ALBIN KURTI: Vučić i Dačić nasljednici su Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića

18 Nov 2017

"Ne vidim nikakvu razliku u njihovim ciljevima"

Dok takozvani unutrašnji dijalog o Kosovu, koji je inicirao sam predsjednik Srbije, ubrzano prelazi iz jedne u drugu fazu (“druga faza”), Aleksandar Vu?i? gotovo svakodnevno javnost obavještava o uslovima koji ?e pred Srbiju biti postavljeni kako se ona bude približavala Evropskoj uniji. Poslednje takvo upozorenje glasilo je da Srbiji ne?e biti omogu?eno da postane ?lanica EU bez pravno-obavezuje?eg sporazuma sa Kosovom.

“Nije to pitanje priznanja nezavisnosti, niko to još ne govori na takav na?in; ali govori se izme?u redova”, rekao je po?etkom sedmice predsjednik Vu?i? i dodao da se od Srbije zahtijevaju “drasti?ne promene u sveukupnom odnosu prema Kosovu i Metohiji.”

Šef srpske države ovoga puta nije spominjao “dvostruke standarde” Zapada, niti je Kosovo, za promjenu, upore?ivao sa Katalonijom. Ipak, gra?ane Srbije je podsjetio na navodne stravi?ne pritiske kojima je svakodnevno izložen od strane nekih zapadnih zemalja, a kojima se, valjda zahvaljuju?i nesalomivosti svog karaktera i duha, ali i vanrednoj državni?koj mudrosti, ipak uspješno odupire.

Ima li sli?nosti izmedu Katalonije i Kosova, pitanje je za predsjednika Pokreta za Samoopredjeljenje Albina Kurtija, kojeg mnogi analiti?ari ve? vide kao prvog narednog premijera Kosova.

“Nisam detaljno upoznat sa ’slu?ajem Katalonija’, ali sli?nost sa Kosovom na kojoj Beograd insistira mogla bi biti zasnovana na želji Katalonaca za nezavisnoš?u, koja je u Španiji bila izražena na razli?ite na?ine i u razli?itim istorijskim periodima. U svakom slu?aju, katalonski narod traži republiku kao korak napred u odnosu na autonomiju koju imaju, što može da sli?i situaciji na Kosovu krajem sedamdesetih i po?etkom osamdesetih godina prošlog stole?a, kad smo mi Albanci imali autonomiju, ali smo tražili republiku”, kaže Albin Kurti. “Tako?e, Katalonci imaju svoj jezik i kulturu druga?iju od španske, baš kao što smo to imali i mi Albanci u bivšoj Jugoslaviji. Naravno, nadam se da Katalanci ne?e dobiti isti odgovor kao i mi, kada nam je Srbija ukinula autonomiju i kada je nad nama vršeno teško ugnjetavanje. Najzad, razlika u ova dva slu?aja je u tome što smo mi Albanci i Kosovo bili najsiromašniji u bivšoj Jugoslaviji, dok je Katalonija najbogatija u Španiji.”

AVANGARDA: Kada ve? spominjete ugnjetavanje Alabanaca, koje se, ?ini mi se, u ovim “uporednim Analizma” kosovskog i katalonskog slu?aja uporno zanemaruje, znam da ste u jednom intervjuu rekli da “Srbija ne žali ni za ?im”. Šta to zna?i?

KURTI: Zna?i da je Srbija Srbe oduvek upotrebljavala kako bi dobila što više teritorije, a ne obrnuto. Zato Srbija nikada ne žali živote samih Srba, a kamoli ostalih naroda. To dokazuje i ?injenica da je od strane srpskih vojnih i policijskih snaga, tokom ?etiri rata, ubijeno oko 150.000 nesrba. Srbija, dakle, ne mari, niti se kaje zbog tih zlo?ina.

AVANGARDA: Mislite na vlast u Srbiji?

KURTI: Naravno.

AVANGARDA: Može li se u tom kontekstu tuma?iti vijest da je general Vladimir Lazarevi?, u Hagu pravosnažno osu?en za zlo?ine tokom rata na Kosovu 1999, odnedavno predava? na Vojnoj akademiji u Beogradu?

