim 2004, kada je Džordž Buš Mlađi oduvao Džona Kerija. I nedavne ankete pokazuju da birači više veruju republikancima nego demokratama kada je borba protiv terorizma u pitanju. Ipak, napadi u Briselu došli su usred trke za nominaciju, kada ishod, pre svega među republikancima, još uvek nije izvestan.

Reakcije američkih predsedničkih kandidata posle Brisela sasvim su očekivane – republikanski kandidati mnogo su glasniji i najavljuju nove, drakonske akcije protiv Islamske države kako kod kuće tako i napolju. Predsedniku Obami zameraju da je pasivan i da ne shvata ozbiljnost pretnje terorizma. Naravno, u ovoj fazi kampanje, kritike nisu dovoljne – od kandidata se sada očekuje da kažu i šta će oni uraditi ako dođu na vlast.

Donald Tramp je naravno najglasniji – već je rekao da će vratiti mučenje osumnjičenih za terorizam. Rekao je da je mučenje ljudi kao Sala Abdeslam – jedan od organizatora napada u Parizu, uhapšen u Briselu samo par dana pre napada u belgijskoj prestonici – sasvim opravdano, jer bi, kaže Tramp, informacije dobijene na taj način mogle da spreče nove napade.

Ništa neobično od Trampa. Sa druge strane, do sada po tom pitanju relativno umereni Ted Kruz izazvao je lavinu negativnih reakcija pozivom da policija uvede redovne patrole u muslimanskim naseljima u SAD i da ih obezbedi od radikalizacije. Da li je Kruz, koji jedini još uvek ima kakve-takve šanse da Trampu ospori nominaciju, samo hteo da bude glasniji od svog uobičajeno glasnog rivala, za sada možemo samo da nagađamo. U svakom slučaju, šef Njujorške policije Bil Braton rekao je da Kruz nema pojma o čemu priča. Braton verovatno ima, jer je njegova policija svojevremeno imala sličan program u Njujorku. Mnogi su posle ove Kruzove izjave pravili poređenja sa masovnim hapšenjima Amerikanaca japanskog porekla tokom Drugog svetskog rata – jednom od najvećih američkih mrlja na polju ljudskih prava.

Teško je proceniti u kojoj meri teroristički napadi poput ovih nedavnih u Parizu ili Briselu, pa i onog u San Bernardinu u Kaliforniji, utiču na birače. Kandidatima kao što su Tramp i Kruz sigurno ne odmažu. Posle napada u San Bernardinu, Tramp je pozvao da se muslimanima privremeno zabrani ulazak u SAD, a ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da ga republikanski birači u tome uglavnom podržavaju.

Demokrate kao da se u ovoj republikanskoj dernjavi i ne čuju. Hilari Klinton se uglavnom drži proverene linije da Amerika mora više da se angažuje u svetu i da se sa saveznicima bori protiv islamskog ekstremizma i ID-a. Od konkretnih mera pričala je nešto o pooštravanju viznog režima. Sa druge strane, Berni Sanders, koji još uvek ne odustaje od trke za nominaciju, najavljuje drugačiju spoljnu politiku – onu koja se manje zasniva na američkoj sili i po kojoj bi SAD trebalo da igraju skromniju ulogu na svetskoj sceni.

DEM 2016 Clinton

Demokrate se u ovoj republikanskoj, antiterorističkoj dernjavi i ne čuju: Hilari Klinton

I Tramp i Kruz traže od Obame da odustane od svoje dosadašnje politike i da agresivnije napadne ID u Siriji i Iraku. Obojica se zalažu za intenzivnije bombardovanje, mada Kruz više ne ponavlja zahtev za “tepih” bombardovanjem teritorija pod kontrolom ID-a.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava i udruženja muslimana oštro su kritikovala obojicu, ali to neće mnogo promeniti stvari. Amerikanci obično traže brza rešenja i spektakularne akcije, pa nije ni čudo što se Tramp i Kruz utrkuju u ponudama i obećanjima. Čak je i mnogo uzdržaniji Džon Kasič, koji u trci za nominaciju daleko zaostaje za Trampom i Kruzom, kritikovao Obamu što je posle Brisela išao na Kubu i u Argentinu umesto da se odmah vratio u Belu kuću da se posveti rešavanju krize. Koja se dešavala u Evropi i nije imala nikakve veze sa Amerikom, ali ko te pita kad je kampanja u toku.

Dobro, kad se borimo za glasove, svakave gluposti su očekivane, ali ima tu jedan dalekosežniji problem – ovo zaletanje predsedničkih kandidata sigurno ide na ruku islamskim ekstremistima. Ljudi koji vode Islamsku državu verovatno se raduju svakom ispadu Trampa ili Kruza koji dodatno podgrevaju bes među muslimanima i inspirišu jedan broj da se pridruži ekstremistima. Obama je na to upozoravao objašnjavajući zašto ne treba slati američke kopnene trupe u Irak i Siriju da se tamo bore protiv ID-a. Rekao je da bi to bilo kontraproduktivno na isti način kao što je Bušova invazija Iraka 2003. doprinela rađanju Islamske države.

Spoljna politika uvek igra sporednu ulogu u američkim predsedničkim trkama, iako mi koji te trke pratimo sa strane to često zaboravljamo. Ali posle 11. septembra, međutim, terorizam nije samo nešto što se dešava tamo negde i čega su Amerikanci pošteđeni. Zato će ova tema imati značajnu ulogu u finišu predsedničke trke. Ipak, Amerikanci su danas ljuti zbog drugih, domaćih problema – pre svega pada standarda i daljeg ekonomskog raslojavanja. Taj njihov bes je ono čime komentatori tumače uspon Donalda Trampa. I pored svega što trenutno potresa svet, kad su američki izbori u pitanju vraćamo se na staru izreku rođenu tokom Klintonove prve kampanje: „It’s the economy, stupid“.

Autor je profesor novinarstva na univerzitetu Napier u Edinburgu

(Autonomija, Foto: Beta/AP)