ALEKSANDAR DENDA: Beograd tera Vojvodinu

10 Oct 2009

Inicijator pisma beogradskih intelektaulaca koji su pre nekoliko meseci od državnog vrha Srbije zatražili potvrd…

denda.jpgInicijator pisma beogradskih intelektaulaca koji su pre nekoliko meseci od državnog vrha Srbije zatražili potvrdu vojvođanskog Statuta i bivši podsekretar u vladi Ante Markovića, Aleksandar Denda, ocenio je da odnos centralne vlasti prema pitanju Statuta ukazuje na nedostatak političke vizije o tome u kom pravcu treba da se razvija Srbija. On je u intervjuu za portal www.autonomija.info upozorio i da zbog te “nepoznanice” Srbija gubi i u razvojnom i u modernizacijskom smislu.
– Da ta vizija ne postoji pokazalo se i prilikom usvajanja aktulenog Ustava 2006. godine, koji nije doneo ništa novo, niti je rešio pitanje regionalizacije i decentralizacije. Mi još ne znamo kakvu Srbiju želimo u 21. veku, a pokazuje se to i kroz polemiku o vojvođanskom Statutu, što je poražavajuće – konstatuje Denda.
On napominje i da je regionalizacija uslov razvoja zemlje, koji, po njemu, neće biti moguć sve dok se za sve što se želi uraditi u nekom regionu mora tražiti saglasnost u Beogradu.

Ima li osnova za upozorenja na seperatizam kad je reč o vojvođanskom statutu, ali i inicijativama vezanim za proces regionalizacije?
– Te priče o stvaranju država u državi, o jačanju lokalnih moćnika i sepratizmu samo pokazuju da se ovde pitanje regionalizma tretira kao dnevno-politčko, a ne kao strateško. Voleo bih da od naših centralista i poltičke elite čujem samo jedna primer da je neki od regiona u evropskim državama u kojima postoji visok stepen decentralizacije tražio da se otcepi. Naravno da nije ni jedan. Ali, mi ovde imamo strah koji se bazira na tumačenjima događaja iz bliske prošlosti. Pa bivša Jugoslavija se nije raspala, već je činjenica da su svi pobegli od Srbije. A sličnom politikom elite u Beogradu sad teraju i Vojvodinu. Ne čini to vojvođanski politički establišment, već centralna vlast u Boegradu uzimanjem više nego što treba i kad su u pitanju ingerencije i kad je u pitanju novac. Oni takvom politikom dovode u pitanje ne samo lojalnost građana Vojvodine, nego i iz svih drugih delova Srbije koji sve više tonu zbog toga što nemaju elementarne uslove za razvojnu lokalnu politiku. A ako nema lokalnog i regionalnog razvoja, onda nema ni državnog razvoja. A to u Beogradu ne mogu ili ne žele da shvate. Oni i dalje žive u socijalzmu, u kojem centralni komitetet sve odlučuje umesto nas, a mi samo treba da se povinujemo i divimo ingenioznim idejama velikog rukovdstva. Ako se tu nešto radiklano ne promeni, Srbije će biti zemlja u kojoj niko više neće želeti da ostane. Pa brine li se neko zbog toga, kad se već govori o vojvođanskom separatizmu, da se od Srbije do sad već “otcepilo” 300 hiljada mladih stručnih kadrova? A šta će nekom zemlja bez ljudi? Ako se ne izvrši regionalizacija , neće biti ni modernizacije, i zašto bi mladi onda ostajali ovde dok se svet oko nas razvija i napreduje? A konačno davanje podrške vojvođanskom statutu i procesu regionalizacije jeste put ka modernizaicji Srbije. Ako to neko ne shvata, ili ne prihvata, mi imamo ozbiljan problem.

A koliko je realno da se pitanje statuta APV internacionalizuje?
– Ako neko stalno jedan problem gura pod tepih, onda on s vremenom počinje da žulja. I naravno da će u jednom trenutku to biti inetrancionalizovano. Jer, to  što naše poltičke elite i državni vrh smatraju da i nije toliko bitno i da onu to mogu da drže pod kontrolom i da se odnose nonšalantno, ne znači da će oni kojima je stalo da se modernizuju i da idu napred i da otvaraju nove razvojne mogućnosti –  sedeti skrštenih ruku. Tako nonšalantan odnos prema objektivnim problemima uvek vodi u eskalciju političkih problema, što je u slučaju vojvođanskog statuta, kao i u mnogim drugim slučajevima bilo poptuno bespotrebno. Samo je pitanje vremena kad će neko i u Šumadiji da preseče i kaže: “E. dosta je bilo, Šumadija radi, Beograd se gradi”. A sigurno je da su to teme za koje su zainteresovane i institucije Evropske unije. Ali, najgrđe je u svemu što mi te probleme pravimo sami sebi i onda se čudimo kad nam na to neko sa strane ukaže. Svi su sad fokusirani na odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta kad je reč o Kosovu, ali nikog ne brine što se drastično smanjuje populacija u istočnoj Srbiji, što raste broj mladih koji odlaze… Pa koja je to politika i koja je to vizija?

Da je problemi na koje ukazujete pogoduje i jačanje ekstremnih opcija?
– Pa to je logično, pošto ekstremisti samo čekaju priliku i temu na kojoj će da grade svoj politički uticaj.

(www.autonomija.info)

Podelite ovu stranicu!