KURTI: Kakvo to znanje i iskustvo budu?im srpskim oficirima može da prenese Vladimir Lazarevi?, ?ovek u ?ijim zonama odgovornosti je, tokom dva i po meseca NATO intervencije 1999, nad albanskim stanovništvom Kosova sprovoden teror koji je, osim ubistvom albanskih civila, rezultirao proterivanjem Albanaca u Makedoniju i Albaniju, sistematskim zlostavljanjima, silovanjima, rušenjem sela i gradova, plja?kom neverovatnih razmera?! Nažalost, postavljanje Lazarevi?a za predava?a na Vojnoj akademiji dokazuje da se politika u Srbiji zapravo nije promenila. ?ak su i njeni akteri danas isti: poziciju predsednika drži bivši ministar za informacije vlade Slobodana Miloševi?a, dok je ministar spoljnih poslova bivši portparol Miloševi?eve partije. Uzimaju?i to u obzir, imenovanje Lazarevi?a još je jedna kocka u mozaiku srpskog politi?kog nasle?a.

AVANGARDA: Mislite…

KURTI: Mislim na istu hegemoniju, na agresivni nacionalizam i šovinizam usmeren ka drugim narodima. Doduše, sada drugim metodama.

AVANGARDA: U aprilu 1999, tokom spomenute NATO intervencije na SRJ, uhapšeni ste i pretu?eni od strane “jugoslovenskih snaga”. Ko Vas je i gdje ta?no uhapsio? Zašto?

KURTI: Srpska policija privela me je 27. aprila 1999, godine, i to zajedno sa mojim ocem i bratom.

AVANGARDA: Gdje ste uhapšeni?

KURTI: U Prištini. Do 2. maja bio sam zato?en u prištinskom zatvoru, a potom preba?en u zatvor u Lipljane. Sve vrijeme sam bio surovo mu?en i prebijan…

AVANGARDA: Niste mi rekli zašto ste uhapšeni?

KURTI: Optužen sam da sam organizovao antimiloševi?evske demonstracije i da sam, kao sekretar politi?kog predstavnika OVK Adema Dema?ija, u susretima se sa ameri?kim diplomatama Ri?ardom Holbrukom i Christoferom Hilom, predstavljao OVK.

AVANGARDA: Sa Holbrukom i Hilom vi?ao se i tadašnji predsjednik SRJ Slobodan Miloševi?.

KURTI: Naravno… Zajedno sa ostalim zatvorenicima, 10. juna 1999. postao sam deo konvoja srpske vojske i policije koja se povukla sa Kosova. Služili smo im kao taoci. Ubrzo smo preba?eni u srpski zatvor.

AVANGARDA: Gdje?

KURTI: Zadržan sam u zatvorima u Požarevcu, Nišu i ?upriji. Sud u Nišu me je 13. marta 2000. osudio na patnaest godina zatvora, optuživši me za “povredu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Jugoslavije”, i to po zloglasnom ?lanu 116 Kaznenog zakona.

Tokom tih nekoliko mjeseci boravka u zatvoru nisam znao šta se sve doga?a napolju. Komandiri zatvora isecali su sve politi?ke delove novina koje smo dobijali, i ostavljali samo kulturne i sportske rubrike, iz kojih smo pokušavali ponešto da saznamo. Tek kasnije, kada sam oslobo?en, saznao sam, na primer, strašne stvari koje su se u me?uvremenu dogodile – od ubistava nekih albanskih politi?ara i intelektualaca, do masovnih grobnica, nestanka 2.000 osoba, progona albanskog stanovništva, odnosa nekih susednih država prema tim nesre?nim ljudima…

AVANGARDA: Uprkos prijetnjama Slobodana Miloševi?a, Crna Gora je tih mjeseci otvorila svoje granice i prihvatila blizu 80.000 albanskih izbjeglica.

KURTI: Crna Gora se, tokom prole?a 1999, prema Albancima potpuno druga?iji ponašala, što sam doznao kasnije. Odnos Beograda bio je strašan.

AVANGARDA: Kakav je danas? ?esto se govori o srpsko-albanskom pomirenju…

KURTI: Nama nije potrebno pomirenje Albanaca i Srba, zato što problem nije me?u Albancima i Srbima na Kosovu. Srbi sa Kosova gra?ani su Republike Kosova. U krajnjem, neki od tih ljudi koriš?eni su kao instrument represivne politike srpske države nad Albancima na Kosovu. Naš problem je, ponavljam, u politi?kom mentalitetu Srbije, u njenoj tvrdoglavoj upornosti da se ne suo?i sa svojom politi?kom prošloš?u, sa svim ratovima na prostoru bivše Jugoslavije koje je zapo?ela, sa njihovim posledicama… Srbija mora da prizna Kosovo, da plati odštetu za ratna razaranja i napravljenu štetu; da preda ratne zlo?ince, da vrati penzioni fond i bankovna sredstva koje je otela sa Kosova, kao i artefakte kulturne baštine Kosova. Tek tada se može govoriti o ste?enim mogu?nostima za pomirenje.

AVANGARDA: Ne mislite da je Briselski sporazum korak u tom pravcu?

KURTI: Prvo, Pokret za Samooprdeljenje namerava da najpre obrazuje istražnu parlamentarnu komisiju koja ?e ispitati osnov, postupak, proces i okvire na kojima je zasnovan Briselski sporazum. Uostalom, njegova primena ionako nije uspela u najve?em broju slu?ajeva. Dogovor u Briselu potpisan je avgusta 2015, dakle, u vreme kada je Skupština Kosova bila na odmoru.

AVANGARDA: Šta ho?ete da kažete ?

KURTI: Ho?u da kažem da taj proces nije bio transparentan i da Vlada nije smatrala da mora da odgovara Skupštini. Podse?am Vas da je Kosovo parlamentarna republika, a sve su prilike da su sve prošle vlade htele vlast bez republike. Kosovu je danas neophodan nacionalni konzensus o dijalogu sa Srbijom. Pre toga nam je potreban dijalog o dijalogu.

AVANGARDA: “Dogovor nije mogu? ukoliko neko misli da Srbija mora da izgubi sve, a da Albanci dobiju sve”, rekao je nedavno predsjednik Vu?i?. Šta je “crvena linija” preko koje Priština ne?e i?i?

KURTI: Iako znamo da Vu?i? tako razume politiku, naša republika nije za trgovinu. Suverenitet i teritorijalni integritet, kao i volja naroda, ni na koji na?in se ne mogu dovesti u pitanje bilo kakvim dijalogom ili eventualnim sporazumom proizašlim iz takvog dijaloga.

AVANGARDA: Vjerujem da znate da ve?ina medija u Srbiji Vaše politi?ke stavove naziva “ekstremnim”…

KURTI: Samo se u abnormalnoj zemlji normalni zahtevi mogu smatraju ekstremnim. Moji politi?ki stavovi, dakle, nisu ekstremni, nego su zasnovani na opštepriznatim demokratskim principima o pravu naroda na samoopredeljenje, kao i na pravu na puni suverenitet nezavisnih država. Kada smo kao stranka izgledali radikalni, to je bilo zbog nametnute teme, a ne zbog našeg karaktera.

AVANGARDA: Analiti?ari tvrdi da ste sljede?i predsjednik Vlade Kosova…

KURTI: Na opštim izborima, održanim 11. juna 2017, Pokret za Samopredeljenje bio je pojedina?no najja?a parlamentarna stranka, sa više od 200.000 osvojenih glasova ili 27,49 procenta, što zna?i da imamo 32 poslani?ka mesta u Skupštini Kosova. Više od nas dobila je samo koalicija koja se sastoji od šesnaest partija, uklju?uju?i Demokratsku partiju Kosova, koja je sama dobila tek 23 poslani?ka mesta. Na tim izborima dobio sam 143.621 glasova.

Uzimaju?i u obzir koliko je ova vlada nestabilna i krhka – jedva da ima 50 procenata podrške u Skupštini – mogu da kažem da sam optimista u smislu da ?emo veoma brzo na Kosovu imati nove vanredne izbore i do?i na vlast. Time ?e se ispuniti politi?ka volja ve?ine gra?ana Kosova.

Uzgred, Generalni odbor Pokreta za Samoopredeljenje me je na poslednjim izborima jednoglasno predložio za svog kandidata za premijera Kosova.

AVANGARDA: Da, ali premijersku poziciju je, umjesto Vas, dobio Ramuš Haradinaj. Nakon što je njegova Vlada sastavljena, rekli ste da njom, pomo?u Srpske liste, upravlja Aleksandar Vu?i?. Jeste li namjerno pretjerivali ili…?

KURTI: Prvo, broj albanskih poslanika u vladaju?oj koaliciji manji je od broja albanskih poslanika u opoziciji. Vlada, dakle, zavisi od glasova Srpske liste, politi?kog subjekta koji je stvoren u Beogradu, od strane Beograda i kojim upravlja Beograd. Srpska lista, pritom, ne priznaje nezavisnost Kosova, iako u?estvuje u našim institucijama. Uzevši sve to u obzir, jasno je da svaka odluka Haradinajeve vlade zavisi od volje Beograda, i to upravo preko Srpske liste. ?ak zvani?nik Beograda za Kosovo, Marko ?uri? sam kaže da Srpska lista nije politi?ka stranka, nego “državni projekat”. Prema tome, nisam preterivao kada sam rekao da Vladom Kosova upravlja – Vu?i?.

AVANGARDA: Šta ina?e mislite o predsjedniku Vu?i?u?

KURTI: Vu?i? me vra?a u studentske dane, kada sam organizovao proteste protiv Miloševi?a, ?iji je on bio ministar za informacije. Vu?i? je u to vreme održavao konferencije za novinare ispred Grand Hotela u Prištini,gde je bila smeštena Arkanova paravojska. Mogu?e je da iz Brisela Vu?i? izgleda druga?ije, ali to ne zna?i da isto izgleda i iz Prištine.

AVANGARDA: Kako izgleda ?

KURTI: Vu?i? i Da?i? naslednici su Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševi?a. Iskreno, ne vidim nikakvu razliku u njihovim ciljevima. Doduše, možda postoji razlika u strategiji i metodu, jer su i okolnosti razli?ite. Vu?i? ne mari za Srbe, misli samo o svojoj vlasti. Predstavljaju?i se pred me?unarodnom zajednicom kao “proevropljanin”, Vu?i? unutar Srbije imitira Miloševi?a, njegove velikosrpske ideje i ciljeve, ?ime pokazuje ne samo da nije zainteresovan, nego i da nije pravo lice za pomirenje izme?u dva naroda.

AVANGARDA: Ko je pravo lice za pomirenje? Premijer Albanije Edi Rama?

KURTI: Edi Rama primer je napretka u balkanskoj politici, iako taj napredak još nije tu gde bismo mi voleli, ili gde bi to voleli gra?ani Albanije. Narodi Balkana zaslužuju vrednije, poštenije naprednije i pametnije politi?are, ali ih retko imaju.

Kada je re? o pomirenju dva naroda, ono ne može da ostvari samo jedan politi?ar. Do pomirenja može do?i tek posle priznavanja Kosova i preuzimanja odgovornosti za zlo?ine na Kosovu. Drugim re?ima, pomirenje nije samo ulepšana fasada, nego ?vrsta tvorevina bazirana na pravim i pravednim temeljima.

AVANGARDA: Koliko na pomirenje o kojem govorimo uti?e ?injenica da su i u Srbiji i na Kosovu danas na vlasti takozvane “ratne” stranke i koalicije? Predsjednik Vu?i? je zaista bio ministar u Vladi odgovornoj za etni?ko ?iš?enje na Kosovu krajem devedesetih.

KURTI: Kada je re? o ratu i o ratnim ciljevima, bojim se da ipak postoje velike razlike izme?u stranaka i koalicija na Kosovu i onih u Srbiji. Aleksandar Vu?i? pripadao je vladi koja je vršila genocid na Kosovu, dok su se pripadnici OVK borili sa slobodu. Ipak, u?estvovanje u ratu nije, nažalost, spre?ilo neke od tadašnjih pripadnika OVK da prihvate bezuslovni dijalog sa Srbijom i da potpišu dogovore koji su štetni za suverenitet Kosova. Mislim da su oni koji su na vlasti na Kosovu i u Srbiji sli?ni u miru, ne u ratu.

AVANGARDA: Po ?emu su sli?ni ?

KURTI: Po brutalnoj neoliberalnoj privatizaciji, po širokoj i dubokoj korupcija, po desni?arski orijentisanim vladama… Najzad, i bra?a dvojice predsednika su, kao što znate, izuzetno uspešni biznismeni.

AVANGARDA: Dobro, vratimo se Briselskom sporazumu. Šta ta?no zna?i sintagma “puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine”?

KURTI: “Normalizacija odnosa” nikada jasno i ta?no nije definisana. Albanski, srpski i me?unarodni politi?ari, kao i razni diplomate, pod “normalizacijom odnosa” izmedu Kosova i Srbije ne samo da podrazumevaju razli?ite stvari, nego se i dosadašnja “normalizacija odnosa” odvijala na štetu normalizacije same države Kosovo. Umesto što juri u pravcu me?usobnog dijaloga Kosova i Srbije, kosovsko društvo, ponavljam, mora da se posveti normalizaciji Kosova, sve sa ciljem da se na?ine prvi koraci u pravcu razvoja i stvarne državotvornosti, zapošljavanja i pravde. Pritom, po?etak normalizacije Kosova bi?e dobar i za Srbiju, jer ?e ona tako po?eti da se osloba?a svojih apetita prema našoj državi. Tako?e, kosovska normalizacija stvori?e uslove za napredovanje dijaloga Kosovo-Srbija u smislu dobrosusedskih odnosa baziranih na evropskom duhu i praksi.

AVANGARDA. Zaista u to vjerujete ?

KURTI: Verujem.

AVANGARDA: U Srbiji se sve glasnije govori o mogu?nosti da država Kosovo uskoro postane punopravna ?lanica UN…

KURTI: Od ukupno 193 zemlje ?lanice UN-a, Kosovo je priznalo njih 114. Nama je, dakle, neophodno da nas priznaju dve tre?ine tog broja, tj. 128 zemalja, koje bi onda glasale za prijem Kosova u UN. Mislim da neke države oklevaju da priznaju Kosovo, zbog toga što Kosovo još nije stabilna zemlja u smislu vršenja suvereniteta na celoj svojoj teritoriji. Pored toga, problem je i ekonomski razvoj, ali i korupcija, koja je na višem nivou. Budu?a Vlada “Samoopredeljenja” ima svoj program koji upravo predvi?a stabiliziranje države na tri stuba: pravna država, socijalna ravnopravnost i ekonomski razvoj. Verujemo da ?e potpuni suverenitet i ekonomski razvoj pored ostalog doneti i nova priznavanja Kosova kao države.

AVANGARDA: Ima li Srbija mehanizme kojima bi mogla da sprije?i ?lanstvo Kosova u UN? Šta o?ekujete od Rusije ?

KURTI: Rusija je stalna ?lanica Saveta bezbednosti sa pravom veta. Kao organ Ujedinjenih nacija, SB Generalnoj skupštini predlaže priznavanje novih država. U tom smislu, Srbija može uticati na Rusiju da se pitanje priznavanja Kosova odugovla?i. Me?utim, ma koliko se trudili, ne možete doveka negirati realnost, a to je nezavisna i suverena država Kosovo.

AVANGARDA: Može li se kao negiranje realnosti tuma?iti Vaše protivljenje formiranju Zajednice srpskih opština?

KURTI: Ne može. Naime, zajednica opština sa srpskom ve?inom obuhvata deset opština na Kosovu, gde bi oni koji nisu Srbi – dakle, ?etvrtina tamošnjeg stanovništva – postali gra?ani drugog reda.

AVANGARDA: Da, ali i me?unarodna zajednica traži formiranje ZSO na sjeveru Kosova…

KURTI: Pustite sad to!.. ?lan 9. sporazuma kaže da ?e Zajednica promovisati samo interese srpske zajednice. Ona ?e, dakle, biti zakonski entitet posebnog karaktera: ima?e svoju malu Skupštinu sa 30 ?lanova, izvršno ve?e sa sedam ?lanova, predsednika i zamenika predsednika, zastavu i simbole, svoju upravu, ?etiri opštine na severu kao svoje jezgro, punu nadležnost za ekonomiju, socijalne usluge, urbanizam i seosko planiranje itd. Treba li da Vas podse?am da je aprila 1991. stvorena Zajednica ?etrnaest srpskih opština u Bosni i Hercegovini, koja se ve? u januaru i februaru slede?e godine otcepila i usvojila poseban ustav. Srbija, dakle, o?ito želi bosnizaciju Kosova.

Baš kao i u BiH, ideja i zahtev za ZSO nisu došli od kosovskih Srba, nego iz Beograda. Kada je 23. decembra 2015. Ustavni sud Kosova proglasio da ZSO nije u skladu sa ?ak 23 ?lana našeg Ustava, nijedan Srbin sa Kosova nije se bunio, ali je zato Beograd postao veoma ljut. To su ?injenice!… Znate, integracija Srba i njihovo blagostanje može se posti?i društvenom integracijom putem ravnopravnosti i razvoja, a ne samo institucionalnom integracijom putem privilegija za srpske ministre i poslanike.

AVANGARDA: Šta konkretno Vlada u Prištini može da u?ini kako bi Srbima na Kosovu obezbijedila blagostanje o kojem govorite? Oliver Ivanovi? je u intervjuu beogradskom Vremenu nedavno rekao da su Srbi na sjeveru Kosova “pre 18 godina strepeli od ekstremnih Albanaca, a danas strepe od ekstremnih Srba”, odnosno od “kontroverznih biznismena”, povezanih sa vlastima u Beogradu.

KURTI: Obi?ni srpski gra?ani Kosova suo?avaju se sa dnevnim životnim problemima, baš kao i njihovi sugra?ani Albanci. Njima ?e pravdu obezbediti samo pravna država i ekonomski razvoj u smislu zapošljavanja i sticanja socijalne sigurnosti. Obi?nim Srbima dojadilo je da budu iskorištavani kao instrument za destabiliziranje Kosova, što Srbija radi celo vreme.

Kad do?e na vlast, Pokret za Samoopredeljenje namerava da uspostavi dijalog sa Srbima sa Kosova. Bi?e to otvoreni dijalog, demokratski i društveni, odozdo pa nagore, naro?ito posve?en ekonomskom razvoju, usresre?en na zapošljavanje ljudi, a ne samo na makrofinansijsku stabilnost.

Kada je re? o ekstremnim Srbima, jednom za svagda moraju biti zabranjene paralelne strukture Srbije na Kosovu, koje deluju kao paralelna vlast u delovima Kosova gde žive Srbi. To je politika za koju se zalažemo.

AVANGARDA: Formiranje ZSO ?esto se dovodi u vezu sa formiranjem Vojske Kosova. O?ekujete li da ona uskoro bude formirana?

KURTI: Vojska Kosova se mora formirati procesom transformacije bezbednosnih snaga Kosova, a taj se proces mora izvesti kroz sporazum sa NATO paktom, tj. sa državama ?ije vojne snage ?ine misiju KFOR-a odgovornu za ?uvanje teritorijalnog integriteta Kosova. U tom smislu, siguran sam da ?e budu?a Vojska Kosova biti ne samo garant mira na Kosovu, nego i da ?e dosta doprineti miru u regionu.

(Tamara Nik?evi?, Avangarda)

Podelite ovu stranicu!